Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno
• Format LP
• Žanr Rock
• Poreklo Domaći izvođač
• Godina izdanja 1991

format: LP + POSVETA PRVOM PEVAČU BENDA
artist: VAN GOGH (Serbia, Yugoslavia)
title: Svet je moj
release date: 1991
label, Cat. No.: PGP RTB, 211117
style: rock

NOV; NIKAD PUŠTEN PRIMERAK, NEW (5+)!!! I omot je na vreme stavljen u PVC omot, pa je sve perfektno: ploča, omot i inner.

ĐULETOVA POSVETA - I TO NE BILO KOME, VEĆ PRVOM PEVAČU VAN GOGH-a (na 1. albumu iz 1986.) GORANU MILISAVLJEVIĆU !!! Đule je debelim crnim flomasterom napisao `Goranu M, HVALA, Đule Van Gogh`, HVALA`.

I bez ove posvete, neslušan primerak ove veoma retke ploče bi vredeo mnooogo, a ovako, sa jedinstvenom posvetom, nemoguće joj je odrediti realnu cenu. Generalno, ovakve unikatne ploče i ne idu u slobodnu prodaju, već kruže drugim kolekcionarskim kanalima, ali eto, odlučio sam da je ipak ponudim širem krugu diskofila.

Ovo je album iz faze kada se Đule do bola ložio na U2 i još uvek nosio dugu kosu i rejbanke, a posle je promenio imidž i postao `urbaniji`, ali to je već deo neke druge priče. Danas Đuletove i Srbine frizure i duga kosica izgledaju urnebesno smešno, pa ovaj LP treba nabaviti i zbog tog. Koliko god da ste depresivni, pogled na poleđinu omota vam mora vratiti osmeh na lice. Gewneralno gledano, ovo je dobar album, možda i najbolji koji je bend snimio.

Volim da u ovim "odloženim recenzijama" objavim i neke nepoznate, insajderske podatke o muzičarima sa kojima sam radio, i/ili se družio u neko davno vreme dok sam uređivao Rock Express i druge časopise. Evo jedne priče o Đuletovom rodnom gradu.

Đule je krio podatak o tome gde je rođen, za koji sam, sasvim slučajno preko jednog novinara Rock Expressa koji je rođen u Vrnjačkoj Banji (a danas je SNS poslanik u Skupštini Srbije) - saznao. Radnja se dešava u kancelariji izdavačke kuće Metropolis (za koju je VAN GOGH tad aobjavljivao albume) u Svetozara Markovića. Prisutni Đule, Krle - vlasnik Metropolisa, sekretarica MIlanka, moja malenkost, i još par ljudi. Đule se nešto po običaju `širio` i hvalio često me pozivajući da ga podržim sa frazom - `mi BeogRRRađani` - gledajući ka meni. Pa tako 5-6 puta, iako su skoro svi prisutni bili rođeni negde drugde, pa je ovo potenciranje `beogradštine` bilo čak i degute. Istini za volju, jedini pravi, rođeni Beograđanin u kancelariji bio sam ja, što nikad nisam potencirao, ne smatrajući to ni plusom ni minisom, već činjenicom koja nikad nije uticala na moj lični rejting. Kada je Đule preterao, rekao sam mu: `Kako bre Đule ti od jednom Beograđanin, kada si rođen u Vrnjačkoj banji?` Počeo je da muca, pobledeo, i rekao: `Pa ovaj, ja sam tamo samo rrrođen, mislim, ja se osećam Beogrrrađaninom`... Ostali prisutni su razvukli usne u veliki osmeh. Od tada Đule i ja nismo u najboljim odnosima... Mislim, nismo loši, dugo se nismo videli, ali je neko njegovo ustezanje uvek bilo vidljivo (osim kada sam mu bio nešto potreban, tada je znao da me zove i po 20x na dan).
(c) 2021, 2025, Branko Rogošić
ex-glavni urednik Rock Expressa

A1 Dibuk 3:37;
A2 Neko te ima 3:42;
A3 Svet je moj 2:40;
A4 Gubiš me 3:25;
A5 Smeh na usnama 3:11;
A6 Policija (Inst) 2:51
B1 Linija 4:11;
B2 Glas 3:09;
B3 Ima li ljubavi 3:12;
B4 Srce 3:09;
B5 Daleki svet 3:41