Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Arhiv za pravne i društvene nauke 1906-2006
knjiga 1-2
i
knjiga 3-4

GLANC NOVE NEKORIŠĆENE

#28

Trajanje je jedno od ključnih merila vrednosti ljudske tvorevine u materijalnom i u duhovnom smislu. U intelektualnom stvaralaštvu, trajanje je, pravnički kazano, kontinuitet, a ovaj nije samo protek vremena. To je postojanost kvalitetnog sadržaja koji je posledica slobode naučnog i umetničkog stvaralaštva. Takvo trajanje odlikovalo je časopis „Arhiv za pravne i društvene nauke“ od 1906. do 2006. godine. Na svoju stogodišnjicu, iz nedovoljno poznatih razloga, „Arhiv“ se povukao sa „scene“. Bilo je pokušaja da časopis redovno izlazi do 2013. godine. Posle toga, profesor Sima Avramović, tadašnji dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Živojin Đurić, direktor Instituta za političke studije u Beogradu, su, snagom ličnog autoriteta, u jednom momentu vratili časopis na listu rangiranih naučnih časopisa, ali novih brojeva više nije bilo. „Arhiv“ je osnovan početkom XX veka (prvi broj objavljen je 26. februara 1906. godine) u periodu kada su unutrašnje i spoljne prilike u Kraljevini Srbiji, mladoj nezavisnoj državi, koja je ekonomski, politički i kulturno jačala, pogodavale optimističkom pogledu na nacionalnu i evropsku budućnost. Profesor Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u tri mandata, povodom stogodišnjice časopisa 2006. godine, ocenio je da je „Naučna utemeljenost Fakulteta (misli na Pravni fakultet) […] rezultirala logičnim rađanjem naučnog časopisa ̔Arhiv̕ […]”, a profesor Slobodan Perović, utemeljivač Kopaoničke škole prirodnog prava, je istakao da je „Arhiv“ nastao ne samo kao izraz potrebe za izgradnjom „srpskog kulturnog identiteta“, nego i kao prirodna posledica vremena u kome su živeli i radili velikani poput Jovana Cvijića, Jovana Žujovića, Stevana Mokranjca, Gligorija Geršića, Mihaila Petrovića Alasa, Stojana Novakovića, Nikole Pašića. Ostalo je istorija, i to „istorija naše pravne nauke i prava uopšte“ u XX veku, između kojih „postoji neraskidiva veza“ (Miodrag Jovičić). Nije, međutim, to samo istorija prava i pravne nauke u jednom bogatom, ali burnom stoleću za Srbiju, Evropu i svet. To je istorija vrhunskih dometa i u oblasti političkih nauka, sociologije, opšte istorije i naše društvene 8 teorije uopšte. „Arhiv“ je u pravom smislu bio „Archivum noster“ (S. Perović) – ne samo pravnika i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nego svih poslenika društvene nauke koji su nesebično darivali časopisu i naučnoj javnosti svoje najbolje tekstove i u njemu nalazili izvor nadahnuća za buduće stvaralaštvo. „Arhiv za pravne i društvene nauke“ bio je časopis koji je i mene uveo u svet ustavnopravne nauke. Sećam se da sam u seminarskom radu na poslediplomskim studijama pogrešno naveo da je rad objavljen u „Analima“, a ne u „Arhivu“, pa mi je to moj profesor Ratko Marković ispravio i objasnio da postoje dva pravna časopisa, ali da se „Anali“ nikako ne mogu poistovećivati s „Arhivom“. Gotovo dvadeset godina kasnije, obreo sam se na čelu Redakcije koja ima zadatak da iznova pokrene „Arhiv“.
Za ostvarenje tog cilja, potreban je ozbiljan i organizovan rad. Potrebna je pozitivna energija ljudi koji veruju u naučno pregalaštvo i koji su spremni da nagon za ličnom promocijom podrede traganju za opštim dobrom – retkoj, u nas možda i zaboravljenoj vrednosti. Ključnu podršku novoj redakciji na putu vraćanja „Arhiva“ da bude tamo gde mu je mesto – ne u arhivu, nego na „tronu“ časopisa pravnih i društvenih nauka – dao je dr Živojin Đurić, direktor Instituta za političke studije u Beogradu. Institut za političke studije u Beogradu u ovom izdavačkom poduhvatu treba da bude još jedan garant da će se „Arhiv“ vratiti izvornoj vrednosti na kojoj je, ne podjednako i s istom snagom, počivao tokom XX veka – slobodi naučnog stvaralaštva. Ta sloboda nije moguća bez otvorenosti ka različitim pogledima i idejama, bez široke intelektualne osnove koje pravo, ma koliko široko, ne može samo, bez pomoći drugih društvenih nauka da obezbedi. Ta sloboda, ipak, ne sme biti bezobalna. Ona mora biti omeđena interesom političkog društva Srbije, države Srbije i njenih građana. Ta sloboda mora, na „tragu“ one koja je odlikovala osnivače „Arhiva“, biti i nacionalna i evropska. Ona mora biti intelektualna, a ne kvazi-intelektualna; izvorna, a ne „uvezena“; stvaralačka, a ne „rušilačka“. To je proces, i to 9 će trajati, ali će to biti ono pravo „trajanje“, s početka ovog teksta. Upoređivati opšte-društveni i pravno-politički okvir u Srbiji s početka XX veka i ovaj aktuelni, bezmalo na izmaku druge decenije XXI veka, nije u potpunosti moguće, ali nije ni sasvim nemoguće. Srbija se polako, ali sigurno podiže – ekonomski, politički, pravno, a geopolitičke prilike na regionalnom i globalnom nivou, verujem, pružiće novu priliku, nalik onoj s početka prošlog veka. Srbija tu priliku ne sme da čeka, nego mora da radi. Jedan aspekt tog rada, temeljan, suštinski i vanredno značajan, je izgradnja nacionalnog identiteta, koji će počivati na univerzalnim načelima i vrednostima vladavine prava, s jedne, i na kulturno-istorijskim osobenostima srpskog naroda i svih građana Srbije, s druge strane. Sadržina prvog dvobroja obnovljenog „Arhiva za pravne i društvene nauke“, koji predajemo našoj naučnoj i široj javnosti, pokazuje u kom pravcu će časopis ići. Pišemo o pravu na ljudsko dostojanstvo i ulozi Ustavnog suda u njegovom definisanju, slobodi političkog udruživanja i novom nacrtu Zakona o političkim strankama, ustavnom identitetu i potrebi njegove izgradnje u Srbiji, ali naročitu pažnju posvećujemo jubileju 70 godina jednog uzoritog ustava – Osnovnog zakona Nemačke iz 1949, kao i drugim temama iz ustavnog, upravnog i radnog prava, kao i iz nacionalne pravne istorije. Pokušaćemo da uskoro vratimo stare rubrike poput „Parlamentarne hronike“, a uvedemo i novu, poput „Sudske i ustavno-sudske hronike“. Rano je za bilo kakve prognoze, obećanja u nauci ničemu ne služe, ali jedno je već sasvim izvesno: naš „Arhiv“ se vraća.

prof. dr Vladan Petrov
glavni i odgovorni urednik
(PREUZET TEKST SA INTERNETA)


Pogledajte moju kompletnu ponudu:
https://www.limundo.com/Clan/LUKA.LABAN/SpisakAukcija