Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVOR
MOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATE
Borivoje Stevanović (Niš, 14. oktobar 1879 — Beograd, 19. maj 1976) bio je srpski slikar
Motiv: Pejzaž
Tehnika: Ulje na šper ploči
Dimenzija sa ramom: 
Dimenzija bez rama: 31,5x40,5

Godina nastanka: Oko1950.

Šifra: 872

Borivoje Stevanović (Niš, 14. oktobar 1879 — Beograd, 19. maj 1976) bio je srpski slikar, akademik SANU. Prvi je umetnik poreklom sa juga Srbije i prvi od umetnika rođenih u Nišu koji je stekao akademsko likovno obrazovanje. Ovaj umetnik čiji je značaj nacionalnog karaktera, autohtoni je likovni stvaralac i pripadnik generacije umetnika sa kojima počinje srpska Moderna. Zajedno sa Kostom Miličevićem, Milanom Milovanovićem i Nadeždom Petrović, bio je glavni protagonista kolorističkog slikarstva u Srbiji, a po formalno-stilskim elementima slikarstva predstavlja jednog od utemeljivača beogradske varijante impresionizma. Bio je član i osnivač Udruženja likovnih umetnika Srbije i član umetničke grupe Lada.

1898. — Niš, Hotel „Evropa” Prva samostalna izložba slika Borivoja Stevanovića.
Deset puta je izlagao u Beogradu
— Šabac, Izložba slika
1956. — Niš, Umetnička galerija Sinagoga, zajedno sa vajarem Ilijom Kolarevićem.[8]
1960. — Beograd, Retrospektivna izložba slika.
1966. — Beograd, Retrospektivna izložba slika.
1965. — Niš, Izložbeni paviljon u Tvrđavi. Retrospektivna izložba slika. [9]
2008. — Beograd, Galerija RTS, Borivoje - Bora Stevanović, iz privatnih kolekcija.[10]
2018. — Niš, Umetnička galerija Sinagoga, Izložba slika: Borivoje Stevanović, slikar i akademik
1961. — Nagrada za životno delo (Sedmojulska nagrada).
1965. — dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
1968. — redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti

Cenjen među samim umetnicima i popularan kod širokog kruga građana stvaralaštvo Stevanović je stekao poziciju beogradskog slikara u punom značenju te reči. Slikao je pejzaže, najčešće periferiju Beograda, mrtvu prirodu, figure u planeru i portrete. Da je interes za čist pejzaž, jedna od karakteristika Stevanovićevog slikarstva, govori činjenica, da je počevši od ranog proleća pa do u duboku jesen, na otvorenom prostoru tražio inspiraciju za svoja likovna dela, kakvu su pružali Karaburma, Čubura ili Dušanovac. Time je on postao najverniji slikar beogradske periferije, prve polovine 20. veka.

Impresionističko stvaralaštvo Borivoja Stevanovića

Još za vreme studija u Minhenu usmerava se ka impresionizmu. U tom smislu serija slika Stari grm sa Dunava (1920), zajedno sa slikama Devojka sa knjigom (1906) i Savinačka crkva (1911) predstavljaju umetnika kao radoznalog i hrabrog novatora. Iz čitavog opusa Borivoja Stevanovića najviše impresionistička dela jesu studije Starog grma kraj Dunava, od kojih je sačuvano ukupno četiri. Jedno od njih se čuva u Galeriji Matice srpske i izloženo je u stalnoj postavci 20. veka.

Nakon Četvrte jugoslovenske umetničke izložbe 1912. godine Stevanović se oslobađa svakog akademskog uticaja i definitivno prihvata impresionizam kao umetnički izraz.

Konstruktivizam i postkubizam u stvaralaštvu Borivoja Stevanovića

U trećoj deceniji 20. veka, u vremenu bogatom različitim tendencijama i inspiracijama, njegovo slikarstvo poprimilo je elemente konstruktivizma i postkubizma. Cenjen među samim umetnicima i popularan kod širokog kruga građana Stevanović je stekao poziciju beogradskog slikara u punom značenju te reči. Slikao je periferiju Beograda, ali i portrete i naročito mrtve prirode.