Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Dimenzije slike: 50x50

Darko Ranković: Akademski slikar. Do 2006. godine - Vanredni profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu na fakultetu Primenjenih umetnosti odsek slikarstvo. Rođen je 1942. godine a diplomirao na slikarskom odseku Akademije umetnosti u Beogradu 1965. godine u klasi Rajka Nikolića. Samostalne izložbe u zemlji i inostranstvu organizuje od 1967. godine pa do danas. Ukupno 35 samostalnih izložbi, 20 izvedenih radova i projekata u zemlji i inostranstvu.

Prve kolektivne izlozbe organizovao sa grupom “Crvena lisica” (Burgar, Korać, Ranković, Sugović) i u saradnji sa galerijom “Kamen Mali” Janka Mihailovića. Značajnije samostalne izložbe u zemlji: Beograd 1969, 1971, 1973, 1975, 1981, 1982, 1990, 1993, 1998, 2000, 2006g; Smederevo 1980g. Značajnije samostalne izložbe u inostranstvu: Italija-Milano1969, 1974g; Švajcarska-Sion 1971, 1975, 1985g; Belgija –Boishot 1977g; Francuska-Paris1975g; Nemačka- Berlin 1983, 1985, 1987, 1990g. Značajniji izvedeni radovi: 1967g. - Zidna slika , triptih u varaždinskom Domu armije ''Zvezda-drvo života-golub''; 1974g. Slika za naslovnu stranu knjige ''Makroskopio'' autor Piers Anthony u izdanju ''Delta Frantascenza'' – Milano, Italija; 1977g. Slike za naslovnu stranu knjiga ''Dimensioni del orrore'', ''I signori del tempo'' i ''La massa di pritcher'' izdavača ''Omega SF'', Milano, Italija; 1979g. Kompozicija ''Beograd'' u poslovnom prostoru robne kuće ''Zvezdara'', Beograd; 1987g. Tapiserije ''Filip Višnjić'' i ''Vuk Karadžić'' ukupno 8 kvadratnih metara u Biblioteci grada Beograda; 1988g. Ilustracije za knjigu ''Jakob Grim i Vuk Karadžić autor Wolfgang Eschker, izdavač ''Erich Rot-Verlag''; 1989g. – Plakat i bedž za ''Prvi ekološki likovni salon'' , Beograd ; 1995g. Zaštitni znak za manifestaciju ''Salon poklada'', Beograd;1998g.- slika, portret Petra Kočića za desno krilo spomen-diptiha u crkvi brvnari u Romanovcima; 1998-2003g.- Ikonostas i mozaici (22 ikone i 2 mozaika) za Hram Sv. Prvomučenika Arhiđakona Stefana na Brezovici (na KIM kod Štrpca na planini Šari u Sirićanskoj Župi).

Značajnije grupne izložbe i zajednička izvedena dela: Više od 50 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Važnije izložbe: Oktobarski salon, Beograd-1973,1978,1981g.; Zlatno pero, Beograd-1973,1978,1981,1985g; Beskraj nadrealizma, Beograd NUBS-1981g; Izložba povodom dva veka Vuka, Beograd-1987g; Dve decenije autoportreta u srpskom slikarstvu, Beograd-1980g.; Majska izložba, Beograd-1988g.; ''Tarot", Kulturni centar-biblioteka, Beograd-1990g.; ''Umetnost erotike", galerija Pinki, Zemun-1991g.; ''Nadrealizam danas'', galerija NUBS, Beograd-1991g.; ''Tarot-Arcanum Height's'', Muzej primenjene umetnosti-1991g; ''Slikari posvetili svoja dela Tesli", Muzej savremene umetnosti, Beograd-1994g; Salon poklada, izložba ''Maske i lica'' galerija ''MS'', Beograd-1995g.; ''Vidim Vuka'', Art atelje ''Bačlija'' u zadužbini Vuka Karadžića, Beograd 1996g.; Izložba profesora FPU 1998g.; Međunarodna izložba crteža, Novi Zeland-1978g.; Bijenale grafike, Frehen-Nemačka-1974g.; Međunarodna izložba grafike, Ferol-Španija-1985 i 1986g.; Međunarodna izložba ''Grim u Bajkama", Berlin-1985g.; Dela Vuka, izložba u biblioteci pruskog kulturnog nasleđa, Berlin-1987g.; ''Mostovi istok-zapad'', Berlin-1989g.; ''Tesla-umetnost-svetlost-energija'' Kulturni centar Jugoslavije u Parizu 1997g.;1982g. Učešće u likovnoj opremi obnovljenog hotela ''Kasina'', Beograd ; 1985g. Učešće u likovnoj opremi ''Putnik''-ovih hotela na Kopaoniku.

Ugledni kritičari su u Beogradu i širom Evrope izuzetno afirmativno ocenjivali njegova umetnička dela. Evo samo nekoliko primera za to: «slike nesumljivo snažnog izraza, najsloženije po formaciji u kojoj se susreću najheterogeniji elementi....jedna nova poetska i realistička vizija sveta» Pavle Vasić , časopis Politika 1968;

«delovi snova,razigrana mašta uvodi nas u svet vizija», Laza Tomić, časopis Novosti 1971.;

«on je izgradio sopstveni način izražavanja sveta i prirode u koji utkiva svoj talenat, intelekt i bogatstvo imaginacije» Dragutin Tošić, list Umetnost 1971.;
«znatno bogatstvo skala boja očaravaju svojim plamtećim realizmom .....faunska vizura figuracije koja podseća koliko na san, toliko na basnu a sve u tanušnoj i nežnoj potki lirizma» Elio Djino Roda časopis Uomo e Immagini 1970. Milano;

«tu je jedinstvo svega što je lepo» Vladimir Bunjac list Ilustrovana Politika 1969, ;

«Fantastična dela u kojima se dotiču erotika i misticizam, prošlost legendi i lutanja budućnosti gde se u uzvišenom bogatstvu boja mešaju lepota i stvara komika i tragika, život i smrt» T.H.La Suisse, časopis Švajcrska 1971.;
«svako delo nosi neobično iskićene ličnosti slikane sa puno snage kroz sjajan crtež. To je slikarstvo prožeto poezijom i misterijom» Henri Adam časopis Les Lettres Francies, Pariz 1972.;

«Darko unosi novu klimu u Pariske galerije. Ta izložba je daleko od toga da bude uobičajena-obična» časopis Le Peintre, Pariz 1972.;

«on evidentnim kvalitetima portretiste pridružuje izoštreni smisao za anegdotu i crte karaktera» Mondher Ben Milad, časopis Kombat, Pariz 1972.;

«Briga oko slikarske tehnike i traganje za savršenstvom starih tradicija stalno se pojavljuje na tim neobičnim platnima čija plastična lepota predstavlja pogled u nevidljivo» Lucette Schouler časopis Garrefour, Pariz 1972.;

«Sa staromajstorskom preciznošću Darko slika realnu stvarnost» Luzerner, Zuger Tagblatt, Švajcrska 1973.;

«prebujna fantazija, privlačna i zanosna» Hildesheimer Allgemeine Zeitung, U.K. 1973.;

»Darko je po svom mudrom i marljivom likovnom izrazu srodan maštovnjacima» časopis Le Peintre , Jean Chabanon, Pariz 1975.;

«izvanredno dobro» L Amateur D Art časopis H.M. 1975. Pariz,;

« Njegov stil ostaje izvor fascinantnih iznenađenja» Garrefour časopis, Lucatte Schouler, Pariz 1975. ;

« Darko po treći put izlaže .....jedno savršeno majstorstvo izraza u izrazito fantazmagoričnom stilu» Nouveliste Sion , Švajcrska 1985;

« Za slikarstvo Darka Rankovića karakterističan je fantastični realizam koji se zasniva na praćenju raznovrsnih preobražaja jednog likovnog sadržaja u nizu psiholoških i simboličkih slika. To je alhemijski način mišljenja i stvaranja « Zoran Nastić 1998g.;

«Darko Ranković je svom umetničkom opusu dodao i jedan poseban element. Naime on je, radeći na tome od 1998. do 2003. godine, naslikao sve ikone koje čine ikonostas za sada poslednje crkve sazidane na KIM. To je Hram Svetog Stefana na Brezovici. « Darkov crtež je skladan a spektar boja izražajan. On je uspeo da na starim ikonografskim načelima da novo, staro u novom. On je uspeo da 22 ikone (a dao je umetnička rešenja i za druge crkveno-umetničke predmete u ovom hramu) pretoči u jednu slikarsku i liturgičku celinu.» Slobodan Mileusnić- Upravnik muzeja Srpske Pravoslavne Crkve, Sekretar Svetog arhijerejskog Sinoda.