Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Nikola Rudić-1934. Bjelovar-21.03.2002. Beograd
Tehnika: Pastel
Godina: 1999. g.
Dimenzija bez rama: 48x68,5
Dimenzija sa ramom:64x85
Šifra:281

Rođen u Bjelovaru 1934.

Prvu karikaturu objavio u „ Ježu“ 1951.

Diplomirao na Akademiji za primenjene umetnoti u Beogradu 1959.

Karikaturista lista „ Jež“ od 1960.

Objavljivao karikature u nizu jugoslovenskih humorističkih i drugih listova: ČIČAK, POMET, MLADOST, POLITIKA, BORBA kao i u humorističkim listovima u inostranstvu: KROKODIL, STRŠEL, DIKOBRAZ od 1953. Godine. Nikola Rudić

Rođen u Bjelovaru 1934.

Prvu karikaturu objavio u „ Ježu“ 1951.

Diplomirao na Akademiji za primenjene umetnoti u Beogradu 1959.

Karikaturista lista „ Jež“ od 1960.

Objavljivao karikature u nizu jugoslovenskih humorističkih i drugih listova: ČIČAK, POMET, MLADOST, POLITIKA, BORBA kao i u humorističkim listovima u inostranstvu: KROKODIL, STRŠEL, DIKOBRAZ od 1953. godine.

Učestvovao na izložbama karikature u Beogradu: „ Jež“ , „ Pjer“ , izložbe karikatura članova ULUPUDS-a; Novom Sadu, Skoplju, Budvi, izložba vazduhoplovne karikature te na mnogim festivalima karikature u svetu: Montreal, Bordigera, Atina, Istambul.

Bavi se crtanim filmom.

Glavni crtač u filmu „ Solista“ Nikole Majdaka 1960. I 1961, „ Aplauz“ , „ Koncert“ , „ Crvenkapa“ , „ Crni dan“ , „ Rat i mir“ , „ Anatomija“ 1962-1972.

Glavni urednik „ Ježa“ 1970. Do 1971.

Glavni urednik „ Aš“ 1973. Do 1976.

Učestvovao na festivalima kratkog i animiranog filma: Beograd, Mamamja, Teheran, Manhajm.

Prvu samostalnu izložbu slika imao je 1977. godine, da bi od tada do 2001. Izlagao samostalno više od pedeset puta u zemlji i inostranstvu.

Slikao je u više slikarskih kolonija.


Nikola Rudić jedan je od retkih naših slikara koji su se, gotovo u potpunosti posvetili jednoj slikarskoj temi. Kao pasionirani slikar pejzaža, on je najrađe i najviše slikao marine. Na svojim brojnim putovanjima obišao je čitavo područje Mediterana, i video najlepše gradove najlepšeg primorja sveta. Ne rastajući se nikad od svog slikarskog pribora, beležio je svoje utiske i doživljaje na listovima pastelne hartije, gradeći tako jedinstvenu slikarsku, putopisnu „ mapu“ , kakvu je mnogo godina pre njega, načinio i veliki moderni slikar Oskar Kokoška. Rudićeve marine krasi prevashodno vrlina neposrednosti doživljaja i svežina izraza osećanja koje u slikaru budi izabrani motiv u svom jedinstvenom izgledu. Uzrok Rudićevog ushićenja je ono „ čudo“ prirode koje je vidljivo samo na mestima gde se neposredno dodiruju tri njena elementa: zemlja, vazduh i voda. Neponovljiva pitoresknost pojedinih odnosa ta tri elementa, prožeta svetlošću kao četvrti, spoljnim elementom, čini zalogu neiscrpne lepote mediteranskog podneblja u kome Nikola Rudić nalazi pravu slikarsku inspiraciju. Kada sedi kod kuće, u Beogradu, Rudić nalazi „ zamenu“ za svoje morske marine na obalama dveju naših reka, Save i Dunava, otkrivajući u ambijentima Ade Ciganlije i beogradskog pristaništa, slične magične dodire iskonskih elemenata, zemlje, vode i vazduha.

Služeći se tehnikom pastela kao najpogodnijom za njegov „ putopisni“ način slikanja, Nikola Rudić se opredelio i za specifičan likovni izraz, u kome se srećno prožimaju dva različita likovna jezika, grafizam i pikturalizam. Pronikavši u tajne te delikatne tehnike koja od slikara traži mnogo, jer ne oprašta greške i ne dopušta popravke, Rudić je stvorio svoj prepoznatljiv „ stil“ slikanja. Vidljivi, čak istaknuti potez načinjen pastelnom kredom na podlozi obojenog papira u tom stilu ima važnu ulogu, da sliku obogati grafičkom ekspresijom, da unese pokret u njenu strukturu. Ali, taj grafizam ne umanjuje snagu dejstva botgato obojenih površina u strukturi Rudićeve slike. Upravo taj Rudićev razvijeni kolorit utiče na čula posmatrača tako da on njegove pejzaže ne „ vidi“ kao crteže pastelom, već ih doživljava kako slike.

Pitomi Rudićev realizam krije u sebi jednu metafizičku tajnu. Primećujemo, ne bez iznenađenja, da u Rudićevim „ realno“ naslikanim pejzažima nikad nema ljudske figure. To odsustvo čoveka u inače živopisnom ambijentu poznatih i nepoznatih gradova čije vedute je Rudić naslikao, izaziva u nama dilemu, prožetu diskretnom zebnjom koja donekle menja našu prvobitnu predstavu o realističkom karakteru Rudićeve slike. Čudna pustoš koju otkrivamo iza ljupke kulise Rudićevih pejzaža, nagoveštava tajanstveno osećanje usamljenosti koje ovaj slikar u sebi nosi. Ta tajanstvenost samo povećava lepotu Rudićevog pejzaža, ona igra ulogu „ mamca“ koji uvlači posmatrača u začaranu dubinu tih, na izgled realnih predela. . .

Mart 92

Đorđe Kadijević

SVAKA PROVERA JE MOGUĆA-LIČNA KOLEKCIJA