Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Tokom tri decenije Benksi je dovodio u pitanje autoritete, ismevao konzumerizam i preobrazio javni prostor u moćno platno, skrivajući identitet od sveta.

Umetnička dela sa njegovim potpisom često se nenajavljeno pojavljuju, izazivajući diskusije širom sveta, dok umetnik tiho izbegava da bude u središtu pažnje javnosti.

Benksi, koga mediji često opisuju kao „neuhvatljivog", „tajnovitog" i „uličnog umetnika gerilca", za jedne je heroj, a za druge vandal.

Ali ko je čovek iza murala?

Rasprava o tome rasplamsala se ponovo posle istraživanja Rojtersa, u kome se tvrdi da je konačno otkriven identitet najpoznatijeg uličnog umetnika.

Ali mnogi obožavatelji veruju da je novinska agencija došla do pogrešnog zaključka i spekulacije se nastavljaju.

Veruje se da je Benksi rođen u Bristolu ranih 1970-ih.

Skrenuo je pažnju na sebe kada je 1990-ih počeo sprejom da iscrtava danas prepoznatljive dizajne u stensil tehnici, u okolini britanskog grada Bristola.

Čak je i organizovao umetničke radionice za tinejdžere u siromašnoj četvrti u Bristolu 1999. godine, kada je i naslikao njegov poznati mural Pitomi, pitomi Zapad (Mild, Mild West).

BBC je došao do ekskluzivnih fotografija sa ovih radionica. To su neke od najranije poznatih fotografija na kojima je Benksi.

Veruje se da su muzička i umetnička scena u Bristolu uticali na njegov rad.

Prvi grafiti ovog umetnika, režisera, grafičkog dizajnera i političkog aktiviste, čiji je identitet još uvek nepoznat - i brižljivo ga čuva, osvanuli su 1997. u Bristolu, u Engleskoj, zbog čega se veruje da je rodom iz ovog grada (postoji nekoliko tvrdnji o tome ko je on, kao i to da je rođen 1973. ili 1974). Ubrzo, njegova ulična umetnost osvanula je u gradovima širom zemlje, a zatim i širom planete. Banksy je postao poznat i popularan ne samo u Engleskoj, jer je pre svega ismevao sistem, policiju, besmislene političke odluke, i uvek se u svojoj umetnosti zalagao za one koje bi svetski zakoni trebalo da štite.
-
Iz ovog razloga, putovao je širom planete kako bi svojim grafitima pomogao ugrožene. Tokom 2005, kada je Izrael podizao zid na Zapadnoj obali (koju sam posetila davne 1990. godine), podržao je stanovništvo Palestine crtajući grafite na „njihovoj“ strani zida, a zatim je 2017. godine u Vitlejemu, u zgradi blizu izraelskog ček-pointa, neposredno pored zida otvorio luksuzni „The Walled-off Hotel“. Moguće je odsesti u ovom uvrnutom hotelu, u nekoj od deset luksuzno uređenih soba u nadrealnom stilu, koje su dekorisane njegovom umetnošću. Banksy je ovim projektom zaposlio lokalno stanovništvo da radi u hotelu, i pomogao podizanju svesti o višedecenijskim dešavanjima na ovim prostorima. Tokom 6 godina, hotel je posetilo više od 140.000 stranaca (trenutno je još uvek zatvoren, još od 7. oktobra 2023).
-
Osim u Palestini, nekoliko grafita Benksija osvanuo je na uništenim zgradama u Ukrajini, na samom početku ratnih sukoba. Banksy je finansirao kupovinu broda, koji je spasavao izbeglice iz Afrike u vodama Mediterana.
-
Nalik Marini Abramović, Banksy je umetnik performansa. Čuveni grafit devojčice s balonom u obliku srca, 2019. volšebno se „samouništio“ u aukcijskoj kući Sotheby's, u Londonu, nakon što je bogati kolekcionar za njega platio 1.4 miliona dolara. Ugradivši uređaj za sečenje ispod rama, Banksy je još jednom poslao poruku da „umetnost pripada svima, a ne najbogatijima“. Širom sveta, zidove sa Benksijevim grafitima bespravno su sekli vlasnici galerija, koji su zbog njegove devize da umetnost nema vlasništvo, prisvajali njegova dela, izlagali ih i prodavali u svojim galerijama.
-
Banksijev dokumentarni film „Exit through the gift shop” nominovan je za Oskara 2010, ali je njegov zahtev da na dodeli nagrada prisustvuje prerušen, odbijen, a Oskara je dobio drugi film.