Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Format LP
• Žanr Rock
• Poreklo Domaći izvođač
• Godina izdanja 1990

format: LP
artist: ETIOPIA (Serbia, Yugoslavia)
title: Etiopia
release date: 1990
label, Cat. No.: self released (pressed by Jugoton), none
style: rock, pop-rock, new wave, punk-rock, RnR

Ploča: M (5), omot: M/NM (5/5-), PERFEKTAN PRIMERAK OVE VEOMA RETKE YU ROCK PLOČE!

Priča o prvom jagodinskom punk bendu ETIOPIA je priča o tome kako se kompromisi u muzici, ako svirate neki od underground rock žanrova, ne isplate. ETIOPIA je osnovana 1984. u doba dok se Jagodina zvala Svetozarevo, i bili su vršnjaci sa Vujinim KBO! i drugim punk bendovima tog doba, tj. grupama "druge generacijom srpskog punka". Polako stiču širu popularnost, a nakon izlaska legendarne kasete "U Jugoslaviji sve je dobro" u izdanju kragujevačkog časopisa "Pogledi" (koji je pokrenut kao studentski, a kasnije je postao četnički časopis). Na kaseti objavljenoj 1989. godine su našli srpski bendovi KBO!, TRULA KOALICIJA, OSLOBODIOCI - kao i punk, garage, HC bendovi iz Bosne, Hrvatske i Slovenije (ŽENEVSKI DEKRET, MAJKE, STRELNIKOFF...). među njima i Jagodinci iz ETIOPIA-e!!!

I umesto da postanu perjanice srpskog punka, ETIOPIA je požela slavu, pare, nastupe na TV... verovatno ih je neki menadžer ubedio da je to sve moguće, i momci su legli na rudu, i u narodnjačkom studiju VIDEOTON u Beogradu snimili album koji je samo u naznakama podsećao na ETIOPIJU koju su voleli srpski punkeri. Da sve bude gore, za producenta su uzeli narodnjaka (izvesni Branko Tomić) koji nikad nije snimao ni producirao rock, a kamoli punk, već se specijalizovao za Šabane, Žiće i Drljače. I rezultat je bio... neki šatro komercijalni popični novi talas, po uziru na hrvatske bendove sa početka 80-ih, tipa STIDLJIVA LJUBIČICA, uz U2 gitare i malo KAZALIŠTE/SPRINGSTEEN produkcije u pokušaju?! Sve je to 1990. bilo demode, već viđeno i nikom potrebno. Punkeri su se zgražavali, narodnjačka i pop publika, naravno, nije marila za ovakve bendove, pa je rezultat bio katastrofalan. A bend je uložio silne pare ne samo u snimanje, već i u samostalno objavljivanje ploče koju je uslužno naštancao Jugoton!!! U današnjim parama, to ih je koštalo najmanje 15.000 EUR, a moguće i drastično više! Šta bi bilo da su za te silne pare snimili pošten melodic punk album, objavili ga samostalno na kaseti, pokrenuli nezavisnu izdavačku kuću, ili se udružili sa Vujom, pa zajedničkim snagama oformili pravu nezavisnu punk-rock etiketu... Eh...

Bend je zatim snimio i drugi album 1992. (platio da prateće vokale peva Tanja iz OKTOBRA 1864), bio blizu toga da ga objavi Jugodisk, i onda je sve puklo. Niti je taj drugi album izašao, niti su "zaradili lovu", niti smo u narednih skoro 20 godina čuli išta o njima. Ponovo su se okupili negde 2009. i nastavili tamo gde su stali 1989. - da sviraju onu muziku koju su lično voleli - punk. Shvatili su da od prodaje ideala i kompromisa nema benefita. Naravno, situacija na sceni se promenila, i retko ko je i notirao da su se ponovo okupili, iako su održali par zapaženijih svirki. Kasnije su objavili i neki CD, ali džaba, prilika je propuštena. I dok današnji klinci i punkeri u Bobana iz RITMA NEREDA ili Vuju iz KBO! gledaju kao u Bogove - niko ni ne zna za tamo neku ETIOPIJU i njenog lidera Saleta Milojevića - Saragu.

A ako pokušamo da zanemarimo nepotrebni muzički zaokret ka komercijali, i hladne glave ocenimo pesme sa ploče - stvari ne stoje toliko loše. Veoma se dobro čuje u tekstovima da su to stare pesme iz punk faze. Takođe, i melodijske linije su klasičan punk, ali produkcijski svedene na neki melodični pop-rock, negde i RnR. Ima nepotrebnih skoro heavy solaža (to je, pretpostavljam, neki "roker" iz studija Videoton malo pokazivao Jagodincima svoje "umeće"). Pevanje je najveći problem, jer vokal koji bi sasvim dobro funkcionisao u punk okruženju, u ovom komercijalnijem zvuku deluje smešno. Ali pesme jesu simpatične, tekstualno naivne, poletne... i da ih je snimio neki drugi bend, možda bi i postale iole popularnije. Problematičan je i omot. Naslovna strana i logo benda vizuelno nagoveštavaju da je reč o nekom underground bendu, HC, ili gothic orijentacije. Na pozadini imamo sliku momaka koji po frizurama i jaknama liče na punkere, nema imena albuma, pa po imenu ETIOPIA (ne EtiopiJa, sa "J") pre možemo pomisliti da je reč o nekom inostranom sastavu, možda Rumunima ili Česima, Na pozadini je korišćena i srebrna boja, što im je Jugoton posebno naplatio, pa verujem da su samo od tog dodatka na cenu štampe mogli da snime makar još jedan punk album u nekom skromnom studiju.

Kao rezultat svega ovoga - je izuzetno mali ostvareni tiraž (moguće je da kontigent neprodatih ploča i dalje leži u šupi nekog od članova) pa se ploča već 20 godina teško nalazi, što logično utiče i na cenu na kolekcionarskom tržištu. A kako je reč o SFRJ izdanju, pa još i alter-rock i to self-released na LP ploči (što je tek bila posebna retkost) - ne čudi da mnogi kolekcionari žele da je imaju u svojoj kolekciji. I tako ovaj album 35 godina nakon objavljivanja počinje da živi svoj novi život, jer ga neki novi klinci "jure" da bi u kolelkciji imali nešto retko i vredno... - što nije tako retka pojava u svetu vinila.

P.S. Prodaja idela se nikad nikome od rokera u Srbiji nije isplatila. Onim retkim, poput npr. Fute, koji su pomislili da su "prevarili sistem i maznuli lovu" jer nisu "platili na mostu", daleko skuplje i bolnije su "platili na ćupriji". Takođe, i jedan budnjar beogradskih metal i HC bendova se nije ništa spec ovajdio od lupanja u pratećem bendu Arkanove udovice.
(c) 2026, adv. Branko Rogošić
ex-gl. urednik Rock Expressa i Metal Expressa

A1) Rođen u predgrađu
A2) Nema izgleda za bolje
A3) Jutro
A4) Čudna pesma
B1) Etiopia
B2) Zvezda
B3) Beli miš
B4) Sreo sam nju