Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Odlično
• Posebni događaj Ne

PRVENSTVO JUGOSLAVIJE U KOŠARCI

SEZONA 1998/1999

Prvenstvo SR Jugoslavije u košarci 1998/1999. je bilo osmo prvenstvo Savezne Republike Jugoslavije u košarci. Zbog sponzorskog ugovora liga je imala naziv Vinston JUBA liga. Zbog NATO bombardovanja plejof nije igran već je prvak proglašen nakon regularnog dela sezone. Titulu je osvojila Budućnost.

Beobanka Beograd Hala sportova u Beogradu 5.000
Beopetrol Beograd Hala sportova u Beogradu 5.000
Budućnost Podgorica Sportski centar Morača 4.300
Zdravlje Leskovac SRC Dubočica 3.600
Iva Zorka Šabac Sportska hala Zorka 3.000
Lovćen Cetinje Sportski centar Lovćen 1.500
Partizan Beograd Hala Pionir 8.150
Radnički Beograd Beograd CKS Šumice 2.000
Spartak Subotica Hala sportova u Subotici 3.000
FMP Železnik Dvorana Železnik 3.000
Hemofarm Vršac Centar Milenijum 5.000
Crvena zvezda Beograd Hala Pionir 8.150


Budućnost Vlado Šćepanović, Gavrilo Pajović, Dejan Radonjić, Dragan Vukčević, Đuro Ostojić, Saša Radunović, Goran Bošković, Dragan Ćeranić, Nikola Bulatović, Željko Topalović Miroslav Nikolić
Crvena zveda Dragoljub Vidačić, Luka Pavićević, Igor Rakočević, Zlatko Bolić, Stevan Peković, Milutin Aleksić, Oliver Popović, Jovo Stanojević, Milenko Topić, Nikola Jestratijević, Vladimir Tica, Vladimir Radmanović Borislav Džaković
Partizan Vladimir Đokić, Dragan Lukovski, Haris Brkić, Aleksandar Čubrilo, Marko Peković, Zoran Stevanović, Aleksandar Gilić, Vladimir Vidačić, Dejan Tomašević, Ratko Varda Vladislav Lučić
FMP Železnik Veselin Petrović, Aleksandar Matić, Mladen Šekularac, Aleksandar Smiljanić, Dejan Milojević, Ognjen Aškrabić, Dragan Timotić, Mladen Gambiroža, Dragan Basarić, Goran Nikolić Aco Petrović
Beobanka Ivan Cimbaljević, Ivan Krasić, Goran Savanović, Milan Radovanović, Vladimir Kuzmanović, Stevan Nađfeji, Mišel Lazarević, Marko Ivanović, Aleksandar Glintić, Saša Bajović Darko Ruso
Radnički Jugopetrol Vojkan Benčić, Dragan Aleksić, Dejan Parežanin, Aleksandar Avlijaš, Aleksandar Nađfeji, Ognjen Vukićević, Dušan Nedić, Bojan Obradović, Boris Raičević, Zoran Jovanović Rajko Toroman
Beopetrol Igor Perović, Rade Milutinović, Nebojša Savić, Dušan Kecman, Nenad Bukumirović, Milan Preković, Žarko Čabarkapa, Srđan Jeković, Ranko Velimirović, Branko Sinđelić, Ljubisav Luković, Mijailo Grušanović Zoran Krečković
Spartak Dragan Marković, Nenad Čanak
Hemofarm Željko Vučurović, Marko Ivanović
Lovćen Dragan Radović, Nebojša Bogavac, Slobodan Tošić, Darko Ivanović, Milosav Šušić, Zoran Milović, Darko Peković, Miloš Otašević, Nikola Glišović, Igor Kovačević, Ranko Čarapić Miodrag Kadija
Zdravlje Miljan Pavković, Slobodan Mitić


Taman smo se vratili u kakvu–takvu normalu, kako onu životnu tako i sportsku, kad nas je zadesilo – bombardovanje. Već tokom jeseni osećala se nekakva tenzija u vazduhu ali dok nisu pale prve bombe malo je ko verovao da će se ono zaista i desiti. Međutim… desilo se. I tu je negde i bio kraj košarkaške sezone.

A počela je tako što je liga imala ponovo samo 12 klubova. Novajlije su bile zanimljive, dva kluba iza kojih su stajale dve moćne farmaceutske kompanije. Zdravlje iz Leskovca će u sledećih osam godina pet sezona biti u najvišem rangu, uglavnom u nekoj zlatnoj sredini, naravno, osim u onim kad je ispadala iz lige. Slobodan Mitić i Miljan Pavković su bili igrači koji su obeležili to zlatno doba leskovačke košarke. Hemofarm iz Vršca bio je mnogo duže u elitnom rangu (čak 14 sezona uzastopno) gde je pet puta igrao u finalu plej-ofa (i svaki put izgubio). Ujedno, bio je i rasadnik mnogo talentovanih igrača koji su ponikli ili su se afirmisali u Vršcu.

Aktuelni šampion Crvena zvezda je napravila dosta izmena u sastavu a mesto na klupi je zauzeo Borislav Džaković. Klub su napustili Igor Perović, Vojkan Benčić, Vladimir Kuzmanović, Dejan Mišković i Željko Topalović. Novajlije su bili povratnici Dragoljub Vidačić (Rabotnički), Luka Pavićević (Beobanka) i Nikola Jestratijević (FMP), kao i Stevan Peković (stigao iz Budućnosti). Starosedeoci Rakočević, Bolić, Topić i Stanojević su trebali da budu garancija za visok plasman.

Kao što je kod Crvene zvezde bivši trener Partizana seo na klupu aktuelnog šampiona, tako je i kod Partizana trener postao stručnjak koji je crveno-belima doneo dve šampionske titule – Vladislav Lučić. Jedina izmena u sastavu bio je odlazak Predraga Drobnjaka u Efes Pilsen, kao i dolazak nekadašnjeg igrača Crvene zvezde Aleksandra Gilića.

Budućnost iz Podgorice dobijala je sve više obeležje državnog projekta. Iz kluba su otišli Marko i Aleksandar Ivanović, kao i Stevan Peković, a došli su Dejan Radonjić (FMP), Goran Bošković (FMP), Saša Radunović (Valensija), Nikola Bulatović (FMP) i Željko Topalović (Crvena zvezda). Uz Šćepanovića, Pajovića i Vukčevića bio je to tim sposoban za velika dela.

Već u prvom kolu rezultat koji je u velikoj meri odredio ishod prvenstva. Poprilično oslabljeni i podmlađeni tim FMP savladao je favorita Crvenu zvezdu sa 73-72. Briljirao je u dresu FMP-a Veselin Petrović sa 21 poenom, ali i odličnom igrom u defanzivi. Kod crveno-belih jedini dvocifreni bio je novosadski dvojac Bolić (27) i Stanojević (21). Već u sledećem kolu Crvena zvezda je imala priliku za popravni protiv večitog rivala. Crveno-beli je nisu propustili i sigurno su slavili sa 84-72. Za razliku od Partizana, gde je jedini raspoloženi bio Dejan Tomašević (20), kod Zvezde su odlični bili Popović i Bolić (po 18), Jestratijević (15) i Stanojević (14). FMP je posrtao protiv slabijih protivnika ali je protiv „večitih“ briljirao.

U 6. kolu skinut je „skalp“ i Partizanu, čak je pukla i stotka. Za pobedu od 102-84 najzaslužniji su bili Veselin Petrović (25) i mladi 17-godišnji Mladen Šekularac (24), u tom trenutku jedan od najtalentovanijih igrača Jugoslavije. Kad je već u sledećem kolu, na svom terenu, Partizan ubedljivo savladan od Budućnosti 74-84, bilo je jasno da kod crno-belih nešto škripi. Dobre individualne partije Tomaševića (18) i Lukovskog (17) nisu se odražavale na kvalitetnu partiju celog tima. S druge strane, kod Budućnosti se kao lider nametnuo Vlado Šćepanović (27) a savršeno ga pratili Bulatović (15), Radonjić (13) i Topalović (12). Kada je u 8. kolu Budućnost zabeležila i osmu pobedu, i u dramatičnom derbiju bila bolja od Crvene zvezde 73-69, bilo je jasno da Podgoričani imaju tim za titulu. Opet je Šćepanović (24) držao sve konce u svojim rukama, a najboljeg saradnika je imao u Nikoli Bulatoviću (18). Kod Zvezde partiju sezone pružio je talentovani Igor Rakočević (31) ali bez ikakve podrške ostalih saigrača poraz je bio neizbežan.

Kada su crveno-beli u 10. kolu doživeli neočekivani poraz od Spartaka u Subotici (83-89) bilo je jasno da će Budućnost gotovo izvesno na kraju regularnog dela prvenstva biti prva. Samo što se tad još nije znalo da će to praktično značiiti i titulu šampiona jer se plej-of neće ni igrati. Ipak, u poslednjem kolu prvog dela prvenstva Lovćen je na Cetinju savladao lidera na tabeli Budućnost 73-63, i takmičenje učinio zanimljivijim. Posle prvih 11 kola Budućnost je bila prva sa 10 pobeda i jednim porazom, a sledili su je Partizan i Crvena zvezda sa po osam pobeda i tri poraza.

Loš početak drugog dela sezone praktično je izbacio Partizan iz šampionske trke. Nadigrani su od vrlo dobre ekipe Radničkog i poraženi sa 95-104. Popularni „krstaši“, predvođeni Draganom Aleksićem (24) i Aleksandrom Nađfeijem (21), potpuno su opravdali visok plasman koji su u tom trenutku zauzimali. Kada ih je i Crvena zvezda u sledećem kolu pobedila u dramatičnom meču 85-84, šampionski snovi Partizana su bili raspršeni. Ovaj put je nezaustavljivi Milenko Topić (28) ostavio crveno-bele u trci za trofej.

Pitanje prvog mesta praktično je rešeno kada je Budućnost na svom terenu ubedljivo savladala Partizan 75-59. Najbolju partiju sezone pružio je Dragan Vukčević (19), a odlični su bili Šćepanović i Bulatović sa po 14 poena.

Derbi sezone je odigran u sledećem 19. kolu kada je Crvena zvezda dočekala Budućnost. Crveno-belima, koji su zaostajali za dve pobede, bila je potrebna pobeda i to sa više od četiri poena – koliko su izgubili Podgorici. I posle bi im jedino preostalo da čekaju i nadaju se da će u poslednja tri kola „đetići“ napraviti još jedan kiks. I oni su zaista i uradili što je bilo do njih, Budućnost je savladana 73-67 (odlični Rakočević sa 19 i Bolić sa 18 poena), ali pokazaće se da to nije bilo dovoljno. Budućnost je imala još jedno neugodno gostovanje – Beobanci, koje je uspešno pregurala (Stevan Nađfeji imao je priliku da sruši snove Podgoričana o prvom mestu) i na taj način sa samo dva poraza zadržala je prvo mesto.

Bombardovanje SR Jugoslavije je počelo 24. marta 1999. odigrano je još jedno kolo i prvenstvo je prekinuto. Odlučeno je da se neće igrati plej-of i Budućnost je proglašena novim prvakom. Iz lige su ispale dve poslednjeplasirane ekipe, Iva (Šabac) i Zdravlje (Leskovac). I dok će se „farmaceuti“ već sledeće sezone vratiti u elitni rang, Šapčani više nikada neće gledati najbolju košarku.

I finale Kupa je odigrano u specifičnim okolnostima. Nastupila je pauza u sportskim aktivnostima, postalo je jasno da od plej-ofa neće biti ništa, ali je odlučeno da se ipak odigra završnica Kupa. Možda i zato što su sve četiri ekipe bile iz Beograda. Prvog dana Partizan je ubedljivo savladao Beopetrol 109-70, a FMP Železnik je izbacio Radnički (Beograd) koji je u četvrtfinalu napravio veliko iznenađenje eliminisavši Crvenu zvezdu. Finalna utakmica je odigrana 21. aprila sa početkom u 13 časova. Ljudi su u tom ludom vremenu bili željni nekakve normalnosti pa su u velikom broju pohrlili na utakmicu. Partizan je gotovo rutinski dobio meč, na poluvremenu je bilo 45-40, na kraju 80-69 za crno-bele. Kod Partizana je najefikasniji bio Dejan Tomašević sa 21 poenom a kod FMP-a Dejan Milojević sa 22. Crno-beli su na taj način osvojili šesti put Kup Jugoslavije.

Takmičenja u Evropi nisu protekla onako uspešno kao prethodne sezone. U Evroligi Crvena zvezda u prvoj fazi baš i nije imala sreće. Od pet mečeva na domaćem terenu imala je s