Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Dosta dobro
• Posebni događaj Ne

SINALKO SUPERLIGA

ZVANIČNI VODIČ DRUGOG DELA TAKMIČENJA TAKOZVANE SUPERLIGE

ZVANIČNI VODIČ SA SVIM EKIPAMA I IGRAČIMA

ODLIČNO URAĐENO SAMO ŠTO JE MALO LOŠIJE REŠENO LEPLJENJE PA SE STRANICE LAKO ODVAJAJU, IMSO SAM DVA OVA VODIČA KOD OBA JE TAJ SLUČAJ OVAJ JE JOŠ U DOBROM STANJU KAKAV JE TAJ DRUGI BIO

Prva liga Srbije i Crne Gore u košarci 2005/06. je bilo treće prvenstvo Srbije i Crne Gore u košarci. Titulu je osvojio Partizan. To je bilo i poslednje prvenstvo ove dve države pošto su nakon raspada državne zajednice SCG, srpski klubovi nastavili da se takmiče u Košarkaškoj ligi Srbije a crnogorski klubovi u Prvoj ligi Crne Gore.

Prvi deo sezone je brojao 12 ekipa i igrali su ga svi klubovi koji su izborili mesto u njoj, izuzev klubova koji su učesnici Jadranske lige (Partizan, Crvena zvezda, FMP Železnik, Hemofarm i Vojvodina).

Drugi deo takmičenja (Superliga) se igrala u drugačijem formatu nego ranijih sezona. Iz prvog dela takmičenja ovaj put su se dalje plasirali 7 ekipa i zajedno sa 5 ekipa iz Jadranske lige formirali dve grupe od po 6 ekipa. Po dva prvoplasirana tima iz obe grupe plasirali su se na plejof koji se igrao na tri dobijene utakmice.

1. Budućnost 22 19 3 1937 1651 41
2. Mornar 22 14 8 1853 1851 36
3. OKK Beograd 22 13 9 1915 1844 35
4. Mašinac 22 13 9 1732 1733 35
5. Zdravlje 22 12 10 1827 1722 34
6. Borac Čačak 22 11 11 1813 1838 33
7. Atlas 22 11 11 1883 1871 33
8. Ergonom 22 10 12 1844 1891 32
9. Sloga 22 10 12 1795 1826 32
10. Mega Ishrana 22 9 13 1769 1774 31
11. Napredak 22 6 16 1807 1945 28
12. Primorka Bar 22 4 18 1767 1996 26

Partizan Uroš Tripković, Luka Bogdanović, Kosta Perović, Predrag Šuput, Nenad Stefanović, Boris Bakić, Novica Veličković, Dejan Milojević, Nikola Peković, Aleksandar Smiljanić, Petar Božić, Vontigo Kamings, Dejan Borovnjak

Debakl koji je doživela reprezentacija Srbije i Crne Gore na domaćem terenu, u okviru Prvenstva Evrope 2005, dobrano je uzdrmao košarkaški sport. Reprezentacija je ostala bez selektora Željka Obradovića, a Košarkaški savez Srbije je dobio novog predsednika Gorana Kneževića.

Jadranska liga je smanjena na 14 klubova, a završnica se opet igrala po sistemu finalnog turnira osam ekipa.

Partizan je uspeo da sačuva uglavnom isti sastav, klub su napustili samo Vule Avdalović i Blejk Step. Novajlije su bili Nikola Peković (Atlas) i Džerald Braun, kojeg je tokom sezone zamenio Vontigo Kamings. Ni povratnik Nikola Lončar se nije dobro snašao pa je ubrzo zamenjen Aleksandarom Smiljanićem (Lokomotiva Rostov).

Crvena zvezda je dobila novog trenera Dragana Šakotu. Iz prethodne sezone nedostajali su Tundži Avodžobi, Nikola Lepojević, Vladan Vukosavljević i Slavko Stefanović. Pojačanja su bili Nenad Mišanović (Hemofarm), Milan Gurović (Huventud), Miroslav Raičević (Aris), Leri O’Benon (NCAA), Igor Milošević (Iraklis) i Stiven Marković (Sidnej). Kasnije je pristupio i Pero Antić iz atinskog AEK-a.

Hemofarm je kompletno renovirao sastav. Otišla je prva petorka Kamings, Bogavac, Hukić, Miking i Popović, a ostao praktično samo Milenko Topić. Novajlije su dva Amerikanca, Konli i Rajt, zatim Nebojša Joksimovic (Laško), Zlatko Bolić (Atlas) i Slavko Stefanović i Vladan Vukosavljević (Crvena zvezda).

Krvave glave

Borba za vrh tabele Jadranske lige vođena je između Partizana, Crvene zvezde i FMP-a, pošto su u drugom delu posustali Hemofarm i Cibona. Kao po već nekom lošem običaju, umesto odlične utakmice sa mnogo lepih poteza sezonu je obeležena incidentima, štona tribinama što na terenu.

Derbi 10. kola Jadranske lige 2005. godine između Partizana i Hemofarma neće se pamtiti po dobroj košarci, neće se pamtiti ni po ubedljivoj pobedi Vršćana pred nešto više od 1.000 navijača u “Pioniru”, već po opštoj tuči u završnici susreta, koja je svakako jedan od najvećih skandala u istoriji srpske košarke. Tog 4. decembra 2005. košarkaši Hemofarma su kao gosti savladali Partizan, u duelu sa u tom trenutku jednom od dve najbolje srpske košarkaške ekipe vrlo lako su pobedili sa 89:78. Meč u kome su Vrščani tokom većeg dela susreta dominirali obeležila je velika nervoza sa obe strane, a posebno u taboru crno-belih koji su tokom većeg dela susreta imali primedbe na deljenje pravde sudijske trojke Urukalo, Pukl i Lovšin. Nervoza je kulminirala na manje od 30 sekundi pre kraja i u trenucima kada je meč već uveliko bio lišen rezultatske neizvesnosti. Jedno udvajanje Uroša Tripkovića i Novice Veličkovića na sredini terena nad igračem gostiju Konlijem sudije su okarakterisale kao prekršaj. U tom trenutku Konli je pokušao laktom da udari Tripkovića, Veličković ga je udario pesnicom sa leđa. I tako je počela opšta tuča…U tuču su se umešali gotovo svi igrači oba tima i tada je krenuo još veći haos, Lončar je preciznim udarcem glavom nokautirao Joksimovića i polomio mu nos, Predrag Šuput je krošeom poput Tajsona raskrvavio desnu arkadu Stefanovića. Uleteo je Milojević, pridodao se Vukosavljević, da bi se na kraju situacija nekako smirila posle intervencije policije. Jedino se odgovorno u toj situaciji ponela malobrojna publika, koja se nije pridružila igračima u tuči.

Posle desetominutnog većanja, sudijska trojka Urukalo, Pukl i Lovšin donela je odluku da sa susreta isključi sve igrače koji su se našli u tuči, pa su preostalih dvadesetak sekundi oba tima odigrala sa četvoricom košarkaša na terenu. Osim Nebojše Joksimovića, kome je Nikola Lončar polomio nos, u tuči je najgore prošao Slavko Stefanović, koji je završio sukob krvave glave usled stradanja arkade, a njegova slika kako sav krvav odlazi sa terena vrtela se tih dana u gotovo svim srpskim sportskim medijima. Iako su od strane srpskih organa reda podnete i krivične prijave, liga nije kaznila vinovnike incidenta, a mediji su svakodnevno pisali o ovoj velikoj sramoti koja se dogodila. Na kraju su se nekako strasti smirile i nije bilo većih posledica za igrače oba kluba.

Liga je opet protekla u znaku klubova iz Srbije, od prvih šest timova pet je bila sa ovih prostora (Partizan, Crvena zvezda, FMP, Hemofarm i Vojvodina), i jedino se na četvrto mesto ušunjala Cibona. Sezona je bila u potpunoj dominaciji Dejana Milojevića (Partizan) koji je bio MVP i prvi strelac lige.

Novi Zvezdin trofej

Kup Radivoja Koraća je odigran u Beogradu u hali „Pionir“. Četvrtfinale je donelo očekivane rezultate jer je Partizan elimnisao Budućnost, Crvena zvezda se revanširala za prošlogodišnji poraz Atlasu, Hemofarm je bio bolji od Vojvodine a FMP od Mašinca.

Košarkaši Crvene zvezde su postali prvi finalisti, pošto su u polufinalnom susretu savladali „večitog rivala“ Partizan sa 92:83. Crveno-beli su odlično odigrali drugu četvrtinu i tako stekli prednost koju nisu ispuštali do kraja susreta. Nejefikasniji u redovima pobedničke ekipe bio je Henderson sa 20 poena, O’Benon je zabeležio 18 uz četiri trojke iz pet pokušaja, Gurović je postigao 15 poena, a Antić i Jeretin po 10. Kod Partizana su bolji od ostalih bili Tripković sa 22 i Milojević sa 20 poena, ali je to bilo premalo za pobedu nad Zvezdom.

Ekipa Hemofarma postala je drugi finalista Kupa Radivoja Koraća, pošto je u polufinalnom susretu savladala FMP iz Železnika, branioca trofeja, sa 78:70. Najbolji u Hemofarmu bili su Vladan Vukosavljević sa 20 poena i sedam skokova, Rašard Rajt zabeležio je 16 pogodaka, a Zlatko Bolić 13 koševa. Na drugoj strani istakli su se Rašić i Savanović sa po 18 poena. Utakmica je bila neizvesna do samog kraja. FMP je brzo sustigao početno vođstvo Hemofarma, i krajem prve četvrtine došao do prednosti koju je držao do pred kraj prvog poluvremena.Vršačka ekipa zaigrala je tada bolji napad i sustigla vodjstvo Železnika, a Rajt je u poslednjoj sekundi poluvremena pogodio trojku i povećao vodjstvo Hemofarma na 53:49. Drugo poluvreme proteklo je u znaku Hemofarma, a FMP nijednom nije vodio. Vršački tim šutirao je mnogo penala tokom meča, ali je i mnogo promašivao – od 43 šuteva pogodio je svega 26.
Dan kasnije košarkaši Crvene zvezde su po peti put u istoriji kluba postali pobednici nacionalnog Kupa. U finalnom meču Kupa Radivoja Koraća crveno-beli su pregazili Hemofarm 80-65 i stigli do prvog trofeja pod trenerskom palicom Dragana Šakote.
Ekipa sa Malog Kalemegdana je dominirala u finalnom meču, već u 8. minutu je imala dvocifrenu prednost, a polovinom druge četvrtine pobednik je bio poznat pošto su Gurović i drugovi imali višak od 25 poena (44:19).

Za najboljeg igrača finalnog turnira Kupa Radivoja Koraća, kao i dve godine ranije u Novom Sadu, proglašen je kapiten Crvene zvezde Goran Jeretin. On i Gurović su sa po 17 poena bili i najefikasniji u pobedničkom timu, a odličan učinak imao je i Raičević sa 15 poena i 10 skokova. U ekipi Hemofarma bolji od ostalih bili su Rajt sa 20 i Bolić sa 13 poena.

“Žućko” za FMP

Prvog dana završnog turnira Jadranske lige za košarkaše odigranog u Sarajevu obe naše ekipe zabeležile su pobede. Partizan je u premijernom meču, posle izjednačene igre tokom većeg dela susreta, pobedio Zadar rezultatom 93:81. Do prvih minuta poslednje četvrtine vodila se neizvesna borba, a tada su Uroš Tripković i Vontigo Kamings serijom trojki doneli Beograđanima osetniju rezultatsku prednost, koju su održavali do kraja utakmice.

Prvo ime susreta bio je centar Zadra, makedonski reprezentativac Todor Gečevski sa 27 poena i 16 uhvaćenih lopti, dok su Kosta Perović i Dejan Milojević sa po 17 poena na čelu liste strelaca u pobedničkom timu.

Crvena zvezda je u drugom meču programa savladala domaćina turnira Bosnu rezultatom 86:74, pred oko 5.000 bučnih pristalica protivničke ekipe u dvorani “Mirza Delibašić”. Sarajlije su igrale dobro, bile u konstantnom vođstvu, u trećoj četvrtini i sa osam poena (60:52), ali je Zvezda sve vreme kontrolisala skok, što je nagoveštavalo rezultatski preokret. Predvođena raspoloženim Čedomirom Vitkovcem, Zvezda je početkom poslednje četvrtine napravila seriju 13:0, dovoljnu da košarkašima Bosne “uđe voda u uši”, što je crveno-belima samo olakšalo posao privođenja utakmice željenom ishodu. Kod Zvezde, najefikasniji je bio Vi