Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Odlično
• Posebni događaj Ne

PEK 75 - PRVENSTVO EVROPE U KOŠARCI 1975

Evropsko prvenstvo u košarci 1975.

CEO SET OD 12 RAZGLEDNICA SA KOŠARKAŠIMA JUGOSLAVIJE SA EVROPSKOG PRVENSTVA 1975. GODINE

RAZGLEDNICE - PUTOVALE

Evropsko prvenstvo u košarci 1975. je devetnaesto regionalno košarkaško takmičenje organizovan pod pokroviteljstvom FIBE. Takmičenje održano u Jugoslaviji od 7. juna do 15. juna. Gradovi domaćini bili su Beograd, Split, Karlovac i Rijeka. Učestvovale su reprezentacije Bugarske, Čehoslovačke, Grčke, Izraela, Italije, Holandije, Poljske, Rumunije, Sovjetskog Saveza, Španije, Turske i reprezentacija Jugoslavije.

ČUVENA GENERACIJA JUGOSLOVENSKE KOŠARKE

Za istoriju je ostalo zapisano:

Jugoslavija-SSR 90-84 (44-37)
Beograd, 15.06.1975. Dvorana „Pionir“. Gledalaca: 7000: Sudije Gordon Re (Kanada) i Ričardson (SAD).

JUGOSLAVIJA: R.Tvrdić, Kićanović 22 (2-4), Jelovac 9 (3-4), Žižić 5 (3-4), Jerkov 1 (1-2), Kapičić, Slavnić 12 (6-6), Ćosić 12, Šolman 2 (2-2), Plećaš 10 (6-6), Dalipagić 11 (3-4), Delibašić 6 (4-4).Selektor: Mirko Novosel.

SSSR: Boljšakov, Pavlov, Miloserdov, Saljnikov 17 (5/6), Bološev, Jedeško 14 (4-4), S. Belov 29 (7-8), Sidjakin, Žarmuhamedov 4, Korkija 5 (3-4), A. Belov 9 (3-4), Žigili 6. Selektor: Vladimir Kondrašin.

MVP šampionata bio je Krešo Ćosić, u najbolju petorku izabrani su Sergej Belov (SSSR), Vejn Brabender (Španija), Dražen Dalipagić i Krešimir Ćosić (Jugoslavija) i Atanas Golomejev (Bugarska) koji je bio i najbolji strelac sa prosekom 22,9.




Jugoslavija je te 1975. bila po drugi put domaćin Evropskog prvenstva. Posle šamnpionata na Sajmu 1961. na kome je osvojena prva medalja (srebrna) došlo je vreme da se juriša na zlato, tim pre što je led probijen dve godine ranije u Barseloni kada je Jugoslavija prvi put postala prvak Evrope. Selektor je bio isti, Mirko Novosel, većina igrača je bila ista, jedine izmene bile su ulazak Rajka Žižića umesto Žarka Kneževića, i Mirze Delibašića umesto Miluna Marovića, iako nisu igrali na istoj poziciji. Novosel je verovao da sa centarskom linijom Ćosić-Jelovac-Jerkov-Žižić ima dovoljno potencijala pod obručima, tim pre što su Dalipagić i Kapičić takođe bili dobri u skoku.

Samo su nam ambicije bile veće jer smo osetili miris zlata i bili svesni da postajemo košarklaška velesila. Prethodne godine bili smo vicešampioni sveta u Portoriku, i to u krugu sa SSSR i SAD jer smo se međusobno pobeđivali, a u raspletu je ispalo da je SSSR prvi a mi drugi iako je naš tim bio bolji u direktnom duelu – ali je izgubio od SAD.

Prvenstvo smo počeli u Splitu pobedama protiv Holandije 102-76 (Jelovac 16, Dalipagić 13), Turske 92-65 (Dalipagić 19, Šolman 17) i Italije 83-69 (Kićanović 20, Jelovac 12). Onda je usledila seoba u Beograd gde se igrala finalna grupa. Prvo je pobeđena Španija sa 98-76 (Kićanović 16, Delibašić 13), onda Čehoslovačka 84-68 (Jerkov 14, Delibašić 14) ali je cena bila visoka – povredio se Dragan Kićanović. I bez Kiće pobedili smo Bugarsku 105-76 (Jerkov 18, Šolman 17) a onda je došao 15. juni 1976, dan odlučujuće utakmice sa SSSR-om.

Oko 7.000 gledalaca napunilo je „Pionir“ do krova, atmosfera je bila impresivna. Pritisak je bio veliki, ali naši igrači su već bili iskusni iako su Kićanović, Delibašić, Jerkov i Žižić samo tri godine ranije bili juniorski prvaci Evrope. Kićanović se oporavio, igrao sa velikim steznikom oko povređene butine jer nije mogao da izostane sa odlučujuće utakmice. Sovjeti su vodili a baš je Kićanović održavao ravnotežu .U 8. minutu je izjednačio na 18-18, potom pogodio za naše vođstvo 20-18 . Nadovezali su se Slavnić sa dva pogođena penala, pa Ćosić i opet Kićanović za 26-18 u 12. minutu. Publika je bila oduševljena. Plećaš, Ćosić i Šolman podigli su prednost na +13 (34-21) ali kraj je bio daleko.

Kritični momenti nastali su početkom drugog dela kada je SSSR preko Sergeja Belova (6 poena) i Korkije došao na 45-48, ali su Kićanović i Jelovac vratili lepih 10 poena viška, 59-49. Taman kad se činilo da je sve gotovo – razigrao se Aleksandar Saljnikov, naninazao je 10 uzastopnih poena i u 35. minutu bilo je 77-73 za naš tim, u 38.minutu 82-78. U 40. posle koša Žarmuhamedova 86-84. Sovjeti su promašili napad za izjednačenje. Drama je bila na vrhuncu ali je završena za nas hepiendom, jer je Dragan Kićanović u nezaboravnoj solo akciji lako prošao pored Valerija Miloserdova i sa vrha reketa, malo sa leve strane, sigurno pogodio za nedostižno vođstvo. Zlato je „overio“ Dalipagić sa dva ubačena penala za 90-84. Bio je to prvi poraz SSSR u jednom finalu. Novosel se našao na rukama igrača, a drugo uzastopno zlato našlo se oko vrata naših igrača. Jugoslavija je, definitivno, postala košarkaška velesila.