Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Odlično
• Posebni događaj Ne

Prva liga Srbije i Crne Gore u košarci 2004/05.

Prva liga Srbije i Crne Gore u košarci 2004/05. je bilo drugo prvenstvo Srbije i Crne Gore u košarci. Titulu je osvojio Partizan.

Prvi deo sezone je brojao 14 ekipa i igrali su ga svi klubovi koji su izborili mesto u njoj, izuzev klubova koji su učesnici Jadranske lige (Partizan, Crvena zvezda, Refleks, Budućnost i Hemofarm).

U drugom delu se priključuju pet timova koji učestvuju u Jadranskoj ligi i zajedno sa 3 prvoplasirana kluba iz prvog dela lige formiraju Superligu Srbije i Crne Gore (ukupno 8 ekipa). Četiri prvoplasirane ekipe Superlige učestvuju u završnom razigravanju za titulu (plej-ofu). Pobednik Superlige dobija titulu šampiona Srbije i Crne Gore.

Partizan Uroš Tripković, Luka Bogdanović, Petar Božić, Kosta Perović, Predrag Šuput, Slobodan Božović, Miloš Marković, Predrag Samardžiski, Dejan Milojević, Vule Avdalović, Semih Erden, Boris Bakić, Blejk Step, Dejan Borovnjak, Novica Veličković Duško Vujošević

1. Partizan 14 11 3 1282 1158 +124 25
2. Hemofarm 14 11 3 1323 1169 +154 25
3. Refleks 14 10 4 1206 1096 +110 24
4. Crvena zvezda 14 9 5 1279 1220 +59 23
5. NIS Vojvodina 14 6 8 1193 1190 +3 20
6. Atlas 14 5 9 1132 1208 -76 19
7. Budućnost Podgorica 14 3 11 1128 1236 -108 17
8. Sloga Kraljevo 14 1 13 1128 1394 -266 15

Debakl reprezentacije na Olimpijskim igrama u Atini 2004. dodatno je uzdrmao odnose u kosarkaškom svetu Srbije i Crne Gore. Posle četiri godine sa čela Partizana povukli su se Vlade Divac i Predrag Danlović razočarani opštim stanjem u srpsko–crnogorskoj košarci. Neposredan povod je bio „slučaj“ Luke Bogdanovića i odluke KSSCG da je on igrač Crvene zvezde uprkos njegovoj želji da pređe u crno-beli tabor. Mnogo dublji razlog je bila ucena da Partizan mora igrati Jadransku ligu ako želi da učestvuje u Evroligi. Divac i Danilović su smatrali da se sa regionalnom ligom narušava interes domaće košarke, ali su ostali u manjini.

Tako su od ove sezone Srbija i Crna Gora u Jadranskoj ligi, koja broji 16 klubova, imali su pet predstavnika. Iz Srbije „velika četvorka“ Partizan, Crvena zvezda, Hemofarm i Refleks, kao i iz Crne Gore Budućnost. Igralo se po dvokružnom sistemu gde na završni turnir ide osam ekipa. One zatim igraju nokaut sistem sa samo jednom utakmicom.

Partizan je kompletno renovirao sastav. Klub su napustili Vlado Šćepanović, Fredi Haus, Mlađan Šilobad, Dušan Kecman, Đuro Ostojić, Predrag Materić, Nenad Krstić, Goran Ćakić i Džerald Braun. Novajlije su bili Luka Bogdanović (Crvena zvezda) – koji je na kraju ipak registrovan za Partizan, Petar Božić (Hemofarm), Predrag Šuput (Vojvodina), Dejan Milojević (Budućnost) i Amerikanac Blejk Step.

I Crvena zvezda je napravila dosta promena. „Evropska Zvezda je petogodišnji projekat koji traje i mi ćemo taj cilj da ispunimo. Ove promene su sredstvo da taj cilj bude ispunjen“ – rekao je predsednik UO Crvena zvezda Živorad Anðelković. Otišli su Milan Dozet, Jovan Koprivica, Igor Rakočević, Miloš Mirković, Aleksandar Đurić i Luka Bogdanović. Došli su Nikola Lepojević (OKK Beograd), Endru Viznevski (koledž) i Vladan Vukosavljević (Lovćen). Tokom sezone došli su još Džerod Henderson (Panionios) i Slavko Stefanović (Lavovi 063).

Hemofarm je sačuvao isti sastav, dodatno ojačan sa Jasminom Hukićem i Vontigom Kamingsom. Slična situacija je bila i sa Refleksom koji je doveo samo Aleksandra Rašića.

“Slučaj Gurović”

Sve najbolje ekipe regiona našle su se na jednom mestu i to je bila prilika da se vidi realan odnos snaga. Imali smo tri učesnika Evrolige (Partizan, Cibona, Olimpija) i šest učesnika Evrokupa (Budućnost, Hemofarm, Zadar, Refleks, Crvena zvezda, Laško).

Regularni deo Jadranske lige protekao je u, može se reći, izjednačenoj borbi osam ekipa. Posle prvog dela lider na tabeli bila je ljubljanska Olimpija sa 11 pobeda i četiri poraza. Marin Baždarić, Vladimir Boisa i Sašo Ožbolt predvodili su „zmajčeke“ u njihovom pohodu na šampionsku titulu. No, u drugom delu sezone dominirao je vršački Hemofarm i sa 12 pobeda i samo tri poraza suvereno zauzeo prvo mesto. Tandem Nebojša Bogavac i Petar Popović, uz veliku podršku prekaljenog veterana Milenka Topića, rušio je sve pred sobom i potpuno zasluženo sa prvog mesta ušao u plej-of. Sva četiri kluba iz Srbije ušla su u završnicu takmičenje, među osam timova koja će igrati u plej-ofu Jadranske lige. Još jedna potvrda kvaliteta košarke koja se igrala na ovim prostorima.

Pa ipak, uprkos tenzijama koje su postojale između klubova iz različitih republika, najčešće se dešavalo da su se najveći incidenti izbijali kad su srpski klubovi igrali između sebe. Tako je bilo i te sezone kada su se Crvena zvezda i Partizan po prvi put susreli u regionalnoj ligi. Nezadovoljan jednom sudijskom odlukom kada je prvo dosuđena lična greška najboljem igraču Partizana Dejanu Milojeviću, a odmah potom i tehnička zbog protesta, strateg crno—belih Duško Vujošević povukao je svoju ekipu sa terena. Nastao je pravi haos na tribinama, urlalo se na sve strane, na parketu su završile i petarde, dok je na kratko došlo i do koškanja sa policijom na tribini sa crno-belim navijačima. Desetak minuta kasnije igrači Partizana ponovo su izašli na parket, kao da su svojim gestom želeli da pokažu da više neće tolerisati kriterijum suðenja koji je do tada bio primenjivan. Tada dolazi i do promene stanja na terenu, a i na semaforu, i Partizan stiče osetno vođstvo. U igru su se uključili i navijači Crvene zvezde koji su po prvi put, pri rezultatu 48:74 za Partizan, počeli da skandiraju „Zmago odlazi!“. Odgovorili su sa druge strane navijači Partizana skandiranjem „Zmago ostani!“ Partizan je na kraju slavio 91-85.
Pometnju na regionalnoj košarkaškoj sceni izazvao je potpis proslavljenog košarkaškog reprezentativca Milana Gurovića za Partizan, u oktobru 2004. Posle neuspele epizode u Uniksu, Gurović se vratio u zemlju i potpisao jednogodišnji ugovor sa crno-belima. Bilo je očigledno da nije potpuno spreman i da je daleko od najboljeg izdanja, ali ono što je bilo najspornije jeste njegova tetovaža Draže Mihailovića. Bio mu je zabranjen ulazak u Hrvatsku pa je preskočio odlaske u Zagreb i Split. Kulminaciju njegovog igranja za crno-bele predstavljala je utakmica protiv Cibone u Evroligi. Bilo je pitanje časti da Partizan pobedi u grotlu “Pionira”, gde je 7.000 navijača došlo da podrži Partizan i Milana Gurovića. No, nije išlo, videlo se da nekako Partizan i Gurović nisu suđeni jedno drugom. Partizan je izgubio i ubrzo posle toga, 20. decembra, raskinut je ugovor sa Gurovićem.

Kup Koraća u Železniku

Završnica Kupa Radivoja Koraća je odigrana u Vršcu. Već je četvrtfinale donelo dosta uzbuđenja. Osim Partizana, koji je lako savladao Ergonom iz Niša, svi drugi susreti su bili mnogo neizvesniji.

Košarkaši Budućnosti priredili su prvo iznenađenje na finalnom turniru Kupa Radivoja Koraća pobedivši u hali “Milenijum” domaćina 85-79. Podgoričani su rasterećeno ušli u meč i bili u vođstvu do 25. minuta, kada je Hemofarm prvi put izjednačio (46:46), a nedugo zatim i poveo. Gosti se nisu predavali i pokazavši primernu smirenost u penal završnici uspeli da slave neočekivanu pobedu. Najistaknutiji akter u redovima Budućnosti bio je Ninoslav Marjanović sa 19 poena i 7 uhvaćenih lopti, a u timu Hemofarma Milenko Topić i Jasmin Hukić su ubeležili po 17 poena.

U duelu između Refleksa i Vojvodine, Novosađani su više od tri četvrtine imali konstantno vođstvo, u jednom trenutku i sa 11 poena razlike. Refleks je do prvog izjednačenja stigao u 32. minutu (60:60), a u 35. i do prvog vođstva (65:64). Vojvodina je imala poslednji napad na utakmici i šansu da trijumfuje, ali je igrač Refleksa Jorović blokirao šut Pavkovića. Najefikasniji u redovima Refleksa bio je Aleksandar Rašić sa 21 poenom, dok je Amerikanac Kebu Stjuart sa 26 poena i 9 uhvaćenih lopti predvodio poraženi tim.

Košarkaši beogradskog Atlasa načinili su drugo veliko iznenađenje pošto su savladali prošlogodišnjeg pobednika, ekipu beogradske Crvene zvezde. U utakmici u kojoj se pobednik nije znao do samog kraja, igrači Atlasa su mudrom taktikom, koju je postavio njihov trener Luka Pavićević, uspešno odgovorili na agresivnu i brzu igru protivnika. Iako je u poslednjoj četvrtini zbog pet ličnih grešaka ostao bez dvojice važnih igrača, Dragana Dojčina i Nikole Pekovića, Atlas je sačuvao minimalnu prednost i najviše zahvaljući hladnokrvnom Vladimiru Miškoviću ostvario zasluženu pobedu. Najefikasniji u Atlasu bio je Mišković sa 26, dok je igrač Zvezde Goran Jeretin ubeležio 22.

Polufinale je donelo manje uzbuđenja. Refleks je slavio protiv Budućnosti 85-76. Samo u prvoj četvrtini Budućnost je bila u rezultatskoj prednosti, dok je Refleks sve ostale deonice rešio u svoju korist. Košarkaši iz Železnika su plasmanom u finale ponovili prošlogodišnji uspeh kada su u meču za trofej poraženi od Crvene zvezde. Najefikasniji igrač Refleksa bio je Majstorović sa 21 poenom, dok je u redovima poraženih Minić postigao 20.

U drugom polufinalu Partizan je bio bolji od Atlasa sa 87-80. Košarkaši Atlasa nisu uspeli da ponove iznenađenje, i posle Crvene zvezde savladaju i Partizan. Istini za volju, tokom većeg dela susreta izabranici trenera Luke Pavićevića nisu dozvoljavali protivniku da se rezultatski odvoji i uđe u mirnu završnicu. Dva minuta pre kraja Atlas se primakao Partizanu na samo dva poena, ali su crno-beli preciznim šutevima sa linije slobodnih bacanja sačuvali pobedu i plasman u finale. Igrač Partizana Dejan Milojević je sa 27 poena i čak 11 ofanzivnih skokova bio prvo ime susreta. Amerikanac Holand je postigao 26 poena za Atlas.

Košarkaši Refleksa osvojili su Kup Radivoja Koraća, treći put u istoriji kluba, pošto su u finalnom meču odigranom u vršačkoj dvorani “Milenijum”, pobedili Partizan rezultatom 88:84. Finalisti su nastupili u oslabljenim sastavima – Partizan je igrao bez Šuputa, Božovića, Avdalovića i Stepa, dok Refleks nije mogao da računa na Frimena i Marinovića.

Beogradski crno-beli su bolje otvorili meč i vodili tokom čitavog prvog poluvremen