Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Odlično
• Posebni događaj Ne

VODIČ ZA 45. PRVENSTVO JUGOSLAVIJE U KOŠARCI

SPISAK SVIH EKIPA I IGRAČA I IGRAČICA ZA SEZONU 1988/1989

VRHUNSKI URAĐENO , JAKO RETKO U PONUDI

Prva liga Jugoslavije u košarci 1988/89. je bilo 45. prvenstvo SFRJ u košarci. Titulu je osvojila Jugoplastika.

JUGOPLASTIKA
CIBONA
PARTIZAN
SMELT OLIMPIJA
ZADAR
CRVENA ZVEZDA
IMT
ŠIBENKA
BOSNA
BORAC
VOJVODINA
PRVI PARTIZAN

I A ŽENSKA SAVEZNA LIGA
JEDINSTVO-AIDA
CRVENA ZVEZDA
JEŽICA ISKRA DELTA
ELEMES
ŽELJEZNIČAR
PARTIZAN
VOJVODINA LUTRIJA
KRAJINAAUTO MK
VOŽDOVAC
RIJEKA
MONTMONTAŽA ZAGREB
SERVO MIHALJ ZRENJANIN

Jugoplastika Zoran Sretenović, Velimir Perasović, Luka Pavićević, Toni Kukoč, Željko Poljak, Žan Tabak, Duško Ivanović, Dino Rađa Božidar Maljković
Partizan Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Željko Obradović, Dejan Parežanin, Jadran Vujačić, Milenko Savović, Miladin Mutavdžić, Vlade Divac, Oliver Popović, Žarko Paspalj, Ivo Nakić Duško Vujošević
Bosna Sejo Bukva, Mario Primorac, Zdravko Radulović, Sabahudin Bilalović, Radenko Dobraš, Nenad Marković, Samir Avdić, Emir Mutapčić, Nihad Izić
Crvena zvezda Zoran Radović, Nebojša Ilić, Zoran Jovanović, Srđan Dabić, Ivo Petović, Slobodan Janković, Predrag Bogosavljev, Zufer Avdija, Stevan Karadžić, Saša Obradović, Rastko Cvetković, Mirko Pavlović, Aleksandar Gilić, Slobodan Kaličanin Zoran Slavnić
Zadar Darko Pahlić, Petar Popović, Mladen Bilandžić, Stipe Šarlija, Draženko Blažević, Stojko Vranković, Aleksandar Trifunović, Arijan Komazec, Denis Mujagić, Predrag Šarić Dragan Šakota
Olimpija Jure Zdovc, Dušan Hauptman, Peter Vilfan, Boban Petrović, Radisav Ćurčić, Slavko Kotnik, Veljko Petranović, Žarko Đurišić, Matjaž Tovarnik Zmago Sagadin
Cibona Ivan Sunara, Adnan Bečić, Dražen Anzulović, Danko Cvjetičanin, Nebojša Razić, Vladimir Rizman, Mirko Milićević, Franjo Arapović, Aleksandar Petrović, Zoran Čutura, Mihovil Nakić Vlado Vanjak
Vojvodina Dragiša Šarić, Dragan Tarlać, Sabahudin Bilalović, Nikola Lazić, Ivica Obad, Ivica Mavrenski Dušan Ivković


Olimpijska godina je uvek označavala kraj jednog ciklusa i početak novog. Što se Jugoslavije krajem osamdesetih tiče, to je početak jedne ere nezapamćene dominacije za koju je teško reći koliko bi trajala da su nisu umešali neki vankošarkaški faktori. Novi selektor Dušan Ivković je na Olimpijske igra u Seulu 1988. poveo još mlađi tim nego Krešo Ćosić godinu dana ranije na Evropsko prvenstvo. Jedina dvojica koja su malo kvarila prosek (a on je bio okruglo 23 godine) su Željko Obradović sa 28 i Zoran Čutura sa 26 godina. Pobedom na otvaranju Igara protiv moćnog SSSR-a stavljeno je svima do znanja, bez obzira na mladost i neiskustvo, da je to tim za velika dela. I zaista, stigli su vrlo sigurnom i ubedljivom igrom do finala (jedini poraz doživeli su od Jugoslaviji uvek neugodnog Portorika), a u finalu ih je čekao – Sovjetski Savez. Po prvi put od kada se košarka igrala na olimpijskom turniru selekcija SAD nije igrala u finalu. Doduše, nije ni 1980. ali tada su Amerikanci bojkotovali Olimpijadu. A poraz od Sovjeta u Minhenu 1972. je tako bolno odjeknuo u postojbini košarke da se počelo razmišljati o učešću NBA profesionalaca u želji da se sačuva mit o nepobedivosti američke selekcije. No, trebalo je da dožive još nekoliko neuspeha na svetskim i regionalnim takmičenjima pre nego što su doneli takvu odluku 1992. Bilo kako bilo, u finalu su “plavi” dali sve od sebe, ali je „zbornaja komanda” bila prejaka. Sabonis, Tihonenko i Kurtinaitis su na taj način uspeli da se Jugoslovenima revanširaju za onaj bolan poraz u Moskvi osam godina ranije, kada nisu uspeli da na domaćem terenu osvoje zlato. Dražen Petrović je odigrao briljantan turnir u Seulu, a uspešno su ga pratili Divac, Paspalj i Rađa.

Potvrda da se dobro radi sa mladima je i zlatna medalja koji juniori Jugoslavije osvajaju na Evropskom prvenstvu održanom u Vrbasu i Srbobranu. Perjanice te selekcije su bili Arijan Komazec i Dževad Alihodžić, a nemerljiv doprinos su dali Predrag Danilović i Žan Tabak. Sedam mečeva i sedam pobeda, u finalu je pala Italija 84:75.

Pred početak prvenstva 1988-89 nije bilo baš nekih preteranih promena u sastavima timova. Najveći gubitak za Cibonu, ali i za celu ligu, jeste odlazak Dražena Petrovića u Real. Time je završena jedna epoha gde su se sve najbitnije stvari dešavale oko njega, bilo da je igrao za Šibenku ili Cibonu. Zagrepčanima su se vratili Nakić i Aca Petrović iz inostranstva, a stigao je i centar Crvene zvezde Mirko Milićević, koji je trebao da ojača igru ispod samog koša. Bosnu je napustio kapiten Predrag Benaček, “poslednji Mohikanac” iz one šampionske generacije koja je bila evropski prvak, ali se pojavila mlada zvezda u velikom usponu Zdravko Radulović. Kormilo Crvene zvezde je preuzeo Moka Slavnić, a navijači crveno-belih su se nadali da će deo magije koje je imao kao igrač uspeti da prenese na generaciju koja je sada bila na terenu. Od njega se očekivalo da pored dobrog rezultata pomogne afirmaciju mladih snaga (Neše Ilića, Daše Obradović, Mirka Pavlovića, Rastka Cvetkovića).

Sve su to bile izuzetno kvalitetne ekipe, i bilo je jasno da će se do poslednjeg kola voditi bitka za treće mesto. Jer, prva dva mesta su već bila rezervisana za Jugoplastiku i Partizan. Stvoreno je rivalstvo između dva tima koje je pomalo podsećalo na ono između Lejkersa i Seltiksa u NBA. Da je država još malo potrajala verovatno bi i tih duela bilo više. Ovako su u preostala četiri finala plej ofa ova dva time se sastala tri puta, a bilo je još jedno njihovo finale u domaćem kupu. U tom trenutku bila su to dva najbolja tima u Evropi, a rezultati koji će i Splićani i Beograđani postići u evropskim takmičenjima pokazaće da ova tvrdnja nije preterana. Ilustrativna je izjava Žana Tabaka, košarkaša “žutih” iz tog vremena, u nedavnom dokumentarcu snimljenom povodom jubileja 70 godina Jugoplastike: “Igrali smo protiv Barselone, Žalgirisa, Makabija ali su nam, ipak, najteži bili dueli protiv Partizana”.

Partizan je bio čvrsto rešen da povrati šampionsku titulu. U tim su se vratili iskusni Milenko Savović i posle niza godina Jadran Vujačić, umesto Miće Pecarskog koji se otišao u SAD da završi studije. Pravo igranja je, posle iznuđene pauze zbog prelaska iz Bosne, stekao i super-talentovani Predrag Danilović, pa je Partizan bio jak na svim pozicijama. Jugoplastika je sačuvala u potpunosti ekipu samo je stigao, posle neuspele avanture u Ciboni, mladi plej Luka Pavićević. Ključna utakmica u regularnom delu sezone odigrana je u 10. kolu u Splitu, kada su se sastali favoriti prvenstva Jugoplastika i Partizan. Prethodnih devet duela u Splitu Partizan je izgubio, poslednji put je slavio još 1981, one sezone kada su “plastičari” ispali iz lige. Zato je pobeda od 76:75 bila pravi podvig Splićana i najava da će biti osvojeno prvo mesto posle regularnog dela sezone, što bi predstavljalo veliku prednost pred plej of. U Partizanu su se istakli Paspalj sa 19 poena i Divac I Nakić sa po 16, a kod domaćina najraspoloženiji su bili Rađa sa 22 poena i Perasović sa 14. Ipak, u drugom delu sezone Partizan je u Beogradu vrlo sigurno trijumfovao sa 94:84, i time potvrdio prvo mesto. Razlog za neuobičajno velik broj poraza (oba tima su pretrpela po šest) treba tražiti u njihovom igranju evropskih kupova, što se onda odrazilo i na nešto lošije rezultate u domaćem prvenstvu.
Jugoplastika je, imajući u vidu mladost ekipe, bez prevelikih ambicija krenula u Kupu šampiona. Međutim, kako je sezona odmicala bilo je jasno da oni mogu potpuno ravnopravno da se nose sa ostalim daleko iskusnijim i skupljim timovima. U četvrtfinalnoj grupi (osam ekipa igraju dvokružno, prve četiri idu na fajnal for) zauzeli su treće mesto sa osam pobeda i šest poraza. Izdvojile su se dve ekipe, Makabi i Barselona, kao glavni favoriti za osvajanje titule evropskog šampiona. Makabi je bio jedini tim koji je Splićane dobio u obe utakmice. Završnica je igrana u Minhenu, gde je Jugoplastika u polufinalu vrlo sigurnom zrelom igrom dobila Barselonu 87:77. Splićani su bili odlični i u prvom poluvremenu, kad je dominirala napadačka košarka (50:41), ali su odoleli I u drugom kad se igralo mnogo tvrđe (37:36). Ni zvezde katalonskog tima, San Epifanio sa 16 poena i Sibilio i Noris sa po 15, nisu mogli ništa protiv briljantnog Tonija Kukoča koji je bio igrač utakmice postigavši 24 poena, Duška Ivanovića (21) i Dina Rađe (18).
U finale je Makabi ušao kao veliki favorit, pa ipak prvo poluvreme je prošlo u izjednačenoj igri i rezultatu. Na odmoru je bilo nerešeno 35:35, i kao da je tek tada mladi tim Jugoplastike shvatio da Izraelci nisu nikakav bauk, i da se mogu pobediti. Kako su utakmica bližila kraju Izraelci su bivali sve nervozniji, pa kad su Splićani pet minuta pre kraja poveli 69:64 već se nazirao pobednik. Maestralni Kukoč sa 18 poena vodio je Jugoplastiku do senzacionalne pobede od 75:69, a veliku pomoć je imao u Rađi koji je postigao 20 koševa i imao 10 skokova. Jugoplastika je postala treći jugoslovenski tim (posle Bosne i Cibone) koji je stigao do krova Evrope.
> > > PARTIZAN, CRVENA ZVEZDA, DINAMO ZAGREB, HAJDUK SPLIT, VOJVODINA NOVI SAD, OFK BEOGRAD, RIJEKA, VARDAR SKOPLJE, VELEZ MOSTAR, BORAC BANJALUKA, SARAJEVO, NOVI SAD, ŽELJEZNICAR SARAJEVO, BUDUCNOST TITOGRAD, RADNICKI NIS, SLOBODA TUZLA, EX JUGOSLAVIJA, EX JUGOSLAVIA, EX YU FUDBAL, TORCIDA, BBB, BAD BLUE BOYS, ARMADA, GROBARI, DELIJE, FIRMA, LESINARI, ZELJA MANIJACI, FUDBAL, FOOTBALL, SVETSKO PRVENSTVO, EVROPSKO PRVENSTVO, EURO CUP, WORLD CUP, TICKET, TICKETS, ULAZNICA, KARTA, EUROLEAGUE, EUROCUP, BASKET, BASKETBALL< < <