Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Odlično
• Posebni događaj Ne

UDRUŽENJE KOŠARKAŠKIH PRVOLIGAŠA

44. PRVENSTVO JUGOSLAVIJE U KOŠARCI

SEZONA 1987/1988

VODIČ - BROŠURA ZA SEZONU SA SPISKOVIMA SVIH EKIPA I KOŠARKAŠA I KOŠARKAŠICA SA RASPOREDOM UTAKMICA - REDAK KOLEKCIONARSKI PRIMERAK ZA LJUBITELJE BASKETA I KOŠARKE

I A MUŠKA SAVEZNA LIGA

KK PARTIZAN BEOGRAD
KK CIBONA ZAGREB
KK JUGOPLASTIKA SPLIT
KK CRVENA ZVEZDA BEOGRAD
KK ŠIBENKA ŠIBENIK
KK BOSNA SARAJEVO
KK ZADAR ZADAR
KK MZT SKOPLJE
KK BUDUĆNOST TITOGRAD-PODGORICA
KK BORAC ČAČAK
KK IMT NOVI BEOGRAD
KK SMELT OLIMPIJA LJUBLJANA

I A ŽENSKA SAVEZNA LIGA

ŽKK JEDINSTVO AIDA TUZLA
ELEMES ŠIBENIK
PARTIZAN BEOGRAD
ISKRA DELTA JEŽICA LJUBLJANA
VOŽDOVAC BEOGRAD
CRVENA ZVEZDA BEOGRAD
ŽELJEZNIČAR SARAJEVO
MLADI KRAJIŠNIK BANJA LUKA
BUDUĆNOST ELEASTIK TITOGRAD-PODGORICA
VOJVODINA LUTRIJA NOVI SAD
RIJEKA RIJEKA
UNIVERZITET PRIŠTINA


Prva liga Jugoslavije u košarci 1987/88. je bilo 44. prvenstvo SFRJ u košarci. Titulu je osvojila Jugoplastika.

U utakmci 5. kola između Zadra i Cibone, Stojko Vranković je prilikom zagrevanja pred utakmicu slomio koš, pa su mu sudije dosudile tehničku pre početka utakmice, a Ciboni dva slobodna bacanja koje je izveo Dražen Petrović i pogodio oba. Tek onda je usledilo podbacivanje.

Jugoplastika Zoran Sretenović, Velimir Perasović, Alanović, Toni Kukoč, Željko Poljak, Žan Tabak, Duško Ivanović, Dino Rađa, Vučić, Mišković, Stipančev, Koludrović Božidar Maljković
Partizan Aleksandar Đorđević, Miroslav Pecarski, Želimir Obradović, Dejan Lakićević, Goran Grbović, Vlade Divac, Ivo Nakić, Žarko Paspalj, Oliver Popović, Obrad Ignjatović, Boris Orcev, Slobodan Kanjevac, Dušan Babac Duško Vujošević
Cibona Ivan Sunara, Luka Pavićević, Zoran Čutura, Dražen Anzulović, Dražen Petrović, Danko Cvjetičanin, Branko Vukićević, Sven Ušić, Nebojša Razić, Franjo Arapović Mirko Novosel
Olimpija Peter Vilfan, Jure Zdovc, Boban Petrović, Radisav Ćurčić, Žarko Đurišić, Dušan Hauptman, Slavko Kotnik
Zadar Darko Pahlić, Petar Popović, Pokrajac, Ante Matulović, Stipe Šarlija, Draženko Blažević, Stojko Vranković, Veljko Petranović, Arijan Komazec, Marcelić Josip Đerđa
Crvena zvezda Nebojša Ilić, Mirko Milićević, Branislav Prelević, Predrag Bogosavljev, Slobodan Janković, Zufer Avdija, Zoran Jovanović, Srđan Dabić, Stevan Karadžić, Saša Obradović, Ivo Petović, Rastko Cvetković, Mirko Pavlović Vlade Đurović
Bosna Teoman Alibegović, Radenko Dobraš, Predrag Benaček, Dževad Alihodžić, Mulanović, Mario Primorac, Samir Avdić, Emir Mutapčić, Zdravko Radulović, Miroljib Mitrović Mladen Ostojić
IMT Vladimir Dragutinović Dragan Šakota

Nastupilo je „zlatno doba“ jugoslovenske košarke. Uvek skloni da se okrećemo prošlosti, da pričamo kako je „eto, nekad bilo mnogo bolje“ i da ovi mladi nisu kao oni nekad, po prvi put smo spoznali da najzad živimo u „boljoj budućnosti“. Na veliku košarkašku scenu nahrupila je jedna neverovatno talentovana generacija košarkaša koja je odmah pokazala jasnu nameru da ništa ne čeka i odlaže, već da odmah iskoristi ukazanu šansu i pokaže kakvim potencijalom raspolaže. Veliki Krešo Ćosić je prepoznao o kakvim je talentima reč, i na EP u Atini je zaigrala reprezentacija sa prosekom od 23,3 godine čime je postala jedna od najmlađih generacija koja se pojavila na nekom velikom takmičenju. Jedino što im je u tom trenutku nedostajalo bilo je iskustvo, i to ih je koštalo igranja u finalu. Mada, kada se u atinskom grotlu nije snašao ni mnogo stariji sastav Sovjetskog saveza, “plavima” zaista ništa ne možemo zameriti. I bronzana medalja za Đorđevića, Kukoča, Paspalja, Rađu i Divca je bio ogroman uspeh.

Ono što je još više radovalo bili su uspesi mlađih kategorija. Kadeti superiorno osvajaju zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu. Apsolutno dominantan igrač je Zadranin Arijan Komazec koji je, recimo, u polufinalu Špancima utrpao 52 koša što je rekord po broju poena kod mlađih kategorija na velikim takmičenjima. No, definitivno najveličanstveniji trenutak te košarkaške 1987. je SP za juniore u Bormiju, gde su momci iz Jugoslavije gazeći sve pred sobom osvojili zlatnu medalju. Dva puta je pobeđena selekcija SAD uz nestvarnu igru Tonija Kukoča koje je u prvoj utakmici protiv Amerikanaca postigao 37 poena šutirajući trojke 11/12! Buduće NBA zvezde Leri Džonson, Stejsi Ogmon, Geri Pejton mogli su samo da nemoćno posmatraju majstorije splitskog „Pink Pantera“.

Najava prvenstva u listu „Sport“ je glasila – „Zemljotresno prvenstvo“. I zaista, toliko kvalitetnih igrača u jednom trenutku na tako malom prostoru teško da će se ikada ponoviti. „Golobradi i daroviti“ momci od kojih se u budućnosti mnogo očekivalo bili su: Đorđević, Divac, Paspalj, Pecarski, Ilić, Prelević, Alibegović. Kukoč. Rađa, Komazec… Pa, kako se takođe navodi, 67 dvometraša i preko 50 bivših i sadašnjih reprezentativaca obećavali su ludu sezonu. Dvorane su unapred bile rasprodate. Ako ste nekada zamišljali kako bi moglo izgledati neka savršeno prvenstvo u košarci – e, pa ovo bi moglo biti takvo.

Čak pet ekipa je istaklo kandidaturu za prvo mesto. Cibona je ostala bez tri igrača koja su obeležila prethodnu deceniju – Nakića, Knege i Ace Petrovića. Dolazak Sunare iz Zadra i perspektivnog Luke Pavićevića iz Budućnosti trebalo je donekle da popuni tu prazninu. Znalo se već da Dražen igra svoju oproštajnu sezonu i da će pokušati da se od domaćih terena oprosti šampionskom titulom.

Branilac titule Partizan je ostao bez kapitena Savovića, umesto koga je stigao američki student Miroslav Pecarski. Svi ostali su bili iskusniji za jednu godinu i samim tim još tvrđi orah za sve suparnike.

Jugoplastika je napravila fantastičan potez dovođenjem iz Budućnosti 30-godišnjeg veterana Duška Ivanovića. On se savršeno uklopio sa ostatkom ekipe koju su činili uglavnom mlađi igrači, podredivši svoj košgeterski učinak rezultatima tima.

Crvena zvezda je ostala bez svoje dugogodišnje spoljne linije Radović–Karadžić–Nikolić, čime se otvorio prostor za u tom trenutku možda i najperspektivniji bekovski dvojac Prelević – Ilić. Na poziciji teškog centra, umesto Rajka Žižića, stigao je nekada najtalentovaniji junior Evrope Zoran Jovanović.

U Zadar su se iz vojske vratili Popović I Petranović, i uz Vrankovića i supertalentovanog Komazeca opet je to bila ekipa za velika dela.

Pa kad je takvo prvenstvo, onda je normalno i da ga otvori derbi između Partizana i Zvezde. Ono što ga je činilo posebno zanimljivim jeste duel dva povratnika iz SAD – Miroslava Pecarskog u dresu Partizana, i Zorana Jovanovića u crveno-belom. Duel njih dvojice pripao je Mići Pecarskom, ali je derbi dobila Crvena zvezda sa 95:85. Kako će se kasnije ispostaviti, to će biti i jedini uspeh koji će crveno-beli postići u tom prvenstvu. Iako se očekivalo da će se glavna borba voditi između Cibone i Partizana, prosto je eksplodirao mladi tim Jugoplastike. Božidar Maljković je savršeno uklopio uz iskusne Duška Ivanovića i Željka Poljaka mlade Kukoča, Rađu i Perasovića, i “žuti” su protutnjali regularnim delom lige doživevši pritom samo jedan poraz, od Šibenke.

Imajući u vidu mladost ekipe od crno-belih se nije previše očekivalo u Kupu šampiona. Do pravog pokazatelja mogućnosti tog tima dolazi u četvrtom kolu, kada Partizan pobeđuje u gostima slavnu Barselonu sa 88:84 uz fenomenalnu partiju Gorana Grbovića i njegov 31 poen. Zavladala je prava euforija, traži se karta više, slavni rivali poput Makabija, Trejsera (Milano) i Arisa padaju pred Partizanovim “bebama”. Napravivši neverovatnu seriju od devet uzastopnih pobeda, Partizan osvaja prvo mesto posle ligaškog dela Kupa šampiona. Po prvi put se igra fajnal four, i to u belgijskom gradu Ganu. U polufinalu protiv Makabija crno-beli su se odlično držali, na poluvremenu čak i vodili, ali je na kraju ipak trijumfovao iskusniji rival sa 82:87. Ni sasvim solidna igra Divca i Grbovića (po 19 poena) I Paspalja (18) nije bila dovoljna za pobedu protiv rivala u kojem su briljirali legendarni Doron Đamši i Miki Berkovic. Pobeda u borbi za treće mesto protiv Arisa 105:93 je bila slaba uteha no, gledano u celini, ovaj se nastup u Kupu šampiona može oceniti vrlo uspešnim za Partizan.

I u Kupu Radivoja Koraća naši klubovi su bili veoma zapaženi. U polufinale su prošli Crvena zvezda i Cibona, ali je za obe ekipe koban bio madridski Real. Beograđani su ispali u polufinalu tako što su doživeli dva poraza od Španaca. U finalu, koje je odigrano u Madridu, Real se revanširao Ciboni za neke bolne poraze iz prethodnih godina. Iako su Španci vodili većim delom utakmice, Cibona je uspela da uhvati priključak i čak stigne do izjednačenja 76:76. Ostvarivši dominaciju ispod koša zahvaljujući Romaju i Brensonu (dali po 25 poena), Real se odvojio i na kraju čak ubedljivo trijumfovao sa 102:89. Ni odlična igra Cvijetičanina (26 poena) nije mogla da nadomesti slabiju partiju Dražena Petrovića koji je postigao “samo” 21 poen, uz šut 6-20. Kao da nije želeo da se zamera svom budućem klubu…

Rivalitet je bio ogroman i svaka mogućnost se koristila za osvajanje trofeja. I u domaćem kupu igrao se fajnal four, u Rijeci, uz učešće tri najkvalitetnije ekipe – Jugoplastika, Cibona i Partizan, plus autsajder skopski Rabotnički. Ono što je obeležilo ovaj turnir su, osim kvalitetne košarke i maksimalne neizvesnosti , fizički obračuni na terenu koji su bili posledica ogromne tenzije koja je stvorena. Cibona je bez većih problema dobila Rabotnički, dok je drugo polufinale bilo mnogo uzbudljivije. Posle odlične igre Partizana i vođstva u prvom delu, u nastavku dolazi do preokreta i pobede Splićana 75:73. Meč je obeležila tuča između Ive Nakića i Zorana Sretenovića, u koju su se ukljućili i ostali igrači obe ekipe. Veliko finale između Cibone i Jugoplastike bilo je ujedno i prvi meč u koji Cibona, posle dugo vremena, nije ušla kao favorit. Ipak, presudio je Zoran Čutura, većiti Cibonin džoker iz senke, sa 23 poena. I ovde je došlo do velike “makljaže”, srećom bez težih posledica po igrače. Ostaće zapamćena slika Kukoča i Rađe koji su u suzama dok “cibosi” podižu, kako će se posle ispostaviti, svoj poslednji trofej u SFRJ.