Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Posebni događaj ili limitirano izdanje Ostalo
• Detaljno stanje Odlično
• Originalnost Original
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

KAO NA SLICI STANJE
(PLAKETA JE ODLEPLJENA OD POZADINE SA SVE LEPKOMI OVOM CRVENOM POZADINOM, SAMO SAM JE POSTAVIO U KUTIJU)

Владимир Јорга (Београд, 10. јул 1939 — Београд, 15. август 2024) био је универзитетски професор, доктор спортске медицине, пионир каратеа СФР Југославије, оснивач Карате савеза Југославије и Југословенског традиционалног каратеа. Старији је брат др Илије Јорге. Носилац је црног појаса (Соке 10. дан)

Био је редовни професор хигијене и медицинске екологије на Медицинском факултету у Београду.
Напредовање у појасевима

1968 црни појас први дан (шодан) код Тецуђи Муракамија, у Загребу.
1969 црни појас други дан (нидан) код Таиђи Казеа.
1972 црни појас трећи дан (сандан) код Таиђи Казеа у Паризу.
1974 црни појас четврти дан (јодан) код Терујуки Оказакиja.
1978 црни појас пети дан (годан) код Таиђи Казеа у Београду.
1980 црни појас шести дан (рокудан) код Таиђи Казеа у Паризу.
1990 црни појас седми дан (шићидан) код Хидетаке Нишијаме у Лос Анђелесу.
1998 црни појас осми дан (хаћидан) код Хидетаке Нишијаме у Сан Дијегу.
2006 црни појас девети дан (кудан) додељен у Београду.
2019 црни појас десети дан (ђудан) додељен у Немачкој.

Такмичар, тренер и председник карате савеза

Као врхунски спортиста и вишегодишњи шампион Југославије у каратеу, а први пут је постао Универзитетски шампион, као студент медицине 1963. године. Први је инструктор каратеа у СФР Југославији а његов први ученик је био његов брат Илија.[1]

Професионални спортиста остаје све до 1975. године. Из тог периода је и изузетно разумевање проф. др Владимира Јорге за врхунске спортисте.

Касније, као тренер југословенске карате репрезентације, судија и професор на Универзитету у Београду, декан на Међународном факултету за спорт при Европском Центру за мир и развој, Шеф Катедре за спортску медицину, дао је свој велики допринос да се традиционалне вредности карате-до научно истражује и потврди, да се популаризује у Југославији и широм света.

У овој области урадио је и објавио у домаћим и међународним стручно медицински и спортским часописима преко 170 научних радова. Такође је објавио преко 12 приручника и књига из области традиционалног каратеа.

Проф. др Владимир Јорга је биран за првог председника Југословенске карате организације још далеке 1968. године и кроз међународну карате организацију давао је свој допринос развоју традиционалног каратеа.

Био је потпредседник Светске Федерације Традиционалног Каратеа[2] и председник Европске Федерације Традиционалног Каратеа.[3][4] Био је ученик и сарадник карате више карате мајстора међу којима се истичу Тецуђи Мураками, Таиђи Казе, Терујуки Оказаки и Хидетаке Нишијама.

Преминуо 15. августa 2024. године у Београду.[5]