Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Dobro
• Godina 2001 - 2010.
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Пасош Савезне Републике Југославије (познат колоквијално и као плави пасош) био је јавна путна исправа, која се држављанима Савезне Републике Југославије, а потом и Државне Заједнице Србија и Црна Гора издавао за боравак у иностранству и повратак у земљу. Образац су после распада заједничке државе наставили да користе држављани Србије (најкасније до 31. децембра 2011. године), односно Црне Горе (до 2008. године).
Издавање „плавих пасоша“ отпочело је 1996. године,[1] пошто су СРЈ укинуте санкције и пошто је држава добила међународно признање. Претходни, пасош СФРЈ, остао је у званичној употреби све до краја 2001. године, готово пуну деценију од распада државе на коју је словио, што је имаоцима ове исправе доносило велике проблеме приликом преласка границе.[2] До 2001. године, издато је између 2 и 3 милиона пасоша СРЈ.[1] Такође, СРЈ је наставила са издавањем старих пасоша СФРЈ „из хуманитарних разлога“, углавном у својим дипломатско-конзуларним представништвима широм света, али и на сопственој територији, превасходно грађанима са нерешеним статусом држављанства.[1] За разлику од бенефиција које су уживали држављани СФРЈ до почетка 1990-их, држављани СРЈ су били изложени веома строгом визном режиму у већини светских земаља: до 2002. године, са „плавим пасошем“ могло се путовати без виза (до 90 дана) у свега 25 држава.[1] Када је СРЈ реконституисана у Државну заједницу Србија и Црна Гора, „плави пасош“ је остао једини валидан документ. У пасошима издатим 2003–2006. године није промењен назив државе на корици и задржан је југословенски код.