Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Dobro
• Posebni događaj Ne
• Unesite dužinu u cm xxx
• Unesite širinu u cm xxx
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Stevan Knićanin
Stevan Petrović Knićanin (Knić, 15. februar 1807 — Beograd, 14. maj 1855) bio je srpski vojvoda, komandant srpskih dobrovoljaca u Vojvodstvu Srbiji za vreme Mađarske revolucije 1848/49 i političar.

Život

Katarina Ivanović: Stevan Knićanin, 1847.
Stevan je uzeo prezime Petrović, po imenu svog oca Petra Komadinovića, bogatog gružanskog trgovca marvom.[1] Nadimak "Knićanin" mu je dao knez Miloš Obrenović, kod kojeg je bio buljukbaša u gardi tzv. "kneževi momci".[2] Stekao ga je po rodnom mestu Kniću, kraj Kragujevca. Iz kraja Gruže su bili i Knićanin i njegov politički rival Toma Vučić Perišić (iz sela Vučkovice).[3] Za vreme vladavine Miloša Obrenovića, od 1835. godine Knićanin je iako vrlo mlad bio načelnik Jaseničkog sreza, a od 1839. godine načelnik Smederevskog okruga. Pošto je podržao ustavobranitelje, kao jedan od organizatora bune Tome Vučića Perišića, bio je prognan iz Srbije u periodu 1840—1841. Proveo je godinu dana i izgnanstvu u Carigradu i Vidinu.

Posle pada sa vlasti dinastije Obrenović, 1842. godine uveden je pod Karađorđevićima u Državni savet kao član. Poverena mu je vojna uprava zemlje i briga za kneževu sigurnost. Knez Aleksandar Karađorđević ga je septembra 1843. godine iz čina majora, unapredio u čin potpukovnika.[4] Knićanin je 1846. godine kao član "Sovjeta" i potpukovnik (po činu) bio pretplatnik jedne Vukove knjige.[5] Posle svađe sa Vučićem, na Petrovdanskoj skupštini jula 1848. godine, dao je ostavku. Zalagao se da Srbija aktivno pomogne vojvođanskim Srbima, a kad nije uspeo, spremio se da lično pređe u Srpsko Vojvodstvo, u pomoć tamošnjim Srbima.
Od avgusta 1848. godine Stevan Knićanin je komandant srpskih dobrovoljaca u Vojvodstvu Srbiji.[6] Držao je nekoliko meseci vojni logor ("stan") u banatskom selu Tomaševcu, gde je dobio dve važne bitke. Posle pobeda kod Tomaševca, Srbi Pančevci su mu poklonili šest-funtaški top, sa ugraviranim zapisom: "Srb junaku Stefanu P. Knićaninu, blagodarni pančevački okružni odbor, za spomen-pobjede tomaševačke 23 nojevrija 1848." Istakao se on kao vojskovođa u bitkama kod Pančeva, Tomaševca, Mošorina i Vršca.[7] Petar Petrović Njegoš mu je zbog junaštva i rodoljublja tokom rata poslao Obilićevu medalju, sa pismom.[8] Krajem januara 1849. godine postao je "narodni general major" srpskog pokreta u Ugarskoj. Vratio se na poziv kneza Aleksandra krajem februara 1849. godine u Srbiju. Na poziv Patrijarha srpskog Rajačića povratio se on u Vojvodstvo maja 1849, i učestvovao u više teških bitaka, do kraja tog građanskog rata 1849. godine. Povratak njegov u Srbiju avgusta 1849. godine na čelu dobrovoljačke trupe, bio je trijumfalan, za njega se zbog svojstvene harizme, nadaleko čulo i širom srpstva postao je omiljen i slavan.

Srpski knez Aleksandar šalje avgusta 1849. godine Knićaninu na dar sablju vrednu 300 dukata. Na poziv mladog austrijskog cara Franc Jozefa išao je Knićanin, preko Zagreba zajedno sa banom Jelačićem u Beč na poklonjenje. Zbog zasluga za Austriju dobio je čin austrijskog generala. Tokom audijencije na bečkom dvoru, Knićaninu je dat najviši orden carevine - Marije Terezije III stepena. Hrvatski ban Jelačić mu je prethodno u Zagrebu poklonio za uspomenu, pozlaćenu srebrnu čašu. Na jednoj strani čaše je bilo ugravirano: "Josif Baron Jelačić Buzunski, svom bojnom drugu Stevanu Petroviću Knićaninu", a na drugoj strani samo: "Pančevo i Mošorin".[9] Vojvođanski Srbi su mu poklonili dugu pušku sa zlatnom posvetom, a "braća Sloveni" Česi oduševljeni njegovom ličnošću - srebrnu počasnu sablju i kasetu sa dva isto takva pištolja. Bio je dični Srbin i "kavaljer austrijskog Leopoldovog reda i ruskog reda Sv. Ane". Od Turaka dobio je znamenje "Nišan Iftihara".[10] U Srbiji je 1852. godine dobio je titulu vojvode, od kneza Aleksandra Karađorđevića.[11] Do tada je titulu vojvode u Srbiji imao samo Toma Vučić Perišić.[12] Bio je vitez krsta Marije Terezije, najvećeg austrijskog vojničkog ordena.[12]

Više umetnika naših i stranih ga je portretisalo, a sačuvan je i autentični foto-snimak rad Anastasa Jovanovića. Narod ga je u mnogo pesama opevao, kao velikog Srbina, mudrog i odvažnog vođu i stasitog zaštitnika, zbog pokazanih vrlina - čojstva i junaštva.

"Фала Теби Книћанине Стево,
Што отера Киша са Мориша".
(народна песма)
Knićanin je od 2. januara 1849. godine bio "dopisni član" beogradskog Društva srpske slovesnosti.

Doživeo je moždani udar 1854. godine, i od posledica istog preminuo 1855. godine u 48. godini života.[13] Bio je uvažen na austrijskom dvoru; od cara Franca Jozefa I je dobio na poklon 2000 dukata, kada je pred smrt polazio u banju Mehadiju na lečenje. Njegov pogreb je bio događaj kakav do tada nije viđen u Beogradu, i o tome se dugo pričalo. Sahranjen je na Topčiderskom groblju, bio je prisutan knez Aleksandar sa kneginjom Persidom, mitropolit beogradski Petar sa mnogim sveštenicima, činovništvo, vojska, škole i dosta drugog sveta iz Beograda ali i Vojvodine. Po naređenju cara Franca Jozefa I prisustvovala je deputacija od osamdeset oficira iz svih pukova u Vojvodini.[12] Najviše mu je zahvalnosti i počasti od svih dalo graničarsko Pančevo.[14]

Stevan se dva puta ženio; iz prvog braka imao je sina Antonija, oficira, i kći Staniju, udatu za oficira Prokića,[15] a iz drugog braka malog sina Andriju (koji je izgubio oca sa dve godine života).

Selo Knićanin u Vojvodini je dobilo ime po njemu, a postoji u više mesta u Srbiji, među kojima u Kragujevcu ulica koja se zove „Steve Knićanina”

U ponudi 56 kartonskih tabaka ili ilustracija od knjige ZNAMENITI SRBI XIX veka od Andre Gavrilovića.
Starost preko 120 godina.
Dimenzije kartona oko: 37 x 29 cm
Dimenzije sam ilustracije oko: 19 x 14 cm
Ko ima knjigu može da je dopuni ovim ilustracijama, a po meni vrede i pojedinačno.
Na dosta ilustracija, na poledjini kartona ima pečat da kažem bivšeg vlasnika i neka vrsta delovodnog broja u vidu male nalepnice.
Negde ima iskrzanosti, negde zacepljenja, fleke ..., ali u suštini su očuvani tabaci.
Slanje posle uplate postekspresom ( poštarina se plaća po prijemu pošiljke )