Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Odlično
• Materijal Porcelan
• Originalnost Original
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

WEIMAR - Trodelni set "Ingrid" (1924-1948)

Set iz tri dela:

Šoljica (visina: 5,5 cm, širina: 13,5 cm, prečnik otvora: 11 cm)
Tacna za šoljicu (prečnik: 16 cm, visina: 1,5 cm)
Dezertni tanjir (prečnik: 21 cm, visina: 1,5 cm)

Ukupna težina: 480 g

Žig na dnu:

WEIMAR (u traci, preko štita okruženog lovorovim granama i ispod krune)

U vlasništvu hamburške porodice Carstens od 1918. do 1948. godine, fabrika je pod imenom “Blankenhainer Porzellanfabrik C.&E. Carstens” uvela ovaj žig 1924 godine.

1780. godini Christian Andreas Wilhelm Speck (Hristan Andreas Wilhelm Špek) otkrio je da su sirovine u okolini mesta Blankenhain (Blankenhajn) pogodne za proizvodnju porcelana. Čak i posle raznih bezuspešnih napora u pokušaju da dobije dozvolu, on je nastavio s pripremom za otvaranje posla i posle skoro deset godina, konačno 1. jula 1790., od grofa Friedrich von Hatzfelda (Fridrih fon Hacfeld) je dobio je dozvolu da izgradi fabriku.
1797. godine fabrika je prikazala prve porcelanske proizvode na sajmu u Leipzigu. Početkom XIX veka proizvodila je posuđe za srednju klasu i 1816. godine zapošljavala je 155 radnika. 1817. godine fabrika je skoro potpuno izgorela u požaru, i uloženo je mnogo napora da se obnovi. Christian Andreas Speck umro je u decembru iste godine.
Menjajući vlasnike i imena, i sa promenljivim poslovnim uspehom, fabrika, podimenom “Weimar Porzellan” (Vajmar Porcelan) radila je sve dok je 1847. godine nije preuzela porodica Fasolt (Fazolt). 1856. godine u upravljanje fabrikom uključio se preduzetnik Edward Eichler (Edvard Ajhel). Fabrika je modernizovana: sagrađene su tri velike nove peći, nabavljena parna mašina koje je pokretala mlin, proizvodnja je velikim delom mehanizovana. 1887. izgrađena je željeznička pruga između pruga Blankenhaina i Weimara, što je bilo važno za fabriku koja je proizvodila sve više porcelana. U to vreme, vođenje kompanije preuzeli su braća Max i Karl Fasolt (Maks i Karl Fazolt).
Izbijanjem I Svetskog rata izvoz se smanjio a zaposleni su pozvani na liniju fronta.
1917. godine, pred kraj I Svetskog rata, fabriku u Blankenhainu otkupio je hamburški biznismen Ernst Carstens (Ernst Karstens). Sve je u to vreme bilo izazov: sirovine i gorivo je bilo teško nabaviti, izvozno tržište je trebalo obnoviti, inflacija je bila pogubna a na platnom spisku je bilo 320 zaposlenih. Stilskim inovacijama i prilagođavanjem cena mogućnostima kupaca porodica Carstens uspela je da oživi izvozna tržišta. 1926. godine počeo je da se proizvodi kobalni porcelan, što se smatralo specijalnom veštinom. Kobaltna boja daje porcelanu svečani izgled, naročito kada se kombinuje sa nežnim ukrasima u zlatu. Kolekcionari proizvode fabrike iz ovog perioda nazivaju “Carstens China”, a zbog svog stila ubrzo je postao poznat u Engleskoj, Belgiji, Finskoj, Holandiji, Španiji, Švajcarskoj, Americi i na Bliskom Istoku.
Posle Carstensove smrti fabrikom su upravljali njegova udovica i dvojica sinova sve do 1948. godine.
Te godine je, kao jedna od prvih fabrika u Nemačkoj nacionalizovana, čak i pre zvaničnog osnivanja Nemačke Demokratske Republike u oktobru 1949. Kompanija je preimenovana u “V.E.B. Weimar Porzellan”. 1960-ih godina izvršena je značajna modernizacija : izgrađena je nova proizvodna hala, nabavljene savremene električne peći, uvedena proizvodnja na transportnim trakama. Integracijaom sa konglomeratom “Kahla” fabrika je izgubila samostalnost, a stil predmeta se prilagođavao ukusu istočnih tražišta.
1992. godine kompanija „Herbert Hillebrand Bauverwaltungs-Gesellschaft GmbH“ je otkupila fabriku i "Weimar Porzellan GmbH " je radila kao „porodična kompanija“ do 1995. godine kada je bankrotirala. Otkupio ju je grad Blankenhain i dve investicione kompanije. 2006. godine fabriku je ponovo preuzela porodica Hillebrand (Hilebrand): „Geschvister Hillebrand GmbH“ a od januara 2006. godine vlasnik je “Konitz Porzellan GmbH”, kojim upravlja Turpin Rosenthal (Turpin Rosental), koji predstavlja šestu generaciju porodice čuvene u industriji porcelana.