Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Odlično
• Materijal Keramika
• Originalnost Original
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

SCHÜTZ Blansko, Austria - Ukrasni majolika tanjir (1900)
(2)

Dimenzije

Prečnik: 17 cm
Visina: 1,5 cm

Težina: 230 g

Nema žiga na dnu, ali se identični tanjiri redovno pridaju ovoj fabrici, i datiraju u period oko 1900. godine - primer iz renomirane austrijske aukcijske kuće Dorotheum je na jednoj slici.

1849. godine Peter Eugen Selb (Peter Ojgen Zelb) i Carl Gustav Lenk (Karl Gustav Lenk) osnovli su fabriku keramike u mestu Olomučany (Olomučani) u češkom okrugu Blansko. 1854. odine fabriku je kupio Karl Schütz (Karl Šic), a 1860. godine predata je na upravljanje njegovim sinovima Ludwigu (Ludvig) i Arnoldu i postala „Gebrüder Schütz Handelsgesellschaft Blansko“, ili skraćeno „Schütz Blansko“. Ludwig je bio hemičar i tehnički inženjer, dok je Arnold bio advokat.
Specijalizovali su se za kuhinjsko posuđe i dekorativno ručno oslikano keramičko posuđe. Vremenom su se proširili na dekorativnije kućne predmete, ciglu, peći i majoliku. Oko 1860. godine kompanija je kupila drugi objekat u Petrovču blizu Cillija (tada u Austriji, sada Celje u Sloveniji) u kojem su razvijali finije proizvode kojim su se takmičili i pobeđivali na velikim izložbama širom centralne Evrope. Ova druga fabrika je dobila ime „Schütz Cilli“.
Braća Schütz su zajedno vodili kompanije 30 godina, Arnold je upravljao glavnom fabrikom u Olomuczanyma dok je Ludvig vodio filijalu fabrike u blizini Cillija. 1890. godine kompanije su se podelile zbog naslednih razloga. Cilli je bio veći i profitabilniji pogon, iako su nastavili da dele materijale, glazure, gline, oblike i dizajn. Dodatni manji pogon u mestu Greis (Austrija, danas Griže, u Sloveniji) je kupljen 1894. godine.
Osam godina nakon podele kompanije, Arnold je predao upravljanje fabrike „Schütz Blansko“ svom zetu, Wilhelmu Julineku (Vilhelm Julinek) koji je prodao imanje Oskaru Baschu (Oskaru Baš). Do 1906. godine fabrika je poslovala kao partnerstvo koje je uključivalo Bascha, Emila Mandla i Franza i Wilhelma Julineka (Franc i Vilhelm Julinek). Prestala je sa proizvodnjom kućne keramike i umesto toga se koncentrisala na proizvodnju crepova, cigle i cevi za građevinarstvo. Posao je zatvoren 1922. godine.
Fabrika „Schütz Cilli“ u Libojama je nekoliko puta menjala imena – uvek sa Ludvigovim imenom. Ludvig je proširio filijalu fabrike, proizvodeći širok asortiman kućnih predmeta i majolike sve do penzionisanja 1906. godine. Zatim je upravljanje kompanijom preuzela njegova ćerka Maria Charlotte (Marija Šarlot). Ona ju je vodila do 1917. godine, kada je morala da se zatvori zbog opštih razaranja u Prvom svetskom ratu – nedostatka radne snage i nemogućnosti pristupa materijalima. Ludvig je umro dve godine kasnije, a fabrika je prodata 1922. godine porodici Abel.
Porodica Abel je nastavila proizvodnju pod istim imenom koristeći neke od starih kalupa za majoliku. Kompanija je nacionalizovana 1946. godine pod novim imenom „Keramička industrija Liboje“.
Posle II Svetskog rata fabrika je delovala kao “Keramična industrija Petrovče pri Celju”, a zatim je prešla u društveno vlasništvo, pod nazivom “Keramička industrija Liboje – KIL”. Veći deo proizvodnje bio je namenjen za izvoz.
Posle secesije Slovenije od Jugoslavije 1991. godine, kompanija je ponovo privatizovana a desetak godina kasnije suočena je s bankrotom. U toj situaciji preuzela ju je kompanija “Bojnec Keramika” u vlasništvu porodice Bojnec, koja se keramičarskim poslom bavila od sredine XX veka. Pod upravom Alojza Bojneca Sr. proizvodi su postali prepoznatljivi u čitavoj Sloverniji, i potražnja je premašila kapacitete lokalne radionice. Alojz Bojnec Jr. proširio je posao osnivanjem drugog proizvodnog pogona. Uskoro, počela je i proizvodnja za izvoz. Kvalitetan rad i čvrsto prisustvo na međunarodnom tržištu čitavih dvadeset godina bili su dobra osnova na kojoj je porodična kompanija uspela da preuzme i vitalizuje kompaniju u Liboju, koja sada posluje pod imenom “KILI- Keramička industrija Liboje.”