Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Odlično
• Materijal Porcelan
• Originalnost Original
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

ROYAL DUX - Vaza i pepeljara u Briselskom stilu

Dizajn: Jindřich Marek

Dimenzije vaze:

Visina: 21 cm
Širina: 7,5 cm
Prečnik dna: 6 cm
Prečnik otvora: 4,5 cm

Dimenzije pepeljare:

Prečnik: 13 cm
Visina: 5 cm

Ukupna težina: 650 g

Žig na dnu:

ROYAL
DUX
MADE IN CZECHOSLOVAKIA (polukružno)

Izraz „Brussels style“ (Briselski stil) odnosi se ba specifičak period i stil u proizvodnji porcelana češke kompanije „Royal Dux“ u 1950-ih i 1960-ih godina. Stil je dobio ime po velikom uspehu češke kolekcije keramike na Svetskoj izkožbi EXPO u Briselu 1958. godine. Ključnu ulogu u tom uspehu imao je tada vodeći češki industrijski dizajner Jaroslav Ježek (1923-2002). Njegov porcelanski set „Elka“ osvojio je Grand Prix za keramiku na toj izložbi, što je dovelo do globalnog priznanja za njega i za češki dizajn. Figure i predmeti briselskog stila su često apstraktni ili imaju pojednostavljene, tečne linije. Dinamičan dizajn se često oslanja na dijagonalne linije. Koriste se uglavnom pastelni tonovi : žuti, ljubičasti, zeleni, azurni i sivi.

Proizvodnja porcelana u Bohemiji počela je nakon otkrića bogatih ležišta sirovina potrebnih za ovu proizvodnju. 1794. godine prvi češki porcelan proizveden je u gradu Klösterle (danas Klášterec), posle čega su brzo počele da niču fabrike u regionu oko tadašnjeg grada Carlsbada (danas Karlovy Vary), oko kojeg su pronađena nalazišta kaolina.
Kada je još izgrađena i željeznička pruga u blizni, kojom su lakše mogli da se prevoze sirovine i gotovi proizvodi, od svega tri fabrike u regionu Teplitza u 1860. godini taj broj je porastao na osam u sledećih 10 godina, na 20 do 1880. godine, a do kraja XX veka u regionu ih je bilo skoro 30.
Među prvim fabrikama u regionu bila je i ona podignuta u mestu Dux (danas Duchcov) 1853. godine. Nakon prvih pokušaja proizvodnje keramike na bazi sirovina koje su bile u najbližem okruženju, fabriku je kupio Eduard Eichler (Eduard Ajhler) iz malog mesta Parchen-Schelten (Parhen-Šelten) i preimenovao u “ Eduard Eichler Thonwaren-Fabrik” . Fabrika je proizvodila uglavnom predmete od terakote, fajansa i majolike, uglavnom po ugledu na predmete dizajnirane u Kopnehagenu, Vorčesteru i Sevru, i to veoma uspešno, tako da je kompanija dobila srebrnu medalju na izložbi u Parizu 1878. godine.
Posle smrti Eduarda Eichlera kompaniju je nastavila da vodi njegova udovica Amelie Eichler (Ameli Ajhler) do 1890. godine, kada ju je otkupio njen zet Wilhelm Hans (Vilhelm Hans). On je modernizovao i proširio proizvodnju, i uveo prvu proizvodnju porcelana. Na osnovu tog uspeha odlučio je da kompaniju 1897. godine pretvori u akcionarsko društvo, pod nazivom “ Duxer Porzellanmanufaktur A. G. ” sa sedištem u Berlinu. Kompanija je kupila i fabriku “ Porzellanfabrik Fasold & Eichel” u mestu Blankenhain (Blankenhajn)i počela da proizvodi porcelan, nezavisno od tradicionalne proizvodnje. 1900. godine uvedena je čuvena oznaka: trougao ružičaste boje s tekstom 'ROYAL DUX BOHEMIA' oko žira (zbog imena Eichler, na nemačkom: žir).
Oko 1904. godine kompanija je zapošljavala 400 radnika, i počela je da ostvaruje izuzetne uspehe kada je glavni dizajner postao Alois Hampel (Aloiz Hampel). U to vreme, fabrika je imala više od 400 radnika, pet velikih kružnih peći, kao i sopstvenu parnu elekektranu. Mreža trgovinskih predstavništava u Berlinu, Hamburgu, Beču, Londonu, Amsterdamu, Parizu, Stokholmu i Madridu omogućavala je značajan izvoz u čitavi Ervropu, Rusiju i Severnu Ameriku.
Uspešan razvoj prekinuo je Prvi svetski rat, fabrika je nakratko i zaustavila proizvodnju 1914. godine, a i kada je radila, nije se mogao postići predratni standard proizvodnje. Zbog finansijskih teškoća fabrika u Blankenhainu morala je biti prodata nemačkom koncernu “ Carstens ” krajem 1917. godine.
U periodu između dva svetska rata kompanija nije uspela da ostvari isti nivo proizvodnje kao na početku veka. Ipak, kompanija je uspela da zadrži postignuti nivo kvaliteta, i proizvodila figurativni i dekorativni porcelan zasnovan na već uspešnom dizajnu.
Posle Drugog svetskog rata većina nemačkih radnika je zamenjena radnicima iz unutrašnjosti. Fabrika je osnovala sopstveni učenički centar za obuku i ponovo je otvorena Državna škola keramike u Teplicama. Saradnja sa Visokom industrijskom školom za umetnost u Pragu takođe je u velikoj meri doprinela daljem unapređenju proizvodnje.
Od kasnih 50-tih godina, fabrika je polako vraćala svoju poziciju na svetskom tržištu. Kolekcija koju je dizajnirao profesor Jaroslav Ježek, prikazana na svetskoj izložbi EXPO 1958 u Briselu, u velikoj meri je doprinela tom uspehu. Tokom godina, asortiman proizvoda je dodatno proširen realističnim proizvodima glatkih, stilizovanih oblika u modernom duhu, kako u figurativnom tako i u dekorativnom porcelanu.
U sledećim godinama, asortiman je dalje proširivan, tako da je fabrika danas u stanju da zadovolji velik broj kupaca zadržavanjem visokih umetničkih, estetskih i tehnoloških standarda koji se poštuju u svetu.
1992. godine ime fabrike je promenjeno u “ Porcelá nová Manufaktura Royal Dux Bohemia, A. S. ” , radila je kao nezavisno akcionarsko društvo, a 1997. godine ujedinjavanjem kapitala postala je član “ Czech Porcelain Group” .

Jindřich Marek (Jindrih Marek), češki dizajner, rođen 24. aprila 1931. godine u mestu Horni Černi. Od 1949. do 1955. studirao je na Akademiji primenjenih umetnosti u Pragu, gde je bio učenik profesora Otta Eckerta (Oto Ekert) i Stanislava Ulmana.
Odmah nakon završetka studija počeo je da radi u fabrici porcelana “Royal Dux”, gde je u potpunosti prihvatio moderni koncept stvaranja dekorativnog porcelana poznat pod nazivnom Briselski stil, nastao pod uticajem svetskog uspeha dizajna Jaroslava Ježeka na EXPO 58 u Briselu. Zajedno sa Ježekom i drugim dizajnerima fabrike “Royal Dux”, Marek je postao kokreator ovog trenda.
I dok je za fabriku “Royal Dux” dizajniro fini porcelan atraktivnih oblika, u svom kućnom studiju specijaizovao se za mnogo robusniju keramiku: zavoleo je rad sa šamotnom glinom i fokusirao se na dizajniranje predmeta za spoljašnje prostore. Posebno su ga provlačile fontane, i dizajnirao je nekoliko značajnih primeraka.