Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Loše
• Materijal Keramika
• Originalnost Original
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

MASON'S, England-Tanjir za salatu "Fruit Basket" (1940+)

Dimenzije

Prečnik: 18,5 cm
Visina: 3 cm

Težina: 300 g

Glazura je mrežasto ispucala i u unutrašnjosti i na spoljašnjosti tanjira.
Na obodu pet pukotina - vidljivo je na slikama.

Žig na dnu:

MASON'S (iznad krune)
PATENT IRONSTONE (u traci ispod krune)
Fruit Basket
ENGLAND
GUARANTEED DETERGENT
-PROOF & ACID RESISTING
COLOURS

Fabrika „Mason’s“ koristila je ovaj žig posle 1940. godine. Te godine je uveden tekst: GUARANTEED DETERGENT-PROOF & ACID SISTING COLOURS.

Kompaniju „Mason’s“ osnovao je Miles Mason (Majl Mejsen, 1752-1822). 1785. godine oženio se Ruth Farrar (Rut Fara), čiji je otac bio poznati trgovac staklom i porcelanom uvezenim iz Kine. Nasledio je posao svog tasta, i ubrzo se upoznao i sa proizvodnjom i sa prodajom predmeta od porcelana. Ušao je u partnerstvo sa poznatim proizvođačima finog posuđa i započeo sopstvenu proizvodnju. Zajedno sa svoja tri sina eksperimentisao je sa novim materijalima, što je rezultiralo proizvodnjom od materijala koji su nazvali “Ironstone China”.
Miles Mason povukao se iz posla 1813. godine i prepustio ga svojoj trojici sinova, ali je do tada postavio osnove koje će ime porodično ime “Mason’s” učiniti jednim od najvažnijih u istoriji englerske keramike.
Dva starija Milesova sina nisu pokazali veliku zainteresovanost za proizvodnju porcelana, ali jeste najmalađi, Charles James Mason (Čarls Džejms Mejsen, 1791-1856). Još kao dete pomagao je ocu u eksperimentisanju sa novim materijalima, i ubrzo i sam postao majstor keramičar. Imao je samo 21 godinu kada je registrovao patent “Ironstone China”.
1815. Charles se oženio Sarom Spode (Sara Spoud), unukom Josiaha Spodea (Džozaja Spod), osnivača čuvene porodične proizvodnje keramike. Sarah je imala talenat za poslovanje i ohrabrivala je muža u svim njegovim novim idejama.
Mason je 1813. godine dobio patent za posebnu vrstu porcelana, i zato u nazivu stoji “Mason’s Patent Ironstone”. Neki stručnjaci veruju da je ovaj naziv Mason uveo zbog šljake od koje se porcelan proizvodi, ali drugi misle da je to zato što je tehnika proizvodnje teška kao i u slučaju čelika (eng. iron = gvožđe, čelik). Ovako proizvedeno posuđe bilo je veoma otporno na oštećenja tako da je brzo postalo veoma popularno kao posuđe za ručavanje i zahtevnu upotrebu. Uspeh je bio trenutan, kupci su bili oduševljeni kvaltetom, pristupačnom cenom i elegantnim dizajnom pod kineskim uticajem. To je bilo vreme prosperiteta kompanije, koje je potrajalo sve do sredine XIX veka.
Početak kraja uspeha označila je smrt Samuela Farradaya (Semjel Faradej), koji je bio marketinški mozak kompanije. Charles Mason sve je teže uspevao da se nosi sa promenama na tržištu, na kojima su se pojavili mnogi novi proizvođači, kao i sa ukusom kupaca koji se menjao. Nakon neuspelih pokušaja proizvodnje “White Ironstone' posuđa, u čemu su ga drugi već pretekli, Mason je 1848. godine objavio bankrotstvo.
Fabrika je naknadno promenila mnoge vlasnike, ali su svi nastavili da koriste ime Mason za svoje proizvode. Ime se zadržalo i kada je fabrika priključena Wedgwood (Vedžvud) grupi 1973. godine, sve do konačnog zatvaranja fabrike 1998. godine.