Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Dosta dobro
• Materijal Keramika
• Originalnost Original
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

H. BOULENGER & CIE-Pet "Tanjira koji govore"(1875-1889)

Tanjiri mogu da se poruče i pojedinačno, uz prethodni dogovor.

Dok keramički predmeti koji prikazuju istorijske događaje i legende postoje vekovima, „tanjiri koji govore“ (assiettes parlantes, talking plates) predstavljaju modni fenomen koji je postao popularan tokom 19. veka. Ovi tanjiri, sa ogromnim brojem ilustrovanih dizajna i natpisa pokazali su se izuzetno popularnim širom Evrope među kupcima iz svih društvenih slojeva.
Pojavu ovih tanjira omogućila su dva tehnička dostignuća. Prvi je bio fina keramika, proizvedena u fabrici koju su osnovala braća Boch 1766. godine u mestu Septfontaines (Septfonten) u Luksemburgu. Ova veoma plastična glina bila je vrhunskog kvaliteta i nudila je znatno jeftiniju alternativu tada veoma skupom porcelanu. Drugi je bila transfer štampa, tehnika koja je prvi put korišćena u Septfontainesu 1823. godine. Graviranim bakarnim ili čeličnim pločama štampan je dizajn na papiru, a zatim presovan na keramički komad. Kombinacija ova dva izuma omogućila je fabrikama fine keramike da smanje troškove, povećaju obim proizvodnje i smanje prodajne cene. Keramika više nije bila rezervisana za društvenu elitu, I umesto toga, kompanije su mogle da dopru do mnogo veće i raznovrsnije baze kupaca. Razumljivo je da je ovaj trend među prvima prihvatila fabrika “Villeroy & Boch”, proizvodeći mnoštvo ovakvih tanjira u svojoj fabrici u Septfontainsu.
“Tanjiri koji govore” prikazuju mnoštvo različitih tema, uključujući lov, religiju, običaje, istoriju, politiku, putovanja, aktuelnosti, priče, mitove i moralne priče. Ova široka lepeza tema pokazuje da su ovi komadi imali široku komercijalnu privlačnost, nudeći ponešto za svakoga, bez obzira na društveno poreklo ili klasu.
Većina tanjira dolazi u setovima od 12 komada, mada postoje i setovi od šest ili više. Svaki tanjir u setu nosi drugačiju samostalnu sliku i natpis (ponekad i broj i naslov), ali sve su povezane zajedničkom temom. Centralna ilustracija mogla je biti ozbiljna ili humoristična, čak i satirična, i bila je osmišljena da edukuje javnost o političkim, verskim ili moralnim pitanjima. “Tanjiri koji govore” pričaju priče svog vremena. Prikazujući značajne događaje, otkrića, naučna dostignuća, modu i političke priče, ove ploče su informisale javnost. Prvobitno su tanjiri korišćeni kao pribor za jelo, a dizajni su pokretali razgovor među gostima dok su postepeno otkrivani tokom obroka. Vremenom, sve više su se koristili kao zanimljiv ukras. Ovi tanjiri pružaju fantastičan ilustrovani prikaz perioda, kako iz istorijske tako i iz umetničke perspektive, i daju divan uvid u društvo 19. veka. Ipak, uprkos njihovoj popularnosti, interesovanje za ove dizajne nije potrajalo i dizajni su postepeno izašli iz mode nakon Prvog svetskog rata.

Ova serija tanjira spada u mnoštvo tanjira koje imaju za predmet lov. Lov je bio isključivo u domenu aristokratije sve dok ova privilegija nije ukinuta nakon Francuske revolucije. U 19. veku, svako je mogao da ide u lov ako je imao dozvolu, a sport je brzo postao veoma popularna zabava. Ovaj razvoj se ogleda u mnogim tanjirima koje prikazuju različite faze lova, kao i različite tehnike lova i životinje koje se love ili su inspirisane lovom. Postoje i mnogi zabavni setovi koji prikazuju naivne, nespretne i nesposobne lovce.

Dimenzije

Prečnik: 19 cm
Visina: 1,5 cm

Ukupna težina: 1170 g

Na tanjiru br. 1 glazura je značajno ispucala, ima pukotinu sa strane i malo oštećenje na ivici na naličju.
Tanjir br. 8 ima pukotinu sa strane.
Sve je vidljivo na slikama, svaki tanjir je slikan sa lica i naličja.

Žig na dnu:

MEDAlLLES D`OR
(Inicijali) HB (za Hippolyte Boulenger, u okvirima)
& Cie
CHOISY-LE-ROY

Fabrika fajansa “H. Boulenger & Cie.”koristila je žig od 1875. do 1899. godine.

Natpisi oko crteža:

QUESTIONS DE Mr. CRAKFORT

/Serija tanjira QUESTIONS DE Mr. CRAKFORT (Pitanja gosp. Krakforta) prikazuje gospodina Krakforta koji lovi i na svaki tanjir postavlja zagonetku, odgovor je skriven u crtežu./

No. 1. Elant un jour a la Chasse. mes Chiens….ou sont mes Chiens ?
/Tanjir br. 1. Jednog dana idem u lov. Moji psi... gde su moji psi?/

No. 6. Cette foret est peuplee de reverants ! ou sont les reverants ?
/Tanjir br. 2. Ova šuma je naseljena duovima. Gde su duhovi ?/

No. 7. Pristl! J'ai oublie mon port d'Arme ou est le Gandarme ?
/Tanjir br. 7. Pristi! Zaboravio sam dozvolu za vatreno oružje, gde je policajac?/

8. Je neglie mes trois maisons pour la chasse ou sont mes trois maisons ?
/Tanjir br. 8. Zanemarujem svoje tri kuće zbog lova, gde su moje tri kuće?/

9. Et dire que j‘ai trois chevaux. ou sont ils ? Et mes trois singes ou sont iles ?
/Tanjir br. 9. I pomisli samo da imam tri konja! Gde su oni? A moja tri majmuna gde su oni?/

„Faïenceries de Choisy-le-Roi“ (Fabrike fajansa Šoazi-le-Roa), u blizini Pariza (danas je njegovo predgrađe), osnovali su 1804. godine tri brata Paillart (Pajar). Naknadno, fabrikom je upravljao samo jedan od njih, Valentin Paillart (Valontan Pajar).Kada je on napustio posao, upravu je, od 1824. do 1836. godine, preuzeo njegov partner Hippolyte Hautin (Ipolit Otan). Partner u fabrici postao je Louis Boulenger (Luj Bulonže, 1773-1850), a njegov sin Adolphe Boulenger (Adolf Bulonže, 1805-1873) i Hautinova ćerka Alexandrine Hautin (Aleksandrin Otan, 1814-1900) venčali su se i imali četvoro dece. Jedno od njih, Hippolyte Boulenger (Ipolit Bulonže, 1836-1892), preuzeo je fabriku 1863. godine i pod imenom “H. Boulenger & Cie.” preobrazio je u kompaniju sa međunarodnom reputacijom. Do tada, fabrika je zapošljavala oko 300 kvalifikovanih radnika koji su radili na tri peći za pečenje keramike. Velik broj novih dizajna majolike uveden je u proizvodnju u ranim 1860-tim godinama. Hippolyte Boulenger je proširio radionice, uvećao proizvodnju i zaposlio profesionalne ilustratore za dizajniranje štampanog fajansa.
Po završetku Francusko-pruskog rata područje Alzasa i Lorene je anektirala Nemačka. Grad Sarreguemines (Sargemin), glavni konkurent Choisy-le-Roi u proizvodnji majolike, pripao je nemačkoj teritoriji. Jedan broj radnika iz Sarregueminesa, koji nisu pristali da prime nemačko državljanstvo, došao je u Choisy-le-Roi donoseći sa sobom važne tehničke veštine i umeća. Zahvaljujući tome, Boulengerova fabrika počela je da proizvodi najbolju majloku u Francuskoj, osvajajući priznanja na izložbi u Parizu 1878. godine, kao i na mnogim međunarodnim izložbama.
1889. godine sedište kompanije premešteno je u Pariz a Hippolytea Boulengera nasledila su njegova dva sina.
Majolika iz Choisy-le-Roi bila je veoma precizno glazirana i jedina je mogla da konkuriše tada veoma cenjenoj majolici poznatih britanskih proizvođača. Smatrana je za najprefineniju keramiku proizvedenu u Francuskoj.
Fabrika je prestala sa radom 1908. godine.