Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Dosta dobro
• Materijal Keramika
• Originalnost Original
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

GIEN, France - Posuda za varivo "Biarritz" (1886-1938)

Dimenzije:

Visina (sa poklopcem): 13,5 cm
Visina (bez poklopca): 8 cm
Dužina : 24,5 cm
Širina: 23 cm
Prečnik dna: 14 cm
Prečnik otvora: 18,5 cm
Zapremina: 1,5 l

Težina: 1300 g

Glazura je mestimično ispucala.
U unutrašnjosti više tamnih mrlja i dve kratke pukotine na rubu - vidljivo je na kolaž-slici.

Žig na dnu:

PORCELAINE OPAQUE DE GIEN (polukružno, oko štita sa crtežom tvrđave ispod krune)
BIARRITZ (unutar trake ispod štita)

“Faïencerie de Gien” osnovao je 1821. godine u mestu Gien (Žian), u regionu Val de Loire (Val-de-Loar), u srcu Francuske, Englez Thomas Edme Hulm (Tomas Edmi Halm) , zvani “Hall”(Hol). Njegova porodica vodila je od 1774. godine fabriku keramike u Montereau-Fault-Yonne (Montro-Fu-Jon). Hulm se preselio u Gien i kupio zemljište i zgrade starog samostana Minimes (Minim), na samoj obali Loire.
U to vreme Gien je pružao niz pogodnosti: bio je važna trgovačka raskrsnica, u okolini su postojala obilna nalazišta sirovine: gline, peska, silicijumskg šljunka iz Loire, a reka je omogućavala i transport drveta iz šuma Orleansa (Orlean).
U početku fabrika je proizvodila jednostavno belo keramičko posuđe a uskoro je počela i proizvodnja ukrašenih predmeta, servisa i posebno naručenih servisa ukrašenih porodičnim grbom. Angažovanjem talentovanih ornamentalnih slikara, nastajali su unikatni predmeti, pri čemu su primenjivani kako nove ukrasi tako i ukrasi inspirisani onima iz prethodnih vekova, ukrasima drugih evropskih proizvođača ili onima poreklom sa Dalekog istoka.
1875. fabrika je dobila ime “Faïencerie de Gien”, nakon što se spojila sa kompanijom “Les émaux de Briare”.
Proizvodnja je nastavila da raste, i ovaj period je najbogatiji i najinventivniji u istoriji kompanije. Poznati slikari i graveri su angažovani na stvaranju novih oblika i ukrasa. Proizvodi su nagrađivani na međunarodnim izložbama 1855, 1867, 1878, 1889. i 1900. godine.
1882. godine fabrika je počela je da proizvodi i keramičke zidne pločice. 1906. godine dobila je ugovor da isporuči sve pločice koje pokrivaju zidove pariskog metroa. Ovaj ugovor je istekao tek 1980. godine.
U prvoj plovini XX veka kompanija je nastojala da se održi kroz burne društvene, ekonomske i političke promene, i zadrži mesto koje je stekla.
Od 1945. godine nastaviljena je da se modernizuje proizvodnja kupovinom novih mašina i izgradnjom tunelskih peći, tada najvećih u Evropi.
Međutim, 1970-tih godina kompanija se suočila sa jakom konkurencijom iz Italije i Portugala, a Evropa je preplavljena jeftinim proizvodima. Od 1980. godine počeo je pad aktivnosti, i kompanija je bila primorana da podnese zahtev za bankrot 1983. godine.
Promenom vlasnika 1984. godine počeo je uspešan oporavak fabrike. Uvedeni su novi asortimani: ručno oslikani predmeti, numerisana ograničena izdanja. Vodeći evropski dizajneri, kao što su Paco Rabanne (Pako Raban) i Andrée Putman (Andre Putman),pozvani su da kreiraju nove kolekcije. Unutar fabrike otvoren je muzej fajansa.
2014. godine kompanijuu je preuzeo Yves de Talhouët (Iv de Talue). Uveren u izuzetno nasleđe i znanje akumulirano u fabrici, odlučio je da obnovi tradiciju, uvede nove načine proizvodnje i uspostavi novu politiku distribucije izvoza. Ove su se ideje pokazale uspešnim, i kompanija je postala član prestižnog “Colbert Committee”, koji okuplja najveće francuske luksuzne brendove, i dobila oznaku “Living Heritage Company”(Kompanija živog nasleđa).
Danas, “Faïencerie de Gien”, sa tradicijom dugom 200 godina, svrstava se u najpoznatijie francuske proizvođače fajansa, zajedno sa fabrikama u Creil-Montereau (Kreil Montro), Longwyu (Lonvui), Sarregueminesu (Sargemin) i Bordeauxu (Bordo).