Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Dosta dobro
• Materijal Porcelan
• Originalnost Original
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

BEYER & BOCK - Kuhinjske posude (1905-1931)

Devet posuda.

Velike posude (3 komada):

Visina s poklopcem: 21 cm
Visina bez poklopca: 16 cm
Dužina: 12 cm
Širina: 10 cm
Zapremina: 1,2 L

Natpisi na velikim posudama: Reis (pirinač), Sago (skrob), Nudeln (rezanci)

Velika posuda sa poklopcem (1 komad):

Visina drvenog nosača: 27 cm
Visina posuda: 14 cm
Dužina: 13,5 cm
Širina: 11 cm
Zapremina: 1 L

Natpis na posudi s poklopcem: Mehl (brašno)

Male posude (5 komada):

Visina s poklopcem: 11 cm
Visina bez poklopca: 8 cm
Dužina: 6,5 cm
Širina: 5 cm
Zapremina: 1,5 dL

Natpisi na malim posudama: Muskat (muskatni oraščić), Zimmet, Nelken (karanfilić), Gewürz (začin), Kümmel (kim)

Ukupna težina: 5 kg

Na dnu dve velike posude zvezdasta napuklina, na boku jedne napuklina u glazuri, rub otvora jedne okrznut na jednom mestu.
Zlatna boja natpisa na nekim posudama je delimično izbledela.

Žig na dnu:

(Inicijal) B ( za početna slova u “Beyer & Bock“, unutar štita, ispod krune)
Beyer & Bock

Fabrika “Beyer & Bock“ koristila je žig od 1905. do 1931. godine.

Ferdinand Beyer (Ferdinand Bajer) i Theodor Bock (Teodor Bok) su vodili su radionicu za oslikavanje porcelana u mestu Volkstedt (Folksštet) od 1853. godine. Njihov u početku mali posao se vremenom širio. 1869. godine Ferdinand Beyer je mogao da u posao uključi svog sina Alfreda. Štaviše, Alfred se oženio ćerkom Theodora Bocka.
1890. godine partneri su osnovali fabriku porcelana u Volkstedt-Rudolstadtu (Folksštet-Rudolštat), koja se specijalizovala za visokokvalitetni dekorativni porcelan sa fokusom na složenu umetnost i zanatstvo.
Već 1903. godine fabrika je zapošljavala 230 radnika. proizvodila širok asortiman porcelanskih predmeta, uključujući tanjire za ormariće, poklone, figure i vaze, sve ručno oslikane od strane veštih zanatlija.
1908. godine kompaniji se kao suvlasnik pridružio Alfredov sin, Max Beyer (Maks Bajer).
Alfred Bajer je umro 1926. godine, a do 1931 godine fabrika je prodata kompaniji “Edelstein & Zehe AG.“ ali je zadržala dotadašnje ime.
Teškoće tokom Drugog svetskog rata i posleratnu inflaciju fabrika je prebrodila zahvaljujući tome što su njeni proizvodi visoko cenjeni zbog kvaliteta i izvozili su se u Skandinaviju i Holandiju, kao i u Italiju, Englesku, Severnu i Južnu Ameriku.
1948. godine fabrika je nacionalizovana i do 1968. godine radila je kao državno preduzeće “VEB Porzellanfabrik Rudolstadt-Volkstedt”, kao deo "VEB Vereinigte Porzellanwerke Kahla“.