Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Odlično
• Materijal Porcelan
• Originalnost Original
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

ZSOLNAY, Hungary - Čelist, figura (dizajn Török János)

Dimenzije

Visina: 22,5 cm
Dužina: 14 cm
Širina: 7 cm

Težina: 340 g

Žig na dnu:

PÉCZ (ispod stilizovanog crteža bazilike Sv. Petra i Pavla u Pečuju)

„Fabrika porcelana Žolnai“ (Zsolnay Porcelángyár Pécs) koristila je žig između 1970. i 1980. godine.

Fabriku keramike u gradu Pécs (Pečuj), glavnom gradu pokrajine na jugozapadu Mađarske, osnovao je 1853. godine ugledni trgovac Miklos Zsolnay (Mikloš Žolnai, 1800-1880). Već sledeće godina prepisana je na ime najstarijeg od njegovih sedam sinova, Ignaza Zsolnaya (Ignjac Žolnai, 1826-1900).
Njegov mlađi brat Vilmos (Vilmoš Žolnai, 1828-1900) pridružio se kompaniji 1863. godine nakon što Ignaz, nestalne i maštovite prirode, nije uspevao da se nosi s restrukturiranjem firme. 1865. godine Ignaz je emigrirao u Rumuniju, a Vilmos postao direktor fabrike.
Vilmos je učinio da kompanija postane poznata zahvaljujući učešću i nagradama na brojnim međunarodnim izložbama. Dobila je Grand Prix na Svetskoj izložbi u Parizu 1878. godine. Francuska vlada dodelila je Vilmos Zsolnayu posebno priznanje, posle čega je potažnja za proizvodima fabrike porasla širom sveta.
Najznačajniji rezultat kreativnog rada Vilmosa Zsolnaya je izum eozina, do kojeg je došlo posle mnogo godina traganja i eksperimentisanja. Rezultat je porcelan sa glazuromm jedinstvenom u svetu, metalnog sjaja, i bojama koje se prelivaju od zlatne do zelene i plave. Za ovaj izum Vilmos Zsolnay je odlikovan Nacionalnim ordenom legije časti.
Od 1897. godine Vilmos je patio od jakog bronhitisa, koji se vraćao. Zanemarivši upozorenja lekara, nastavio je sa eksperimentima jer još nije bio proveo u delo svoje zamisli za Svetsku izložbu u Parizu 1900. godine. Bolest se naglo razvila u upalu pluća i Vilmos Zsolnay je umro u martu 1900. godine.
Kompaniju je preuzeo njegov sin Nikola.
U fabrici je razvijena i posebna vrsta keramičke dekoracije za ukrašavanje zgrada, pirogranit, otporne na niske temperature, koja je bila posebno popularna u periodu Secesije. Mnoge arhitekte bile su oduševljeni tim materijalom, tako da je skoro hiljadu zgrada u Evropi dekorisano pirogranit keramikom. To je slučaj i sa Rajhovom palatom i Gradskom kućom u Subotici, crkvom Imena Marijinog u Novom Sadu, hotelom Moskva u Beogradu. Do 1914. godine, fabrika Zsolnay je postala najveća fabrika u Austorugarskoj.
Problemi su počeli posle I Svetskog rata i raspada Austro-Ugarske monarhije, ali se fabrika posle nekoliko godina oporavila.
1948. godine fabrika je nacionalizovana i uključena u državni koncern. Na osnovu sporazuma sa naslednicom Margit Zsolnai Mattiasovszki (Margit Žolnai Matjašovski), ime i znak su ponovo uvedeni u upotrebu 1974. godine. Od 1982. godine firma je ponovo nezavisna. Od 1982. do 1995. godine proizvodnja značajno raste, a izvoz se širi na sve više zemalja, uključujući Englesku, Austriju, Italiju, Zapadnu Nemačku, Dansku, Švedsku, Grčku, Japan, Južnu Koreju, Irak, Iran...
Fabrika je ponovo privatizovana 1995. godine, a iste i zatim 1999. godine izvršena je obimna reorganizacija kompanije, tada najvećim delom u vlasništvu mađarske razvojne banke. 2013. godine, raspisan je konkurs nakon kojeg je švajcarski državljanin, rođen u Siriji, arhitekta i biznismen Bachar Najari (Bahar Najari) postao većinski vlasnik fabrike. Nastavio je da radi na proizvodnji novih serija i razvoju novih trgovinskih veza: na Bliskom Istoku, u Rusiji i Americi.

TÖRÖK JÁNOS (Torok Janoš, 1932-1996), mađarski vajar i keramičar. Između 1951. i 1956. godine studirao je na odseku za keramiku odseka za dekorativnu skulpturu Mađarske škole primenjenih umetnosti. Između 1956. i 1992. godine bio je dizajner fabrike porcelana „Zsolnay” (Žolnaj), a od 1972. godine njen umetnički direktor. Između 1969. i 1970. i između 1973. i 1974. godine učestvovao je u radu Kreativnog centra za keramiku Šikloš. Godine 1981. radio je kao stipendista u Međunarodnom studiju za keramiku u Kečkemetu.
Za fabriku „Zsolnay” dizajnirao je mnoge male skulpture i plakete. Njegov rani naturalistički pristup zamenjen je apstraktnim oblicima od 1960. godine. Od 1970-ih pa nadalje, njegove skulpture karakterisali su humorni, karikaturalni prikazi. Mnoge skulpture su se proizvodili sa eozinskom glazurom, specifičnom za fabriku „Zsolnay”. Pored figurativnih skulptura, kao fabrički dizajner dizajnirao je medalje, ukrase velikih razmera i suvenire.