Detalji predmeta

• Stanje Kolekcionarski primerak
• Detaljno stanje Dosta dobro
• Materijal Porcelan
• Originalnost Original
• Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

KIJEVSKI ЕКHZ - Velika figura "Sadko u morskom carstvu"
Dizajn: Vladislav Ivanovič Ščerbina, 1956.

Dimenzije

Visina: 31,5 cm
Dužina: 20 cm
Širina: 18 cm

Težina: 1640 g

Na levoj ruci figure nedostaje mali prst - na posebnoj slici označeno je strelicom.
Delovi koji predstavljaju morski biljni svet imaju oštre krajeve, ne mogu da odredim da li neki od tih krajeva nedostaju ili tako treba da izgledaju.

Žig na dnu:

(Inicijal) K ( za Киев)

Fabrika „Киевский экспериментальный керамико-художественный завод“ (skraćeno: Киевский ЭКХЗ) koristila je žig od druge polovine 1970. do sredine 1990-ih godina. Crvenim bojom na proizvodima najvišeg, superiornog kvaliteta (iznad 1. kvaliteta).

“Kijevska fabrika eksperimentalne umetničke keramike” („Киевский экспериментальный керамико-художественный завод“, skraćeno: Киевский ЭКХЗ, često samo : Киев) počela je sa radom 17. septembra 1924. godine kao eksperimentalna laboratorija za proizvodnju keramičkih boja. Radionicu je vodie E.J. Eruzalimski (Э. Я. Ерусалимский). Radionica je brzo rasla, i već sledeće godine postala je fabrika. Istovremeno, osnovano je i odeljenje umetničkog oslikavanja fajansa i porcelana, koju je vodio profesor Jegorov (Егоров).
Posle II Svetskog rata u preduzeću je formirano litografsko i farbarsko odeljenje za keramičke predmete, kao i eksperimentalna radionica za proizvodnju keramičkih predmeta, jedna od najboljih u Sovjetskom Savezu. Razvijeni su uzorci koji su potom uvedeni u proizvodnju fajansa i porcelana u fabrikama u čitavoj Ukrajini. Ujedno je i sama fabrika počela s proizvodnjom predmeta značajne umetničke vrednosti, i postala jedan od vodećih proizvođač porcelana u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Bila je i jedan od najvećih izvoznika porcelana, sa udelom od 10% ukupnog izvoza sovjetskog porcelana.

SADKO (ruski: Садко) iz Novgoroda je glavni lik ruske usmene epske pesme. On je avanturista, trgovac i svirač na instrumentu gusli, najstarijeg istočnoslovenskig višežičanog trzačkog isntrumenta, koji pripada porodici citri. Prema legendi, ostavši bez poziva da svira na proslavama, jedan dan je svirao na obali jezera. Morski car j bio oduševljen njegovim umećem, i ponudio je da mu pomogne. Naložio mu je da se kladi sa lokalnim trgovcima da će uloviti ribu zlatnih peraja u jezeru. Trgovci su u opkladu uložili svoje radnje i robu, a Morski car je učinio da se u Sadkovoj svilenoj mreži nađe zlatna ribica. Sadko je sada bio bogati trgovac i trgovao na moru svojim novim bogatstvom. Kada nije odao dužno poštovanje Morskom caru, koji je burom zausatvio Sadkove brodove. Sadko i njegovi mornari pokušali su da umire Morskog cara zlatom koje su bacili sa brodova, ali bezuspešno. Sadko je shvatio da Car traži živu žrtvu, a kada su svi bacili kocku žreb je pao na Sadka. Skočio je i potonuo u more, gde je ponovo svojom muzikom uveseljavao Morskog cara. Da bi ga zadržao, Car mu je ponudio da izabere sebi devojku od 300 njegovih ćeri, i Sadko je izabrao poslednju. Sledeću noć je izbegao da je i dodirne, i probudio se u rodnom gradu, ponovo ujedinjen sa svojom zemaljskom ženom.
U 19. veku, sa porastom slovenofilskog pokreta, legenda je privukla pažnju nekoliko autora. Poslužila je kao osnova za pesmu „Sadko“ Alekseja Tolstoja (pisana 1871-1872. godine), kao i operu pod istim nazivom Nikolaja Rimskog Korsakova iz 1898. godine. 1876. godine na Pariskom salonu mladi slikar Ilja Rjepin izložio je monumentalno platno „Sadko“ koje prikazuje događaj iz ove legende, koje je otkupio budući car Aleksandar III i koje je Rjepina učinilo akademikom.

VLADISLAV IVANOVIČ ŠČERBINA (Владислав Іванович Щерби́на, 1926-2017), ukrajinski vajar, najpoznatiji po stvaranju malih plastičnih formi. Od 1958. Godine član Saveza ukrajinskih umetnika
1950. Godine diplomirao je na odseku za vajarstvo u Odeskoj umetničkoj školi. Od 1950. Do 1951. Godine radio je u Gorodnickoj a od 1951. do 1954. godine u Baranivskoj fabrici porcelana. Od 1954. do 1988. godine je u “Kijevskoj eksperimentalnoj gabrici keramike i umetnosti” gde je 10 godina bio vodeći umetnik. Istovremeno, od 1960. do 1990. godine bio je stalni član Svesaveznog umetničkog društva Ministarstva lake industrije SSSR, a od sredine 1960-ih godina razvio je sekciju Umetnosti i zanata pri Savezu ukrajinskih umetnika.
V. Ščerbina je modelirao setove, suvenire, dekorativne proizvode (vaze, boce, tašne), stvarao slike i crteže. Međutim, najbrojniji i najznačajniji je njegov rad u oblasti male plastike (stone, enterijerske, izložbene kompozicije, minijature, reljef). Zahvaljujući radu umetnika, proizvodnja male plastike u “Kijevskoj eksperimentalnoj fabrici keramike i umetnosti” je stekla istinski industrijske razmere. Kompozicije „Sadko“, „Odarka“ i „Karas“ (sve - 1956), „Grbavi konj“ (1959), „Vakula“ (1965) proslavile su proizvode fabrike daleko van SSSR-a. Pored toga, od 1960-ih, V. Ščerbina je stvarao čisto izložbene tematske radove van fabričkog plana, sa kojima je učestvovao na velikim umetničkim izložbama. Ogroman broj radova otkupio je Umetnički fond Ministarstva kulture SSSR-a.
Umetnikove kreativne smernice su se stalno menjale u skladu sa estetskim zahtevima vremena, one su bile standardi stila za druge umetnike porcelana. Rad V. Ščerbine karakteriše raznolikost tema, zapleta i umetničkih tehnika i daje potpunu sliku razvoja male porcelanske plastike Ukrajine u drugoj polovini dvadesetog veka.
Male plastike V. Ščerbine učestvovali su na republičkim, svesaveznim i međunarodnim umetničkim i industrijskim izložbama od 1951. godine, dobijali su nagrade, izvozili su se u inostranstvo; sada se čuvaju u vodećim muzejima.