Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Borba za Arnhem
Dobro očuvano
bitka kod arnema arnhema
La Bataille de Arnhem

Arnemska bitka (engl. Battle of Arnhem), vođena 17-30. septembra 1944, bila je deo operacije Market Garden. Završena je pobedom Nemaca.[1]

Pozadina
Nemci su polovinom septembra 1944. zaustavili saveznike na Zigfridovoj liniji, duž Mozela, Meze i kanala Meza-Šelda. Neorganizovane komunikacije, koje su se odužile na preko 400 km, izazvale su velike teškoće u snabdevanju savezničkih armija, naročito pogonskim gorivom i municijom. Bez snaga i sredstava za nastavak ofanzive na Zapadnom frontu, saveznička Vrhovna komanda odlučila je 10. septembra 1944. da ofanzivu nastavi samo britanska 2. armija u Holandiji, uz sadejstvo 1. vazdušnodesantne armije, s tim da njene bokove štite aktivnim dejstvom američka 1. i kanadska 1. armija. Operaciju bi pripremila, potpomogla i podržavala skoro sva saveznička strategijska i taktička avijacija, a transportna avijacija bila bi upotrebljena za prebacivanje i snabdevanje vazdušnodesantnih trupa.[1]

Planom (operacija Market-Garden) predviđeno je da 1. vazdušnodesantna armija (britanska 1, američke 82. i 101. vazdušnodesantna divizija i Poljska padobranska brigada) pod komandom generala Alberta Brauninga, izvrši desant 17. septembra 1944. radi zauzimanja prelaza na kanalima i rekama duž glavnog druma: Ajnthoven-Hrave-Najmehen-Arnem kako bi se omogućilo britanskoj 2. armiji (5 1/2 pešadijskih divizija i 3 i po oklopne divizije), generala Demsija, da brzo prodre severno od Rajne.[1]

U vazdušnim pripremama saveznika koje su trajale 5 dana (11-16. septembar) učestvovala je čitava bombarderska avijacija (4.700 teških i 6.000 srednjih aviona). Bačeno je preko 13.000 tona bombi na saobraćajne objekte u Rajnskoj i Rurskoj oblasti. Od 16. septembra težište vazdušnog napada preneto je na aerodrome, radi neutralisanja nemačke avijacije, u čemu su postignuti dobri rezultati, a sutradan neposredno pred početak desanta, 1.134 teška bombardera napala su PVO položaje duž pravca leta vazdušnodesantnih konvoja. U isto vreme je 212 aviona taktičke avijacije podržavalo napad 2. armije, dejstvujući naročito na PVO položaje i trupe. Od 4.600 savezničkih aviona svih vrsta, koliko je tog dana učestvovalo u borbi, izgubljena su 73 (1.6%).[1]

Literatura
”Arnemska bitka, 17-30.IX 1944.”, U: Vojna enciklopedija, sv. 1., Beograd: Izdanje redakcije Vojne enciklopedije, 1970., str. 221. – 222.
J. Gavin, Airborne Warfare, Washington, 1947.
W. Graven, J. Cate, The Army Air Forces in World War II, III t, Chicago, 1951.
D. Ajzenhauer, Od invazije do pobede (prev. s eng.), Beograd, 1951.
B. Montgomeri, Od El Alamejna do Baltičkog mora (prev. s eng.), Beograd, 1951.
K. Tippelskirch, Geschichte des Zweiten Weltkrieges, Bonn, 1951.
H. Saunders, Royal Air Force 1939—1945, III. t, London, 1954.
R. Urquhart, Arnhem, London, 1958.
Drugi svetski rat, IV t., Beograd, 1967.