Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Odlično očuvano, nekorišćeno
САДРЖАЈ
НАУЧНИ ЧЛАНЦИ
1–16
Anna Zakharova, The first-layer frescoes in the dome
of the Rotunda of Saint George in Sofia
17–41
Милош Живковић, Мученик Никифор – номинални свети ратник.
Белешка о прожимању ономастике и иконографије
у источнохришћанској уметности
43–56
Валентина Бабић, Студеничка композиција Мисија апостола.
Прилог проучавању иконографије
57–78
Elena Kostić, From one Michael to four. A paleographical approach
to the so-called ‘Astrapades’
79–126
Dragan Vojvodić, Srđan Pirivatrić, Darknesses over the Bistrica.
On some unacceptable interpretations of the history of Prizren and its monuments
127–138
Eleni Triviza, Α Byzantine icon of the Theotokos Hodegetria
(Temple Gallery, London)
139–150
Konstantia Kefala, Palaiologan Renaissance painting in the Latin-occupied Aegean.
Three icons from Hospitaller Leros
151–186
Младен Загарчанин, Маријан Премовић, Манастир Светог Ђорђа на Бешкој Горици.
Архитектонска и археолошка истраживања
187–202
Georgi Parpulov, Two Greek painters’ signatures
203–222
Максим О. Онуфриенко, Разноврсност стилова зидног сликарства
северних делова Македоније током прве четвртине XVII века
223–232
Alexandra Ph. Trifonova, Unknown staurotheke-enkolpion
of Prohegoumenos Matthaios (1645)
from the Bachkovo Monastery in a private collection in Greece
ИКОНОГРАФСКА БЕЛЕШКА
233–236
Представа сусрета светог Димитрија и светог Ахилија
(Архимандрит Силас Кукијарис)
ПРИКАЗИ КЊИГА
237–239
Dubravka Preradović, In the name of knowledge and the homeland. Research of medieval monuments under
the auspices of the National Museum of Serbia and its results (1906–1940)
Službeni glasnik, National Museum of Serbia (edition Museum years 5), Belgrade 2023
(Miodrag Marković, Dragana Pavlović)
240–242
Јехона Спахиу Јанчевска, Црквата Свети Никола во Топличкиот манастир
Центар за духовно и културно наследство, Скопје 2021
(Анђела Гавриловић)
243–245
Иконе из музејских збирки Бугарске. Приказ две значајне публикације:
Ралица Русева, Златна книга икони от България IX‒XIX век,
Методиеви книги (Methodius Books), София 2016
Georgi Parpulov, Methodius Petrikov, Magnificent icons in Bulgaria,
Methodius Books, Sofia 2020
(Миљана Матић)
246–248
Goran Nikšić, Marko Andrijić. Еgregius et prudens magister
Grad Korčula, Gradska knjižnica „Ivan Vidali”, Korčula 2022
(Валентина Бабић)

Zograf je srpski naučni časopis za srednjovekovnu umetnost osnovan 1966. godine koji objavljuje Institut za istoriju umetnosti (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu).

O časopisu
Zograf predstavlja srpsku periodičnu publikaciju posvećenu proučavanju srednjovekovne umetnosti, to jest razmatranju starog srpskog slikarstva, arhitekture, skulpture i primenjene umetnosti. Ujedno, jedan je od najznačajnijih medievističkih časopisa iz oblasti istorije umetnosti u svetu.

Istorijat
Prva sveska časopisa izašla je 1966. godine u izdanju Galerije fresaka u Beogradu. Časopis Zograf bio je zamišljen najpre kao povremena, a potom periodična publikacija posvećena prvenstveno starom srpskom slikarstvu u kojoj neće biti zapostavljeno ni razmatranje srednjovekovne arhitekture, skulpture i primenjene umetnosti.[1] Nakon što je 1972. godine Galerija fresaka udružila publikovanje časopisa sa Institutom za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, naredne, 1973. izdavanje Zografa prepušteno je pomenutom Institutu u čijem se izdanju časopis objavljuje od petog broja (1974) do danas. Od 1974. godine u časopisu počinju da se objavljuju radovi na stranim jezicima, te uvećava broj domaćih i stranih saradnika, kao i broj objavljivanih članaka u pojedinim sveskama. Zograf postaje najugledniji srpski naučni časopis iz oblasti istorije umetnosti.[2] Od dvadeset osme sveske časopisa (2000—2001) u njegovu redakciju uključuju se i eminentni strani naučnici. Zograf danas pripada grupi međunarodnih časopisa i uključen je u Web of Science, u Arts and Humanities Citation Index, kao prvi srpski časopis iz oblasti humanističkih nauka.[2]

Periodičnost izlaženja
Časopis se publikuje sa jednim brojem godišnje.[3]

Urednici
Svetislav Mandić (1966-1969)
Anika Skovran i Milan Ivanović (1972)
Vojislav J. Đurić (1974-1995)
Branislav Todić (1996)
Vojislav Korać (1997)
Marica Šuput (1998—1999)
Ivan M. Đorđević (2000—2005)
Gojko Subotić (2006—2007)
Miodrag Marković (2008—2014)
Miodrag Marković i Dragan Vojvodić (2015)
Dragan Vojvodić (2016-)
Autori priloga
U časopisu radove objavljuju ugledni srpski i strani medievisti.

Teme
Istorija umetnosti
Istorija
Arheologija
Etnologija
Elektronski oblik časopisa
Časopis se publikuje u štampanom i elektronskom obliku. Elektronski oblik časopisa je u otvorenom pristupu.[4]

Indeksiranje u bazama podataka
Web of Science, Arts and Humanities Citation Index
Scopus
DOI Serbia[4]
DOAJ[5]
Reference
„Uz prvi broj Zografa”. Zograf. 1: 3. 1966.
„Pola stoleća Zografa”. Zograf. 40: V—VI. 2016.
Zograf : časopis za srednjovekovnu umetnost / glavni urednik Vojislav J. Đurić. - God.1.(1966)- . - Beograd : Institut za istoriju umetnosti, 1966- . - 34 cm. - Godišnje.COBISS.SR 16175106