Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Наслов Томе Серафимовски : биобиблиографија / [текст Георги Старделов ; библиографија, подготвиле Соња Серафимовска, Лилјана Угриновска ; преведувачи Реџеп Златку ... [и др.]
Остали наслови Tome Serafimovski : biobibliography
Врста грађе књига
Језик македонски, вишејезички
Година 2005
Издавање и производња Скопје : МАНУ, 2005 (Куманово : Македонска ризница)
Физички опис 211 стр. : илустр. ; 26 cm
Други аутори - особа Старделов, Георги, 1930-2021 (писац пропратне грађе)
Stardelov, Georgi, 1930-2021 (писац пропратне грађе)
Серафимовска, Соња (аутор додатног текста)
Serafimovska, Sonja (аутор додатног текста)
Угриновска, Лилјана (аутор додатног текста)
Ugrinovska, Liljana (аутор додатног текста)
Златку, Реџеп, 1939- (преводилац)
Zllatku, Rexhep, 1939- (преводилац)
ISBN 9989-101-49-3 (брош. с омотом)
Напомене На спор. насл. стр.: Tome Serafimovski : biobibliography
Текст упоредо на више језика
Библиографија: стр. 189-211.
Предметне одреднице Серафимовски, Томе, 1935- -- Биобиблиографије
УДК 730.071.1:929 Серафимовски Т.(082)
016:929 Серафимовски Т.
COBISS.SR-ID 61647114

Tome Serafimovski (Zubovce kod Gostivara, 14. jul 1935 — Skoplje, 3. mart 2016) bio je makedonski vajar.

Biografija
Osnovnu školu završio je u Gostivaru. U Splitu je 1957. godine završio Srednju umetničku školu, odsek vajarstva, u klasi profesora Ivana Mirkovića i Marina Studina. Istovremeno je tri godine radio kao slikar-scenograf u splitskom Narodnom kazalištu.

Svoje obrazovanje nastavio je 1957. godine na Akademiji za likovne umjetnosti u Zagrebu, na kojoj je diplomirao 1963, u klasi profesora Antuna Augustinčića. U međuvremenu, jednu godinu radio je kao saradnik u majstorskoj radionici svog profesora.

U januaru 1966. godine, kao stipendista Francuske vlade, započeo je boravak u Parizu. Višegodišnji boravak u Parizu ostavio je vidljive tragove na stvaralaštvo Tometa Serafimovskog. Radeći kao saradnik Alicije Penalbe, učestvovao je u realizaciji više skulptura ove poznate argentinske vajarke.

Nakon povratka iz Pariza, krajem 1969, izvesno vreme radi kao scenograf u Televiziji Skoplje. Od početka 1970. pa sve do 1987. godine živi i radi u Gostivaru i Ohridu.

Član je Društva likovnih umetnika Makedonije od 1962. godine, a od 1977. do 1978. i njegov predsednik.

Tokom četrdeset i sedam godina stvaranja Tome Serafimovski je imao više od 30 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, među kojima: u Gostivaru 1955. (prva samostalna izložba), Splitu 1956, Rijeci 1965, Parizu 1967. i 1968, Skoplju 1974, 1987, 1989, 1993, 1995, 1997, 1998. i 2000, Beogradu 1975, 1982. i 1987, Ohridu 1975, 1981, 1983. i 1984, Karlovcu 1984. i 1987, Mostaru 1986, Las Palmasu 1991. i La Laguni 1991, Lagosu 1992, Sofiji 1992, Njujorku 1993, Šumenu 1994, Varni 1994. i Nirnbergu 1997. godine.

Njegova vajarska dela nalaze se u više privatnih zbirki širom sveta, kao i u mnogim galerijama i muzejima, i to: Galeriji Bakingemske palate (u zbirci princa Čarlsa u Londonu), Hotelu Masa - Asocijaciji pisaca Francuske u Parizu, Muzeju Vatikana u Rimu, Muzeju Društva pisaca u Las Palmasu, Parku poezije „Atlantida“ u gradu Garačiko (na Tenerifima), Makedonskom kulturnom centru u Pertu, Fondaciji „Kiril i Metodij“ u Sofiji, Galeriji Festivalskog centra u Varni, Kući-muzeju „Edvard Kardelj“ u Ljubljani, Galeriji Doma Armije u Rijeci, Gradskoj biblioteci u Karlovcu, Muzeju Grada Mostara, Kući Đure Jakšića u Beogradu, Narodnom muzeju u Valjevu, Galeriji velikana u Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti u Skoplju, Gradskom muzeju u Đakovu i mnogim drugim institucijama u Skoplju i širom sveta, a od ove izložbe i u Umetničkoj zbirci SANU.

Tome Serafimovski je osnivač Fondacije „Likovni umetnici Đuri Jakšiću“ u Skadarliji (Beograd).

Akademik Tome Serafimovski je dobitnik brojnih nagrada i priznanja. Za člana Makedonske akademije nauka i umetnosti izabran je 7. oktobra 1988. godine. Od 1992. do 1999. sekretar je Odeljenja umetnosti i član Predsedništva MANU.

Od 1992. godine član je Izdavačkog odbora međunarodnog časopisa za kulturu „Orfej“ u Sofiji.

Stvaralaštvo
Tome Serafimovski je do sada ostvario, u trajnom materijalu - bronzi, mermeru i drvetu, preko 400 skulptura, skica, figura, portreta, spomen-obeležja, kao i 13 spomenika (na više tema), koji su postavljeni širom bivše Jugoslavije, i to:

spomenik „Prodor“, na mostu preko reke Korane i spomenik „Krava“ u Karlovačkoj industriji mleka (u Karlovcu)
spomenik „Streljanje“ (u Leunovu, kod Gostivara)
spomenik rudarima i spomenik „Narodni heroj Vera Jocić“ (u Makedonskoj Kamenici)
spomenik Makedonski partizanski odred "Korab" (u Novom Selu) kod Gostivara
spomenik „Naši Španci (1936—1937)“, (u naselju Trsat, Rijeka)
spomenici „Kiril Pejčinović-Tetovac“ i „Iljo Antoski-Smok“ (u Tetovu)
spomenik Svetoj braći Ćirilu i Metodiju (u Ohridu, donacija sa g. Ristom Gušetrovim)
spomenici „Majka Tereza“ (u Skoplju i Nirnbergu, donacije sa g. Trifunom Kostovskim)
spomenik „Kočo Racin“ (u Velesu 2002, donacija g. Trifuna Kostovskog)
spomenik „Panko Brašnarov“ (u Velesu 2004)
spomenik „Ljudevit Gaj“ (u Zagrebu 2008).
spomenik „Sv. Naum Ohridski – Čudotvorec“ (u Ohridu, 2010)
bistu španskom pesniku Rafaelu Albertiju (u Garačiku, na Kanarskim ostrvima, 1991).
Galerija
Spomenik Ćirilu i Metodiju, Ohrid
Spomenik Ćirilu i Metodiju, Ohrid

Spomenik Klimentu Ohridskom, Ohrid
Spomenik Klimentu Ohridskom, Ohrid

Spomenik Veri Jocić, Makedonska Kamenica
Spomenik Veri Jocić, Makedonska Kamenica

Spomenik žrtvama zemljotresa 1963., Skoplje
Spomenik žrtvama zemljotresa 1963., Skoplje

Spomenik Ljudevitu Gaju, Zagreb 2008.
Spomenik Ljudevitu Gaju, Zagreb 2008.

Evlija Čelebija
Evlija Čelebija