Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Odlično očuvano
Аутор - особа Ракић, Зоран, 1960- = Rakić, Zoran, 1960-
Наслов Српска минијатура XVI и XVII века / Зоран Ракић
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2012
Издавање и производња Београд : Универзитет, Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања : Универзитет, Филозофски факултет : Света српска Царска Лавра Хиландар, 2012 (Београд : Службени гласник)
Физички опис 356 стр. : илустр. ; 31 cm
Други аутори - особа Петковић, Сретен, 1930-2015 (рецензент)
Petković, Sreten, 1930-2015 (рецензент)
Тодић, Бранислав, 1952- (рецензент)
Todić, Branislav, 1952- (рецензент)
Шево, Љиљана, 1962- (рецензент)
Ševo, Ljiljana, 1962- (рецензент)
Родвел-Јовановић, Тамара (преводилац сажетка)
Rodwell-Jovanović, Tamara (преводилац сажетка)
Могош, Дориан (преводилац сажетка)
ISBN 978-86-7405-108-5 (ИТИ)
(картон са омотом)
Summary: The Serbian miniature of the 16th and 17th century
Напомене и библиографске референце уз текст
Библиографија: стр. [309]-319
Регистри.
Предметне одреднице Srpski rukopisi -- Iluminacija -- 16-17v
Minijaturno slikarstvo -- Srbija -- 16-17v
УДК 091.31(=163.41)"15/16"

Srpska minijatura XVI i XVII veka
Zoran Rakić(autor)

Izdavač: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Knjiga je prva potpuna studija o srpskoj minijaturi XVI i XVII veka, u kojoj su podrobno obrađeni svi poznati iluminirani rukopisi toga vremena, od kojih je autor neke prvi put uključio u razmatranje. Kompozicija knjige je sastavljena razložno i pregledno, tako da se izlaganje u raspravnom delu prati lako, a podaci se po potrebi dopunjuju iz kataloga. Na taj način je obavljen pionirski posao u izučavanju srpske minijature XVI i XVII veka kao celine, i to na temeljan i metodološki pouzdan način.

2012; Tvrd povez; ćirilica; 31 cm; 356 str.; 978-86-7405-108-5;

Књига аутора Зорана Ракића Српска минијатура XVI и
XVII века представља допуњен текст истоимене докторске тезе, одбрањене на Филозофском факултету у
Београду, и обрађује минијатуре из осамдесет два
рукописа. Обим књиге је 356 страница текста, а поред
основног текста, праћеног научним апаратом, она садржи и каталог, 271 фотографију у боји, резиме на
енглеском језику, списак литературе (309–319), списак
илустрација на српском и енглеском језику, именски,
иконографски и регистар рукописа (337–356).
Прво поглавље књиге под насловом Досадашња
истраживања (11–21), посвећено је стању истражености
теме, која је предмет интересовања већ готово пуна два
века.
У наредном поглављу студије, Српска књига у
XVI и XVII веку (25–45), говори се о различитим
аспектима настанка и украшавања српске књиге XVI и
XVII века: центрима преписивачке делатности, писарима, минијатуристима, видовима њене уметничке
опреме и распрострањености и цени богатије украшених
рукописа. Засебна целина овог поглавља говори о
техници израде минијатура и о њиховим ауторима.
Наредна три опсежна поглавља – Тематске и
иконографске особености (49–99), Стилски токови и
сликари (103–185) и Каталог (193–303) – чине средишњи
и најважнији део књиге. Прво од њих почиње одељком о
ауторским портретима. На њима су најчешће приказивани јеванђелисти, затим пророк Давид у псалтирима,
литургичари свети Јован Златоусти и Василије Велики на
почетку служби чији су они аутори, и апостоли пред
Делима апостолским и Посланицама. Међу илустрованим псалтирима посебно је истакнута група од десетак
рукописа, чији главни украс представља лик пророка
Давида уписан у средиште медаљона у центру заставице.
Засебним представама светитеља и композицијама бави
се наредна целина. Ликови појединачних светитеља у
српском минијатурном сликарству XVI и XVII века
сразмерно су ретки и очувани у свега неколико рукописа.
О минијатурама Београдског псалтира и Шестоднева са
Хришћанском топографијом Козме Индикоплова говоре
наредна два одељка у оквиру овог поглавља. Описујући
подробно минијатуре из копије Минхенског псалтира,
познате у науци као Београдски псалтир (1627–1630),
аутор разматра она решења која најубедљивије показују
однос сликара кописте према предлошку. Најбогатије
украшеној српској књизи из времена туркократије,
Шестодневу с Хришћанском топографијом Козме
Индикоплова, аутор посвећује нарочиту пажњу: најпре
читаоца упознаје с пореклом текстова Шестоднева и
Хришћанске топографије, а затим прелази на детаљну
обраду минијатура из рукописа који се чува у манастиру
Свете Тројице код Пљеваља.
Наредно велико поглавље књиге разматра стилске тенденције у извођењу минијатура и носи назив
Стилски токови и мајстори (103–182). Оно почиње
разматрањем сликаног украса рукописа из прве
половине и средине XVI века. У тешким годинама између
пада српске средњевековне државе и обнове Пећке
патријаршије (1557), минијатурно сликарство доживљава стагнацију. Аутор износи закључак да је у времену пред
обнову Патријаршије у минијатурном сликарству
владала стилска разнообразност, а посебну пажњу усмерава на анализу Милешевског јеванђеља, чији су ауторски
портрети дело једног од најбољих српских минијатуриста
из средине XVI века. У одељку о препороду у доба обнове
Пећке патријаршије, закључено је да се током друге
половине XVI и прве половине XVII века, стилски
развитак српског минијатурног сликарства одликује
знатно већом разноврсношћу него онај из претходног
периода, а уочавају се и три главна стилска тока: најзначајнији чине дела Лонгина и пећке групе сликара;
други правац обухвата минијатуристе који су били
пратиоци главних токова епохе; док трећи чине аутори
који су радили под упливом исламске орнаментике.
Сваком току аутор посвећује посебну пажњу. Зоран
Ракић детаљно разматра ликовне особености минијатура
рукописа о којима пише, издвајајући свакако и најзначајније представнике сваке од тенденција. С посебном
пажњом у књизи су обрађени продори исламске орнаментике, који се уочавају у делу угледног калиграфа и
илуминатора попа Јована из Кратова и радовима његових