Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Стијовић, Ристо, 1894-1974 = Stijović, Risto, 1894-1974
Порчић, Љиљана, 1950- = Porčić, Ljiljana, 1950-
Миловановић, Душан, 1947-2022 = Milovanović, Dušan, 1947-2022
Наслов Ристо Стијовић : најбоље од Стијовића : Галерија РТС, Београд, 7. мај - 3. јул 2011. / [аутори изложбе и каталога Љиљана Порчић, Душан Миловановић ; фотографије Слободан Грче]
Врста грађе каталог
Језик српски
Година 2011
Издавање и производња Београд : Радио-телевизија Србије, 2011 (Београд : Штампарија РТС)
Физички опис 32 стр. : илустр. у боји ; 22 cm
Други аутори - особа Грче, Слободан, 1960- (фотограф)
Grče, Slobodan, 1960- (фотограф)
ISBN 978-86-6195-005-6 (брош.)
Напомене Слике Р. Стијовића
Тираж 1.500
Ристо Стијовић : (1894-1974): стр. 29-30
Каталог - попис радова: стр. 31-32
Напомене и библиографске референце уз текст.
Предметне одреднице Stijović, Risto, 1894-1974 -- Skulpture -- Izložbeni katalozi
УДК 730.071.1:929 Stijović R.(083

Biografija

Izbor za Mis Jugoslavije 1961. Risto Stijović je za čelom stola kao predsednik komisije.
Studirao je vajarstvo u umetničkoj školi u Beogradu od 1912. do 1914, potom u Marselju 1916-1917 pa u Parizu u „Školi lepih umetnosti“ od 1917. do 1923.

U svojim izjavama Stijović se izjašnjavao kao Srbin; o svom iskustvu u Francuskoj tokom 1916. Stijović piše: Mi Srbi smo uživali velike privilegije tada u Francuskoj.[1]

U Beograd se vraća 1928. Bio je član umetničke grupe „Oblik“. Radio je i kao profesor u gimnaziji. Član Srpske akademije nauka postaje 1962.

Učestvovao je 1957. na izložbi savremene srpske skulpture, Galerija ULUS-a, Beograd.[2]

Radio je skulpture u kamenu na zgradi srpskih železnica u Nemanjinoj, spomeniku kulture Republike Srbije.[3]

Jedan je od deset umetnika koji su izlagali na prvom Oktobarskom salonu 1960 godine.[4]

Nasleđe
U Podgorici i Beogradu postoje Stijovićevi legati kao samostalne institucije.

Uz Sretena Stojanovića, Tomu Rosandića i Petra Palavičinija ubraja se u protagoniste srpske savremene skulpture.[5]