Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Наслов Петар Убавкић / припремио Лазар Трифуновић
Врста грађе књига
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 1973
Издавање и производња Београд : Филозофски факултет, Институт за историју уметности, 1973 (Београд : "Слободан Јовић")
Физички опис 239 str. : илустр. ; 25 cm
Други аутори - особа Трифуновић, Лазар, 1929-1983 (приређивач, сакупљач) (аутор додатног текста)
Trifunović, Lazar, 1929-1983 (приређивач, сакупљач) (аутор додатног текста)
Збирка Грађа за историју модерне српске уметности ; 1
Напомене Стр. 7: [Предговор] / Лазар Трифуновић
Напомене и библиографске референце уз текст
Регистар.
Предметне одреднице Убавкић, Петар, 1850-1910 -- Скулптура

Petar Ubavkić (Beograd, 19. septembar 1850[1]. ili 12. april 1852[2] — Beograd, 27. jun[1] ili 28. jun[2] 1910) bio je srpski vajar i slikar.[3] Ubavkić je rodonačelnik srpskog vajarstva.[4] Uradio je preko 300 umetničkih dela.[5]

Biografija
Posle četvrtog razreda gimnazije dobija državnu stipendiju zahvaljujući kojoj 1866. godine počinje da uči ikonopisanje kod italijanskog putujućeg umetnika u Beogradu. Mladi Ubavkić je zaista bio šegrt dekorativnog umetnika Nemca, Hajnriha Nokena,[6] koji po Beogradu ukrašava kuće građanskih porodica. Učenje nastavlja u Pančevu, a marta 1873. godine putuje u Beč, gde se opredeljuje za skulpturu. Zbog slabog zdravlja vratio se u Beograd. Ponovo je dobio državnu stipendiju i nastavio studije 1874. godine u Minhenu (Kunstgewerbeschule), a naredne godine na njihovoj Akademiji.[7] Studije prekida 1876. po izbijanju srpsko-turskog rata, kada je pozvan da se vrati u zemlju. Po završetku rata postavljen je za privremenog učitelja kalupovanja u beogradskoj Realci. Sa novom stipendijom od kraja1878. godine produžava studije vajarstva u Rimu na Regio Istituto di Belle Arti S. Luca koje završava 1882. godine.

U Rimu je ostao sve do septembra 1889. godine[8] kada se vraća za Beograd gde postaje učitelj II klase kalupovanja u Realci, a zatim i učitelj crtanja i lepog pisanja u Višoj ženskoj školi i na kraju viši učitelj veština u Trećoj beogradskoj gimnaziji. Za člana Srpskog učenog društva izabran je 30. januara 1883. godine njegovim stapanjem sa SANU postao je njen počasni član 1892. godine. Izlagao je na velikoj međunarodnoj izložbi u Parizu (1889. i 1900) zajedno sa Đorđem Jovanovićem i Urošem Predićem.

Smatra se začetnikom akademske skulptorske umetnosti u novijoj srpskoj istoriji.[9] Uradio je veliki broj javnih spomenika; figura, bista i reljefa. Među njegovim delima najpoznatiji su poprsje Vuka Karadžića (1890), kneza Miloša i Đure Daničića.

Na crkveni praznik Ilindan 1896. godine osvećen je spomenik pesniku i slikaru Đuri Jakšiću na beogradskom Kalemegdanu. Bista je bila zapažen Ubavkićev rad.[10] Već je tu na šetalištu od 1893. godine stojalo još jedno Ubavkićevo vajarsko delo, spomenik prosvetnom dobrotvoru Jovanu Gavriloviću. Kada se tome pridoda i spomenik Đuri Daničiću iz 1894. godine, proizilazi da je na Kalemegdanu postojala mala galerija Ubavkićevih vajarskih radova. Godine 1899. profesor Ubavkić je izradio alegorijsku grupu „Takovski ustanak”, spremajući se za parisku Svetsku izložbu.

Jedan je od osnivača Društva srpskih umetnika „Lada“. Društvo je osnovano 4. septembra 1904. uoči Prve jugoslovenske umetničke izložbe u Beogradu, to je najstarije društvo umetnika u Srbiji, a prema nekim procenama i u Evropi.[11] Osnivači društva, koje je nazvano po slovenskoj boginji proleća, jesu Petar Ubavkić, Uroš Predić, Đoka Jovanović, Marko Murat, Beta Vukanović, Rista Vukanović, Simeon Roksandić, a kao osnivač se pominje i Nadežda Petrović koja je dve godine nakon osnivanja istupila iz ovog udruženja. On je učestvovao na Prvoj jugoslovenskoj umetničkoj izložbi održanoj 1904. godine u Beogradu, sa svojih 10 vajarskih dela.[12]

Maja 1910. godine Ubavkić je unapređen u višeg učitelja prve klase. Prešao je iz druge, u prvu klasu. On je tada „učitelj veština” u Trećoj beogradskoj gimnaziji.[13][14]

Sačuvano je 30 od 80 njegovih skulptura.[15]

Petar Ubavkić je umro 28. juna 1910. godine u Beogradu, i sahranjen na Novom groblju.[16]

Izložbe njegovih skulptura su organizovane u Galeriji Matice srpske 1972. i MSU 1975.[17]

Izložbe
Samostalne

Beograd 1882, 1885
Grupne

Umetnička izložba, Rim 1885
Svetska izložba, Pariz 1889, 1900
Jugoslovenska umetnička izložba, Beograd 1904, Sofija 1906, Zagreb 1908
Balkanska izložba, London 1907
Izložbe „Lade“, Beograd 1909, 1924
Galerija
Aleksandar Obrenović (1895)

Branislava Simić (1904).

Plakete Karađorđe i Petar I Karađorđević(1904).

Spomen-bista Đuri Daničiću u Beogradu

Spomenik Milošu Obrenoviću u Beogradu

Reference
„Biografija na sajtu SANU”. Arhivirano iz originala 07. 11. 2017. g. Pristupljeno 23. 4. 2013.
„Informacija o njegovom grobu”. Arhivirano iz originala 04. 01. 2011. g. Pristupljeno 23. 4. 2013.
„Na dan 28.6.1910.: Umro Petar Ubavkić, srpski vajar.”.. Pristupljeno 2024-02-04.
„Izuzetno vredan portret kralja Milana Obrenovića čitavu deceniju u depou niškog muzeja”. B92.net (na jeziku: srpski). 2020-01-20. Pristupljeno 2024-01-28.
„VAJARSTVO U SVETU I KOD NAS - Kulturni centar Novog Sada - Kulturni centar Novog Sada”. (na jeziku: srpski). 2023-03-20. Pristupljeno 2024-01-28.
"Beogradske opštinske novine", Beograd 1. decembar 1936.
"Prosvetni glasnik", Beograd 15. mart 1885.
"Male novine", Beograd 12. septembar 1889.
„at Serbianschool.com” Arhivirano iz originala 30. 05. 2004. g.
"Školski list", Beograd 1. avgust 1896.
„Izložba društva umetnika Lada”. Danas. 27. septembar 2005. Arhivirano iz originala 27. 07. 2008. g. Pristupljeno 23. 4. 2013.
"Nova iskra", Beograd 1. septembar 1904.
"Prosvetni glasnk", Beograd 1. jul 1910.
011info.com. „Petar Ubavkić: Kako je prvi srpski vajar potpuno zaboravljen?”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-28.
„Ubavkić za jubilej Narodnog muzeja”. SEECULT. 2019.
„Znamenite ličnosti – JKP Pogrebne usluge – Beograd” (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 24. 02. 2024. g. Pristupljeno 2024-01-28.
„Petar Ubavkić”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (na jeziku: srpski). 2021-11-24. Pristupljeno 2024-01-28.
Literatura
Dokumentacija Muzeja savremene umetnosti, Beograd
1966. Petar Ubavkić, Enciklopedija likovnih umjetnosti 4. pp. 468, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb
1973. Lazar Trifunović, Petar Ubavkić, Građa za istoriju moderne srpske umetnosti, 1, Institut za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta, Beograd,
1975. Jugoslovenska skulptura 1870-1950. pp. 16, 61-63, 278, Jugoslovenska umetnost XX veka, Muzej savremene umetnosti, Beograd