Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Odlično očuvano
Аутор - особа Белић, Милија, 1954- = Belić, Milija, 1954-
Ловрић, Мирко, 1935-2013 = Lovrić, Mirko, 1935-2013
Наслов Metafotografije Mirka Lovrića / Milija Belić ; [prevod s francuskog Vladimir Osipov]
Врста грађе књига
Језик српски, француски
Година 2015
Издавање и производња Beograd : Kulturni centar Beograda : Clio, 2015 (Beograd : Službeni glasnik)
Физички опис 201 str. : fotogr. ; 30 cm
Други аутори - особа Осипов, Владимир, 1938- (преводилац)
Osipov, Vladimir, 1938- (преводилац)
ISBN 978-86-7996-146-4 (KCB; karton sa omotom)
Напомене Uporedo srp. prevod i franc. tekst
Тираж 500
Biografija: str. 183-190
Milija Belić: str. [203].
Bibliografija: str.190-192.
Предметне одреднице Ловрић, Мирко, 1935-2013 -- Фотографије
Fotografija
УДК 77:929 Lovrić M.
SADRŽAJ:
Svetlopis
Konstrukt - posveta konstruktivizmu
Paralelna stvarnost
Na izvorima fotografije
Geneza
Svetlopis flore
Poslednja dela - povratak konstruktivizmu


`U dvojezičnoj, srpsko-francuskoj knjizi Metafotografije Mirka Lovrića Milija Belić višestrano razmatra i pozicionira jedan obiman i zaokružen segment u višedecenijskom umetničko-fotografskom opusu Mirka Lovrića povećen fotogramima. Ovo monografsko izdanje ilustrovano je sa preko 130 Lovrićevih radova, od kojih najveći broj, naravno, čine fotogrami, a opremljeno je i celovitom bio-bibliografijom umetnika/fotografa o kome autor kaže:

Bilo bi previše jednostavno, i nedovoljno, reći da je Mirko Lovrić bio fotograf, pa čak ne ni umetnički fotograf. Mirko Lovrić je bio pre svega umetnik, umetnik koji je odabrao fotografsku tehniku kao sredstvo likovnog izražavanja i koji je fotografski medij shvatao i promovisao kao najvišu likovnu disciplinu. Zato i nije čudo da je bio jedini srpski umetnik fotograf koji je imao retrospektivu u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 1998. godine. Fotografija kao „čedo industrijske revolucije“, kako je sam imao običaj da kaže, na pola puta između mehaničkog beleženja stvarnosti i poetske vizije sveta, zamrznuti otisak svetlosti u čvrstoj materiji, po svojoj kompleksnoj i sofisticiranoj prirodi nosi obeležje epohe i samim tim je najzahvalnija da odslika i izrazi duh našeg vremena, smatrao je Mirko.

Posle ne malog fotografskog iskustva i više faza u bogatom stvaralačkom opusu, najinteresantniji, najradikalniji i najuzbudljiviji je svakako poslednji period Mirkovog kreativnog rada posvećen fotogramima, u kojem iščezava i sama potreba za fotoaparatom kao mehaničkim pomagalom i u kojem ostaje samo svetlost, ali ne više svetlost kao sredstvo za oslikavanje vidljive stvarnosti, ne više svetlost kao posrednik, već svetlost kao cilj i sadržaj, svetlost kao graditeljica sveta, kao prvi i jedini uzrok i uslov svega postojećeg. Fotogrami Mirka Lovrića su rezultat dugotrajnog procesa sazrevanja i strastvenog traganja za kreativnim kapacitetima fotografije i predstavljaju s jedne strane povratak izvorima, originalni pristup fotografiji kao zapisu svetlosti, a s druge strane dijalog sa vidljivim i sa savremenošću. Duboko zaokupljen vizuelnim istraživanjima, nakon više eksperimentalnih faza u kojima je nastojao da primeni različite metode i da tako proširi mogućnosti fotografskog izraza, sa vizurom prožetom bauhausovskim učenjem ali i otvorenom za neke aspekte nadrealizma i op-arta, Mirko Lovrić se vraća izvorima fotografije preko fotograma, da bi se nadneo i zamislio nad samom prirodom medija i kreativnim granicama fotografske umetnosti, u vreme kada ova umetnička disciplina doživljava odlučujući zaokret. U njegovom angažovanju možemo prepoznati, pored izvesne nostalgije za plemenitim i uzvišenim, pored izvesne ideje o univerzalno lepom, brigu za higijenu pogleda, odbacivanje „nečistoće“ koju je aktuelna fotografija nakupila tokom svoje duge istorije.


Mirko Lovrić (1935, Lučinci, Slavonska Požega – 2013, Beograd)

Nakon završene osnovne škole i niže gimnazije, 1951. upisuje Školu primenjenih umetnosti u Zagrebu – Odsek za umetničku fotografiju. Godine 1953. postaje član Foto-kluba Zagreb, a već naredne dobija i prvo priznanje – III nagradu na Prvoj međunarodnoj izložbi umetničke fotografije u Skoplju.
Od 1956. do 1961. godine studira na Filozofskom fakultetu na grupi za istoriju umetnosti. Postaje član Foto-kluba Beograd (1956) i ULUPUDS-a (1957).

Od 1962. do 1971. radi u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike, gde se bavi fotoreportažom. U Salonu Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu 1972. godine priređuje prvu samostalnu izložbu fotografija velikih dimenzija Gigantografija, a 1979. godine u Salonu Muzeja savremene umetnosti priređuje izložbu Negativ + Pozitiv.
Početkom osamdesetih (1982) sa rediteljem Stankom Crnobnjom radi emisije o istoriji fotografije za Radio-televiziju Beograd.

Devedesetih godina s drugim autorima osniva Nacionalni centar za fotografiju, a 1994. postaje i njegov predsednik.
Muzej savremene umetnosti u Beogradu mu 1998. priređuje retrospektivnu izložbu. Ujedno to je i prva izložba domaćeg fotografa održana u Muzeju savremene umetnosti.
Poslednju deceniju njegovog života i rada obeležile su izložbe u Muzeju primenjene umetnosti Introspekcija (2003), Galeriji W Photo u Parizu (2004), Galeriji Arget Na izvorima fotografije (2005), Modernoj galeriji u Lazarevcu (2007).

Bio je predsednik Umetničkog saveta ULUPUDS-a, član Saveta Salona Muzeja primenjenih umetnosti, Oktobarskog salona i Paviljona Cvijeta Zuzorić.
Sarađivao je s mnogobrojnim umetnicima i arhitektama. Predavao je i pisao eseje o istoriji i teoriji fotografije.
Učestvovao je na velikom broju intrenacionalnih i nacionalnih izložbi, dobitnik je više prestižnih nagrada i priznanja, a fotografije mu se nalaze u gotovo svim vodećim muzejskim i galerijskim kolekcijama u Srbiji, Francuskoj i bivšoj Jugoslaviji.

Milija Belić, skikar, skulptor, teoretičar umetnosti. Rođen 1954. u Rudovcima. Diplomirao na Odseku slikarstva Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 1978. Odbranio sa najvišom ocenom doktorsku tezu na Sorboni 1994. i stekao titulu Doktora umetnosti i nauka o umetnosti Pariskog univerziteta. Član je ULUS-a od 1979. Član je AICA-e, Međunarodnog udruženja likovnih kritičara, od 1999. Izlagao na velikom broju samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Objavio knjige: „Meta Art“ (SKC, Beograd, 1997), „Nebeske priče“ (Biblioteka grada, Beograd, 2000), „Apologie du rythme“ (L’Harmattan, Pariz, 2002), „Omcikous“ (L’Age d’Homme, Lozana, 2004), „Slika i Svet“ (SKC, Beograd, 2004), „Fotografije 1964-1978“ (Narodna knjiga – Alfa, Beograd, 2008), „Spiritus Mundi“ (Red Box, Beograd, 2011).` meta fotografije