Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Đorđe Andrejević Kun (Vroclav, 31. mart 1904 — Beograd, 17. januar 1964) bio je srpski slikar i grafičar, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe i član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Nakon završene Umetničke škole u Beogradu, 1925. usavršavao se tri godine u Italiji i Francuskoj. Februara 1931. imao je prvu samostalnu izložbu, a novembra iste godine je pobedio na konkursu za izradu grba Beograda. Izlagao je na izložbama u Umetničkom paviljonu na Kalemegdanu i na izložbama nezavisnih umetnika u zemlji i inostranstvu. Kao pristalica levičarskih ideja, 1934. okrenu se socijalističkom realizmu i obrazovao umetničku grupu Život, čija je deviza bila „za borbeni realizam”. Početkom 1937. izdao je mapu grafika Krvavo zlato, sa tematikom iz rudarskog života, ali je ista zabranjena od policije.

Aprila 1937. otišao je u Španiju, gde se u redovima Internacionalnih brigada borio protiv fašizma. Maja 1938. vratio se u Jugoslaviju, gde je izdao mapu grafika Za slobodu, sa tematikom iz borbe španskog naroda. Kao i prethodna i ova je bila zabranjena. Godine 1939. postao je član ilegalne Komunističke partije (KPJ). Zbog revolucionarnog rada nalazio se pod nadzorom policije. Hapšen je marta 1939, a od januara do aprila 1940. bio je interniran u logor u Bileći. Nakon okupacije Jugoslavije, 1941. ilegalno je delovao u Beogradu i radio u partijskoj tehnici CK KPJ. Polovinom 1943. prešao je na oslobođenu teritoriju, nakon čega je radio u propagandnom odeljenju Vrhovnog štaba NOV i POJ. Biran je za člana AVNOJ od njegovog Drugog zasedanja. U toku rata izradio je nacrte za grb Jugoslavije i prva partizanska odlikovanja. Nakon rata izdao je mapu grafika Partizani, s tematikom iz oslobodilačke borbe.

U posleratnom periodu bio je aktivni društveni radnik. Bio je profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i od 1959. do 1963. rektor Umetničke akademije u Beogradu. Od 1950. bio je dopisni, a od 1958. redovni član SANU. Od 1957. do 1960. bio je predsednik Saveza likovnih umetnika Jugoslavije. Biran je za narodnog poslanika Narodne skupštine NR Srbije i člana Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije.

U umetničkom radu stvarao je velike kompozicije, portrete, mrtve prirode i figure, a naročito je poznat po crtežima i gravirama. Svojim radovima ovekovečio je predratnu radničku borbu i ratnu partizansku borbu. Godine 1947. stekao je zvanje majstora-slikara, a samostalne izložbe imao je 1953, 1959. i 1963. godine. Sahranjen je u Aleji narodnih heroja u Beogradu.

Biografija
Rođen je 31. marta 1904. u mestu Vroclav u jugozapadnoj Poljskoj, tada u sastavu Nemačkog carstva. Bio je četvrto od ukupno petoro dece u porodici Veljka Andrejevića Kuna i njegove supruge Gertrude. Otac Veljko bio je grafički majstor i pre nego što je 1892. otišao u Nemačku, gde je izučio i graverski zanat. Radio je potom kao graver u jednom od najboljih grafičkih preduzeća u Berlinu i uspeo da spoji zanat i veliku naklonost prema umetnosti. Ispostavilo se da je i jedno i drugo preneo na najmlađeg sina. Umetničku crtu u malom Đorđu prvi je otkrio njegov berlinski učitelj gospodin Štrajh. Porodica Andrejević došla je u Beograd 1914, gde je Veljko otvorio štampariju u Balkanskoj ulici.

Posleratni period

Mozaik na Spomeniku Revoluciji u Ivanjici
Posle oslobođenja Kun je objavio mapu crteža Partizani, s tematikom iz oslobodilačke borbe. Godine 1946. je nagrađena Nagradom Jugoslovenskog saveza za grafiku, a 1949. godine njegov uljani rad Svedoci užasa dobio je Nagradu jugoslovenske federacije za slikarstvo. Dizajnirao je tri mozaika, jedan na Spomeniku revoluciji u Ivanjici, drugi na fasadi javne zgrade u Kragujevcu, a treći u Muzeju Holokausta u Parizu. Godine 1947. stekao je zvanje majstora slikara i izlagao u Beogradu (1953. i 1959), Kragujevcu, Čačku, Nišu, Skoplju i Somboru, a 1963. u Berlinu. Na njegov rad dodatno su uticali Georg Gros i Frans Maseril.[33]

Bio je profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu (1945-64) i rektor Umetničke akademije.[34][35][36]

Ilustrovao je i opremio brojna književna dela: (Žena u košulji, Kolona, Crvene ribe, Riba na belom...) Na njegov rad uticali su Georg Gros i Frans Maserel.

Umro je od posledica srčanog udara 17. januara 1964. u Beogradu. Sahranjen je 19. januara u Aleji narodnih heroja na beogradskom Novom groblju.


Аутор - особа Андрејевић-Кун, Ђорђе, 1904-1964 = Andrejević-Kun, Đorđe, 1904-1964
Живановић, Катарина, 1973- = Živanović, Katarina, 1973-
Наслов Кун : уметник, радник, борац / [ауторка пројекта Катарина Живановић] ; [ауторке [текстова] Мишела Блануша ... [и др.]]
Врста грађе каталог
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 2024
Издавање и производња Београд : САНУ : Музеј савремене уметности : Музеј Југославије, 2024 (Београд : Бирограф)
Физички опис 211 стр. : илустр. ; 24 x 21 cm
Други аутори - особа Блануша, Мишела, 1972- (аутор додатног текста)
Blanuša, Mišela, 1972- (аутор додатног текста)
Кнежевић, Вида, 1980- (аутор додатног текста)
Knežević, Vida, 1980- (аутор додатног текста)
Панић, Ана, 1978- (аутор додатног текста)
Panić, Ana, 1978- (аутор додатног текста)
Црвенковић, Биљана, 1974- (аутор додатног текста)
Crvenković, Biljana, 1974- (аутор додатног текста)
Кун, Мира, 1935- (аутор додатног текста)
Kun, Mira, 1935- (аутор додатног текста)
Игњатовић Јововић, Кристина, 1978- (аутор додатног текста)
Ignjatović Jovović, Kristina, 1978- (аутор додатног текста)
Збирка Галерија Српске академије наука и уметности ; 162
ISBN 978-86-6184-035-7 (САНУ; брош.)
Напомене Слике Ђ. А. Куна
Тираж 750
Стр. 149-188: Фрагменти живота и стваралаштва / Мира Кун
Стр. 193-211: Хронологија / Кристина Игњатовић Јововић
Напомене и библиографске референце уз текст
Библиографија уз сваки рад.
Предметне одреднице Андрејевић-Кун, Ђорђе, 1904-1964 -- Изложбени каталози