Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Trifunović, Lazar, 1929-1983 = Трифуновић, Лазар, 1929-1983
Наслов Enformel u Beogradu : Vera Božičković, Branko Filipović, Zoran Pavlović, Mića Popović, Branislav Protić, Vladislav Todorović, Živojim Turinski, Lazar Vozarević : [Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić", 14. januar 14. februar 1982] / autor izložbe i kataloga Lazar Trifunović
Врста грађе каталог
Језик српски
Година 1982
Издавање и производња Beograd : Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić", 1982 (Beograd : Škola za industijsko oblikovanje)
Физички опис 170 str. : ilustr. ; 21 cm
Садржај Sadrži i izvode iz štampe.
ISBN (Broš.)
Напомене Tiraž 1.000
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Предметне одреднице Likovna umetnost -- Beograd -- 1960-1970 -- Izložbeni katalozi

Lazar Trifunović kao kritičar i istoričar beogradskog enformela napisao je neke od najvrednijih stranica srpske umetničke kritike i teorije uopšte, kao što su, izložba „Beogradski enformel (mladi slikaria)“ 1962. i izložba i studija „Enformel u Beogradu“ 1982.

Enformel ili informel (franc. informel — „neformalna umetnost“) je grana apstraktnog slikarstva, koja se razvila posle Drugog svetskog rata. Osećajni sadržaji, koji su izražavani u apstraktnim formama, još se nazivaju i akcionim slikarstvom, i ovom slikarskom pravcu još je jako sličan i tašizam. Jedan od najistaknutijih predstavnika je Džekson Polok. Pravac ima svoje korene u Parizu posle 1940. godine, da bi se kasnije proširio i u SAD i po svetu. Ovaj stil nije jedinstven i ne postoje jedinsvena pravila, ali postoji jedinstveni pristup ka stvaranju dela, gde se odbacuju klasični oblici. Nastaje kao reakcija na geometrijske apstrakcije, u kome radni procesi ne podležu krutim pravilima i sled su nesvesnih procesa kao kod nadrealizma

Poetika pobune, sumnja u postojeći sistem vrednosti, egzistencijalistički nemir i pesimizam oličeni u antislici - ovako se u najkraćem može opisati delovanje buntovničkog umetničkog pokreta "Beogradski enformel", koji je s kraja pedesetih i početka šezdesetih uneo revoluciju na tadašnju umetničku scenu.


Jezgro ovog pokreta činilo je osmoro slikara – Miodrag Mića Popović, Vera Božičković-Popović, Lazar Vozarević, Zoran Pavlović, Živojin Žika Turinski, Branislav Branko Protić, Vladislav Šilja Todorović i Branko Filipović Filo. Nezaobilazan u čitavoj priči oko enformela jeste i istoričar umetnosti, čuveni likovni kritičar, profesor Univerziteta u Beogradu i direktor Narodnog muzeja Lazar Trifunović.

Ova postavka otvorena je gotovo šest decenija nakon prve izložbe „Enformel – mladi slikari Beograda“, koju je 1962. godine u Galeriji Kulturnog centra organizovao Lazar Trifunović. Sve vreme trajanja postavke istoričar umetnosti, likovni kritičar, profesor Ješa Denegri subotom je prisutan u Modernoj galeriji kako bi zainteresovanima pružio potpuniji uvid u delo protagonista ovog „bundžijskog“ umetničkog pravca. Tako je bilo i juče, a prva stvar koja se može uočiti kada se pogledaju slike, što je potcrtao i sam Denegri, jeste da enformel nema preteče u našem slikarstvu:

– Tada, kao i danas, postavljalo se pitanje treba li umetnost da se oslanja na tradiciju, iskustvo prošlosti, ili da pruži nešto novo. I dok su se do tada svi oslanjali na nešto pređašnje, enformel je rezultat duha vremena, epohe. Svoju korespodeciju je imao jedino sa svetskim enformelom, a u ovoj zemlji bio je sušta suprotnost svemu – reči su Denegrija.