Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Odlično očuvano, nekorišćeno

Danica Nikić - pedagog, slikar, dobročinitelj
Аутор - особа Јовановић, Вера, 1933-2025 = Jovanović, Vera, 1933-2025
Наслов Даница Никић: педагог, сликар, доброчинитељ / Вера Јовановић
Остали наслови Даница Никић
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2025
Издавање и производња Нови Сад : Спомен-збирка Павла Бељанског, 2025 (Београд : Бирограф)
Физички опис 161 стр. : илустр. ; 22 cm
ISBN 978-86-81132-26-5
Напомене Тираж 500.
Предметне одреднице Никић, Даница, 1895-1943
УДК 929 Nikić D.

Danica Nikić biti žena u svetu umetnosti
Аутор - особа Никић, Даница, 1895-1943 = Nikić, Danica, 1895-1943
Наслов Даница Никић : (1895-1943) : бити жена у свету уметности / [ауторке текстова Дијана Метлић, Ангелина Родић] ; [превод резимеа на енглески Сава Ракић]
Остали наслови Danica Nikić (1895-1943)
The Charity Collective of the Serbian women of Novi Sad and their impowering impact
Врста грађе каталог
Језик српски
Година 2025
Издавање и производња Нови Сад : Спомен-збирка Павла Бељанског, 2025 (Београд : Бирограф)
Физички опис 94 стр. : илустр. ; 22 cm
Други аутори - особа Метлић, Дијана, 1978- (друго)
Metlić, Dijana, 1978- (друго)
Родић, Ангелина (друго)
Rodić, Angelina (друго)
Квас, Милана, 1972- (аутор додатног текста)
Kvas, Milana, 1972- (аутор додатног текста)
Ковачевић, Јелена, 1975- (аутор додатног текста)
Kovačević, Jelena, 1975- (аутор додатног текста)
Станковић, Даница (аутор додатног текста)
Stanković, Danica (аутор додатног текста)
Ракић, Сава, преводилац (преводилац сажетка)
Rakić, Sava, prevodilac (преводилац сажетка)
ISBN 978-86-81132-27-2 (брош.)
Напомене "...поводом истоимене изложбе одржане у Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду од 24. априла до 8. јуна 2025. године" --> прелим. стр.
Текст штампан двостубачно
Тираж 400
Стр. 6-7: Један нови поглед на српску историју уметности и историју Новог Сада / Милана Квас
Стр. 8-9: Даница Никић у нама / Јелена Ковачевић Воргучин и Даница Станковић
Хронологија живота и рада Данице Никић: стр. 71-73
Напомене и библиографске референце уз текст
Библиографија: стр. 51, 67
Summary: Danica Nikić (1895-1943) ; The Charity Collective of the Serbian women of Novi Sad and their empowering impact.
Предметне одреднице Никић, Даница, 1895-1943 -- Сликарство -- Изложбени каталози
"Biti žena u svetu umetnosti" je naziv izložbe o novosadskoj slikarki Danici Nikić (1895–1943), koja je otvorena u aprilu 2025. godine u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u saradnji sa porodicom Kovačević. Izložba je organizovana povodom 130 godina od njenog rođenja i pruža uvid u njeno stvaralaštvo.
Naziv izložbe: "Danica Nikić (1895–1943): biti žena u svetu umetnosti".
Organizator: Spomen-zbirka Pavla Beljanskog.
Povod: 130 godina od rođenja Danice Nikić.
Period: Izložba je otvorena od 24. aprila 2025. godine.

Danica Nikić (1895‒1943), srpska slikarka i dugogodišnja nastavnica Državne ženske građanske škole u Novom Sadu, rođena je u Budimpešti 21. juna 1895, u građanskoj, dobrostojećoj porodici, od roditelja Dafine Georgijević iz Srbobrana i Jovana Nikića iz Novog Sada, armijskog generala u austrougarskoj vojci. Porodica je imala četvoro dece, od kojih su dvoje rano preminuli: Daničin brat Teodor, student filozofije u Budimpešti umro je 1914, a nepunu godinu kasnije i mlađa sestra, Smiljana. Već 1916. umire i majka Dafina, zbog čega je otac tražio prevremenu penziju iste godine i 1918. potpuno se preselio iz Budimpešte u Srbobran a zatim i Novi Sad, u salonski stan koji je za sebe i svoje dve kćerke, Danicu i Ankicu (rođenu 1898), kupio u Dunavskoj 15 (danas 13).

Školujući se u Šopronu, Beču, Eglu u Švajcarskoj (odakle potiču i crteži grada, koje istoričarka umetnosti dr Vera Jovanović smatra i njenim prvim crtačkim pokušajima iz 1911), Budimpešti gde pohađa slikarski kurs u privatnoj školi Hermine Bruk (Hermine Bruck) (od 1915. do 1918), Danica Nikić će dvogodišnji kurs i učiteljski ispit zrelosti položiti u Dubrovniku 1922. godine, a diplomski ispit za nastavnike građanskih škola odbraniće u Beogradu 1927. Proputovaće Italiju, Nemačku, Austriju, Švajcarsku i dva puta boraviti u Parizu (1928. i 1930). Stalno nameštenje dobija 1927. u Državnoj ženskoj građanskoj školi u Novom Sadu. Nema sumnje da je za istoriju umetnosti u celokupnom pređenom putu Danice Nikić najbitniji boravak kod profesorke slikanja Hermine Bruk, te činjenica da se u Budimpešti školovala gotovo istovremeno ili malo pošto su na Akademiji lepih umetnosti učili i drugi srpski peštanski đaci poput Petra Dobrovića, Ivana Radovića, Zore Petrović i Ivana Tabakovića. Najvažniji razlog da Danica studira kod Hermine Bruk bio je određen pre svega prilikama na Akademiji u toku Prvog svetskog rata: zgrada Akademije u Budimpešti pretvorena je u vojnu bolnicu, a broj studenata je drastično opao. Desetkovano nastavno osoblje tokom rata kao i neophodnost novih pristupa u podučavanju slikarstva mlađih generacija, označilo je urgentnu potrebu za reformom Akademije koja se dogodila nakon 1920. godine (Đarmati 2020, 13). Do tada se Danica Nikić već vratila u zavičaj i počela ozbiljno da razmišlja o pozivu nastavnice, a ne slikarke. Tome je doprinela opšta atmosfera kulturnog razvoja u Novom Sadu, kao i sve veća aktivnost nekoliko zadruga u čijem je radu porodica Nikić uzimala učešća, a koje su bile upravljene ka rešavanju brojnih zapostavljenih ženskih pitanja. Upravo kao i njene prethodnice Nadežda i Zora Petrović i Danica Nikić smatrala je da se samo kroz konstantnu angažovanost u društvenom i javnom životu žene mogu izboriti za svoj položaj, da ga mogu unaprediti i ukazati na neophodnost prevazilaženja ograničenja patrijarhalnog društva.

Danica Nikić u javnom umetničkom životu Kraljevine Jugoslavije sasvim sigurno bila je prisutna jednom, ili najviše dva puta (1930. i/ili 1933. godine), kada je nekoliko svojih radova u različitim tehnikama izložila u Novom Sadu na svečanosti povodom obeležavanja pedesetogodišnjice od osnivanja Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosatkinja (1880) i održavanja godišnje skupštine Jugoslovenskog ženskog saveza, kada je upriličena izložba ručnih radova: narodnih, slikarskih i moderne dekorativne umetnosti.

U svom slikarstvu Nikić je bila opredeljena za motive poput pejzaža, mrtve prirode i najređe figuru i/ili figuru u enterijeru, a slikarski rukopis razvija u rasponu između ranih radova u duhu akademizma (minhenskog pod uticajem Hermine Bruk), zatim plenerizma i impresionizma, sve do ekspresionističkog i fovističkog tretiranja boje u kasnim radovima (1927), koje nikada ne ugrožava čvrstu formu u slici, zbog čega bi se nesumnjivo moglo govoriti o snažnom duhu konstruktivnog slikarstva treće decenije te neskrivenom uticaju Sezana (Paul Cézanne). Štaviše, dr Vera Jovanović u katalogu monografije navodi sve Daničine radove nastale od 1911. do 1930. godine, ukupno 132, u različitim tehnikama: slike u ulju (35), u pastelu (13), akvarele (7), crteže (4 posebna lista), 6 blokova crteža (62) i jednu grafiku mitološkog sadržaja izvedenu u linorezu, matrice sačuvane do danas (Jovanović 2024). Dalje, trasirajući Daničina složena geografska izmeštanja i kasnija, u toku života, izvedena brojna putovanja, kako zbog lečenja slabog zdravlja, tako i zarad profesionalnog usavršavanja, Jovanović mapira i faze u njenom stvaralaštvu: prvu određuje kao budimpeštansku, školsku fazu (1915‒1918), u duhu minhenskog akademizma Hermine Bruk. Iako u tom periodu dominira crtež, kao osnova slikarstva kojim je trebalo ovladati, već i u ovoj fazi pojavljuju se radovi koji pokazuju osetljivost za tonsko gradiranje boje i izbor intimnih tema koje će suštinski odrediti karakter njenog opusa (Studija ženske glave, Mrtva priroda sa belim ćupom). Drugu fazu (1919‒1924), dr Jovanović povezuje sa ambijentalnim celinama i pejzažima nastalim u zavičaju, u Novom Sadu, Srbobranu ili na Fruškoj gori, u različitim godišnjim dobima, kada se probijaju i jačaju ideje plenerizma i impresionizma, a u njenim delima „ima lirizma i tananosti, ali poleta i smelosti premaloˮ (Jovanović 2024). Treću fazu određuje skupina pejzaža i motiva sa Jadrana (1925‒1929) kada Daničine slike preplavljuje novootkriveno, mediteransko svetlo. U delima se pojavljuje prozračno nebo, uske ulice omeđene kamenim zdanjima Dubrovnika ili Herceg Novog, jedrilice na impresionistički tretiranoj površini ustalasane morske vode ili kamenjar sa čempresima. Tada se Danica Nikić najviše približava impresionističkoj vibrantnosti boja Milana Milovanovića, Lize Križanić, Petra Dobrovića, itd.

Konačno, kao poslednju fazu u stvaralaštvu Danice Nikić, dr Vera Jovanović određuje i skupinu kasnih radova ekspresionističkog duha, zvučnog ili tmurnog kolorita, nastalih 1929‒1930. godine, kada ona putuje u Sloveniju, i na kojima „pažnju privlače energičan pastuozan potez i izraženija dramatikaˮ (2024). Proplanak u Sloveniji ili Polja sa senikom, ostvarenja su koja se po gustoj pasti, slojevitim horizontalnim, kolorističkim namazima i gestualnom, brzom potezu najviše približavaju slikama Nadežde Petrović, poput Resnika (1904) ili Žetve (1902), kada se Nadežda oslobađala akademskih pouka i prihvatala radikalni jezik modernizma. Međutim, upravo u tački u kojoj je Nadežda silovito krenula napred, odričući mogućnost da je udaja ili domaći život spreče na putu slikarstva, Danica Nikić je iznenada prekinula svoju likovnu praksu. Ostaje nejasno da li je u tome presudnog udela imala očeva smrt (januara 1930) ili poznanstvo sa Brankom (Jovanom) Rapajićem, za čije se školovanje i budući monaški poziv Danica srčano založila, kako finansijskom tako i moralnom podrškom.