Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Krstić, Čedomir, 1923-1988 = Крстић, Чедомир, 1923-1988
Janković, Olivera, 1955- = Јанковић, Оливера, 1955-
Наслов Čedomir Krstić : poslednji srpski intimista = the last Serbian intimist / [tekst, text] Olivera Janković ; [fotografije, photography Nemanja Maraš, Vladimir Miloradović, Jelena Lazarević] ; [prevod, translation Sanja Kovačević]
Врста грађе стручна моног.
Језик српски, енглески
Година 2022
Издавање и производња Pirot : Galerija "Čedomir Krstić", 2022 (Pirot : Zlatograf)
Физички опис 283 str. : reprodukcije ; 28 cm
Други аутори - особа Kovačević, Sanja, 1978- (преводилац)
Ковачевић, Сања, 1978- (преводилац)
Maraš, Nemanja, 1989- (фотограф)
Мараш, Немања, 1989- (фотограф)
Miloradović, Vladimir, 1976- (фотограф)
Милорадовић, Владимир, 1976- (фотограф)
Lazarević, Јелена, 1983- (фотограф)
Лазаревић, Јелена, 1983- (фотограф)
Садржај Sadrži i: Deo intervjua sa Čedomirom Krstićem, Radio Beograd, 1988. ; Iz pera Čedomira Krstića.
ISBN 978-86-6199-181-3 (broš.)
Напомене Uporedo srp. tekst i engl. prevod
Umetnikove slike
Tiraž 500
Biografija: str. 205-208
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Bibliografija: str. 278-280
Предметне одреднице Крстић, Чедомир, 1923-1988
УДК 75.071.1:929 Крстић Ч.
75(497.11)"19"

Čedomir Krstić (Pirot, 1923 — Beograd, 1988) bio je srpski umetnik i redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.

On je slikar visokog zanatskog umeća i profesionalne odgovornosti, koji se javno prvi put predstavio na jugoslovenskoj i srpskoj likovnoj sceni 1954. godine na samostalnoj izložbi u Pirotu.[1]

Krstić koji je umetničko i drugo stvaralaštvo smatrao kao stvaranje budućnosti, ili „kao jednu ogromnu građevinu čija gradnja večno traje i u kojoj svaka nova generacija ugrađuje svoj deo,” svakako je svojim likovnim i pedagoškim radom, u okvirima svoje generacije, realizovao ovo sopstveno razmišljanje ugrađujući deo sebe u tu „građevinu”. Njemu u čast, za sve ono što je za sobom ostavio u likovnom stvaralaštvu Srbije,rodni grad se odužio dajući Galerija savremenih umetnosti u Pirotu, njegovo ime — Galerija „Čedomir Krstić”.[2]

Izložbe
Čedomir Krstić se javno prvi put predstavio 1954. godine na samostalnoj izložbi u Pirotu. Samostalno je još izlagao: u Nišu 1955. i 1981. godine, Novom Sadu 1960. i 1987. godine, Beogradu 1964. i 1976. godine i u Zapadnom Berlinu 1983. godine.

Petnaest puta je izlagao na Oktobarskom salonu u Beogradu i više puta na prolećnim i jesenjim izložbama Udruženja likovnih umetnika Srbije.

Krstićeve slike su bile zastupljene na izložbama „Narodnooslobodilačka borba u delima likovnih umetnika Jugoslavije“ i na Jugoslovenskom trijenalu likovnih umetnosti.

Bio je i predstavnik Jugoslavije na Međunarodnom trijenalu realističke umetnosti u Sofiji 1982. godine.

Učestvovao je više puta na kolektivnim izložbama beogradskih, srpskih i jugoslovenskih umetnika u zemlji i svetu.

Priznanja

Oktobarsku nagradu Grada Niša za slikarstvo
Nagradu Udruženja likovnih umetnika Srbije, za slikarstvo,
Specijalnu nagradu Međunarodnog trijenala realističke umetnosti, održanog 1982. godine u Sofiji.
Njemu u čast Galerija umetnosti „Čedomir Krstić” u Pirotu nosi njegovo ime.
Dela mu se čuvaju u Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Galeriji savremene umetnosti u Nišu, Muzeju grada Beograda, Muzeju u Pirotu i u mnogim javnim i privatnim zbirkama u Srbiji i inostranstvu.

Intimizam se u srpskoj umetnosti razvijao četrdesetih godina 20. veka uporedo sa potrebom slikara da se izražavaju kroz upotrebu čiste boje i pravcem koji se shodno tome naziva kolorizam. Iako se razlikuju po stilu izražavanja i osećanjima kojima dela odišu, intimizam i kolorizam dele vrlo važnu sličnost – inspiraciju pariskim umetničkim pokretom koji je težio povratku prirodi.

Srpski slikari bili su nadahnuti delima Pjera Bonara i Eduara Vijara, francuskih umetnika koji su bili gotovo fascinirani životom običnih ljudi koji se odvijao oko njih, a boja je predstavljala sredstvo kojim su izražavali svoje viđenje sveta. Teksturu materijala i šare iz prirode i enterijera slikali su kratkim potezima četke umočene u čistu, jarku boju. Stvarali su po sećanju, oživljavajući duh trenutka u svojim mislima. Privatni momenti, isečci enterijera ispunjeni likovima ili bez njih odisali su osećajem mira, spokoja, ali kad-kad i melanholije, otkrivajući raspoloženja i emocije slikara.

Bonar Akt u kadi 1935
Akt u kadi, 1935, Pjer Bonar. Izvor: ABC Gallery / Cveće na kaminu, 1935, Eduar Vijar. Izvor: ABC Gallery

Dela Pjera Bonara snažno su obeležena događajima iz privatnog života. U njima su prostor i intima sagledani na gotovo pesnički način. Na prvi pogled slikareva igra bojama je vedra i laka, ali već u sledećem trenutku posmatrač uočava postojanje nečeg dubljeg i složenijeg. Osećaj teskobe pojavljuje se kao rezultat umetnikovog životnog iskustva. Bonar nije bio ni prvi ni poslednji čovek kojem je ženski rod zakomplikovao život, ali ta činjenica ostavila je značajan trag na njegovo umetničko stvaralaštvo. Rastrzan između dve žene, Rene i Marte, slikar je morao da načini izbor. Odluka da se oženi Martom dovela je do samoubistva Rene. Ovaj događaj duboko je pogodio umetnika, na kojeg je dodatno uticalo i stanje u kojem se nekoliko godina potom našla njegova supruga. Usled psihičkih problema i lošeg zdravlja Marta je često provodila vreme opuštajući se i kupajući se u kadi. Taj intiman trenutak postao je vrlo zastupljena tema Bonarovog slikarstva.

Ova koncentracija na privatne prostore i intimne isečke iz svakodnevnog života prevazilazila je granice umetnosti i prožimala se sa filozofskim mislima tog vremena. Francuski filozof Gaston Bašlar smatrao je dom pojmom kroz koji se može analizirati ljudska duša, za njega je kuća predstavljala večno sklonište i utočište.
Eduar VijarintimizamIvan RadovićkolorizamMarko ČelebonovićNedeljko GvozdenovićPjer BonarStojan Aralica intimizam intimisti umetnost umetnik umetnici