Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Kampoamor, Klara, 1888-1972 = Кампоамор, Клара, 1888-1972
Наслов Žena hoće krila : (izabrani tekstovi) / Klara Kampoamor ; izbor, prevod sa španskog, napomene i pogovor Izabela Beljić
Врста грађе књига
Језик српски
Година 2025
Издавање и производња Beograd : Partenon, 2025 (Bor : Tercija)
Физички опис 140 str. ; 21 cm
Други аутори - особа Beljić, Izabela, 1972- (аутор додатног текста) (преводилац)
Бељић, Изабела, 1972- (аутор додатног текста) (преводилац)
Збирка ǂBibliotheca ǂHispania
ISBN 978-86-6208-033-2
Напомене Antologijski izbor
Tiraž 1.000
Klara Kampoamor : usamljena borkinja za žensko pravo glasa u Španiji: str. 105-139
Beleška o prevoditeljki: str. 140.
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Предметне одреднице Кампоамор, Клара, 1888-1972
Женско питање feminizam istorija feminizma žensko pitanje
УДК 34:929 Кампоамор К.

Godina izdanja: 2025.
Format - 21 cm
Povez - Tvrd
Pismo - Latinica
Izdavač: Partenon
Autor: Klara Kampoamor
EAN: 9788662080332
Bibliotheca Hispania bogatija je za još jednu zbirku eseja Žena hoće krila. Publikacija sa finističkom konotacijom koje je izabrala i sa španskog prevela profesorka Izabela Beljić. Zbirka izabranih tekstova u knjizi, prvi je prevod na srpski jezik nekog dela Klare Kamoamor. Njeno ime je značajno ime evropske borbe za ženska prava i građanske slobode. Ona nas uvodi u naš kulturni i intelektualni prostor. Njeni tekstovi i danas imaju izuzetnu vrednost kao istorijsko svedočanstvo. Oni su i inspiracija za savrene rasprave i studije o ancipaciji, ravnopravnosti, socijalnoj pravdi i dokratskim principima.

Klara Kampoamor (1888–1972), španska pravnica, političarka, spisateljica, humanistkinja i neumorna borkinja za ljudska prava, ostala je upamćena kao ključna figura u ostvarivanju ženskog prava glasa u Španiji, koje je za nju bilo više od političke borbe: predstavljalo je moralni imperativ.

Zbirka izabranih tekstova Žena hoće krila prvi je prevod na srpski jezik nekog dela Klare Kampoamor, čime se ovo značajno ime evropske borbe za ženska prava i građanske slobode uvodi u naš kulturni i intelektualni prostor. Njeni tekstovi i danas imaju izuzetnu vrednost kao istorijsko svedočanstvo, ali oni su i inspiracija za savremene rasprave i studije o emancipaciji, ravnopravnosti, socijalnoj pravdi i demokratskim principima.