Detalji predmeta

• Stanje Polovno

FILOSOFIJA PALANKE prvo izdanje časopis Treći program leto 1969
SADRŽAJ:
PRISUTNOST MATEMATIKE
ALEKSANDAR KRON - Logika i matematika
MOMČILO UŠČUMLIĆ - Kibernetika i matematika
SLAVIŠA PREŠIĆ - Skup i beskonačnost
MILORAD BERTOLINO - Pojam priblišnosti i približni metodi u matematici

DOKUMENTI
RADOVAN RIHTA I SARADNICI - Civilizacija na raskršću

TEORIJA KULTURE
UMBERTO EKO - Dijalektika forme i ishodišta
RATKO BOŽOVIĆ - Metamorfoza igre
ANTONJINA KLOSKOVSKA - Semiotički kriterijum kulture
ŽAN DIVINJO - Estetičke mistifikacije

ESTETIČKI PROGRAMI?
ČASOPIS „SODOBNOST“
ČASOPIS PROBLEMI`
ČASOPIS „KNJIŽEVNOST“
ČASOPIS „SAVREMENIK“
ČASOPIS „DELO“
ČASOPIS „IZRAZ“
ČASOPIS „LETOPIS MATICE SRPSKE“
ČASOPIS „,FORUM`
ČASOPIS ,,KRITIKA`
ČASOPIS „RAZLOG“
IVAN FOHT - Estetički programi časopisa

REFLEKSIJE O UMETNOSTI
ZORAN KONSTANTINOVIĆ - Huserlove inspiracije u nauci i književnosti
SVETOZAR BRKIĆ - Džems Džojs i njegova nastojanja

FILOZOFIJA PALANKE
RADOMIR KONSTANTINOVIĆ - Filosofija palanke
LETO 1969
PREGLED EMITOVANOG PROGRAMA
mek povez, format 16 x 23 cm , latinica, 551 strana
kompletno delo objavljeno u okviru časopisa Treći Program

leto 1969.

pogledati sadržaj na slikama
sadrži i interesantan tekst Umberta Eka

Treći program FILOSOFIJA PALANKE 1. izdanje

Filosofija palanke, delo srbijanskog filozofa i književnika Radomira Konstantinovića objavljeno 1969. godine.

Konstantinović u knjizi analizira palanački duh koji se protivi svemu što je moderno, koji se zatvara pred svetom, koji je okrenut tradicionalnom i nosilac je nacionalizma i narcizma.[1]

Prvo izdanje objavljeno je u drugoj svesci časopisa `Treći program`, 1969. godine ali još pre objavljivanja teksta, pojedini njegovi delovi su bili poznati javnosti, jer ih je autor, tokom sedam večeri, između 4. i 15. avgusta iste godine, čitao na talasima Trećeg programa Radio Beograda.

Filosofija palanke se smatra jednim od najvažnijih dela srpske postmoderne 1960-ih [2] i Konstantinovićevim najznačajnijim delom.[3] Do 2006. je doživela preko sedam izdanja u Srbiji.[1]


Sadržaj/Садржај
1 Sadržaj
2 Citati iz knjige
3 Ocene i kritike
4 Izvori
5 Eksterni linkovi
Sadržaj[uredi - уреди | uredi kôd]
Gotovo čitav sadržaj knjige je zapravo objašnjavanje naslova.[2] Autor opisuje palanku kao `svet između sela i grada` koji nije ni selo ni grad. Duh palanke `ispoveda religiju zatvorenosti` i za njega `nema sveta izvan duha palanke`. Palančane opisuje kao pojedince koji nisu na svom ličnom putu već su čuvari stila palanke. U svetu palanke je važnije držati se ustaljenog običaja nego biti ličnost. Konstantinović smatra da je ova služba stilu, u svojoj osnovi, služba sigurnosti. Palančanin utapanjen u stil palanke ima utisak produženog detinjstva, života pod okriljem porodice, u čemu Konstantinović prepoznaje infantilizam.[4]

Život palanke je rutinski život, siguran onom sigurnošću koju nudi rutina. Ovaj kult rutinskog života je neraskidivo povezan sa kultom čistote, koji je doveden do prave manije, i to u svemu, u stvarima materijalnog sveta, ali i u sferi ideala moralnih vrednosti. U svetu palanke je prošlost veoma bitna, jer ona nije puka pre-sadašnjost ili ne-sadašnjost već predviđanje i potvrđivanje sadašnjeg. Opasnost duhu palanke predstavlja veliki “svet” koji množinom mogućnosti (stilova) razara ovu jedinstvenost stila, ovu jedno-obraznost.[4]