Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Petrović, Mina, 1959- = Петровић, Мина, 1959-
Наслов Transformacija gradova : ka depolitizaciji urbanog pitanja / Mina Petrović
Врста грађе научна монографија
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 2009
Издавање и производња Beograd : Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta, 2009 (Beograd : Čigoja štampa)
Физички опис 334 str. : ilustr. ; 21 cm
ISBN 978-86-86563-51-4 (broš.)
Напомене Na koricama autorkina slika
Tiraž 500
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Bibliografija: str. 303-334.
Предметне одреднице Sociologija grada
Urbanističko planiranje -- Politika
Неконтролисане предметне одреднице grad / postmoderni grad / urbana politika / urbano pitanje
УДК 316.334.56
711.4:32

Mina Petrović

Transformacija gradova: ka depolitizaciji urbanog pitanja (2009)

Temeljite promene urbane politike nastale u periodu organizovanog kapitalizma i savremene globalizacije sve intenzivnije usmeravaju oblikovanje gradova u pravcu podsticanja kolektivne potrošnje, kao i ka estetizaciji urbanih prostora, jačanju kulturne industrije i ekonomije simbola. Ovakav razvojni smer posebno u slučaju ekonomski razvijenih zemalja, odvodi ka depolitizaciji urbanog pitanja i istiskivanju problema nejednakosti, što paralelno podstiče političku mobilizaciju urbanog građanstva. U slučaju nekadašnjih socijalističkih gradova, dolazi i do izvesne devastacije socijalne dimenzije urbanih politika, iako transformacija ovde poprima nejasno definisan smer gde rast tržišta nekretnina igra glavnu ulogu. Knjiga Mine Petrović „Transformacija gradova: ka depolitizaciji urbanog pitanja“, na obuhvatan način razlaže ove procese i to u uporednom maniru, nudeći i razmatranja savremenih tokova urbane teorije.

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
Prvi deo
TEORIJSKI UVIDI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13
11Bez fokusa na urbanu politiku u doba liberalnog
kapitalizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14
12Urbana politika u doba organizovanog kapitalizma:
značaj kolektivne potrošnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20
13Savremena globalizacija: ka depolitizaciji urbanog
pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28
1.3.1. Urbani režim i bliski koncepti32
1.3.2. Preduzetnički grad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40
133Postmoderni grad i savremeni konzumerizam . . . . . .44
1.4. (Post)socijalistički grad: bez politizacije urbanog
pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55
Drugi deo2
PEDUZETNIČK TNSFOMCI GDOV:
DIMENZIE I ISHODI U ZLIČITIM KONTEKSTIM . . .71
21Proaktivne razvojne strategije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71
2.1.1. Podređenost socijalnih ciljeva promociji
ekonomskog rasta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72
2.1.2. Brendiranje (imidž) grada i ekonomija simbola . . . .90
213Urbana revitalizacija i industrija kulture99
214Ekspanzija kontrolisanih (privatizovanih)
prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108
2141Šoping molovi – novi ubani prostori
potrošnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112
2.1.4.2. Džentrifikacija i estetizacija etničkih
enklava: kvartovanje gradova . . . . . . . . . . .119
22Depolitizacija urbanog pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136
221Od (urbanog) siromaštva ka socijalnoj
isključenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136
2.2.1.1. Pristupi karakteristični za američke
gradove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .137
2212Pristupi u evropskim gradovima . . . . . . . . .150
2.3. Mogućnosti politizacije urbanog pitanja . . . . . . . . . . . . . .176
2.3.1. Paradoks potrošnje i kritički potencijal urbanih
aktera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .176
232Urbani socijalni pokreti199
2321Pokreti srednjih slojeva . . . . . . . . . . . . . . .205
2322Pokreti marginalizovanih grupa210
2.3.3. Pravo na grad i urbano građanstvo . . . . . . . . . . . . . .217
2.4. Postsocijalistički kontekst transformacije gradova . . . . . .224
241Zapostavljenost socijalne dimenzije urbane
politike i prava na grad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .225
2.4.2. Ekspanzija tržišta nekretnina: ključna dimenzija
transformacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .229
243Regionalni dispariteti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .243
2.4.4. Profilisanje urbane politike: konvergentno ili
divergentno kretanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .247
245Pretpostavke za transformaciju urbane politike u
Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .256
2451Strateški ciljevi i indikatori razvoja
Beograda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .264
Umesto zaključka:
Novi/stari izazovi urbane politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .299
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .303

Transformacija gradova ka depolitizaciji je pojam koji se odnosi na proces smanjenja uticaja politike na urbanistička pitanja, gde se odluke o razvoju gradova donose na osnovu tehničkih, stručnih i građanskih principa, a ne na osnovu stranačkih interesa. Ovo podrazumeva premeštanje fokusa sa političkih kompromisa na rešavanje stvarnih urbanih problema kroz participativne procese, analizu podataka i tehničku ekspertizu.
Šta znači depolitizacija: Depolitizacija urbanih pitanja znači odvajanje urbanog planiranja i razvoja od stranačke politike kako bi se osiguralo da odluke donose u najboljem interesu zajednice, a ne u korist pojedinačnih političkih partija.
Ključni aspekti:
Donošenje odluka na osnovu stručnih i tehničkih argumenata: Umesto stranačkih pregovora, odluke bi se zasnivale na stručnim procenama, prostornim planovima i inženjerskim rešenjima.
Veće učešće građana: Uključivanje građana u proces planiranja i donošenja odluka, kako bi se osiguralo da se njihove potrebe i potrebe lokalnih zajednica odražavaju u urbanom razvoju.
Fokus na rešavanje problema: Cilj je rešavanje konkretnih problema poput saobraćaja, stanovanja, javnih površina i infrastrukture, bez obzira na političku pozadinu.
Primeri: Praksa bi mogla uključivati formiranje nezavisnih urbanističkih komisija, davanje većeg ovlašćenja stručnim gradskim službama ili sprovođenje javnih konsultacija i referenduma o ključnim urbanim projektima.