Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Цвијић, Јован, 1865-1927 = Cvijić, Jovan, 1865-1927
Андрић, Иво, 1892-1975 = Andrić, Ivo, 1892-1975
Наслов О балканским психичким типовима / Јован Цвијић, Иво Андрић ; [текстове одабрао и поговор написао Петар Џаџић]
Врста грађе стручна монографија
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 1988
Издавање и производња Београд : Просвета, 1988 (Суботица : Бирографика)
Физички опис 266 стр. ; 24 cm
Други аутори - особа Џаџић, Петар, 1929-1996 (уредник) (аутор додатног текста)
Džadžić, Petar, 1929-1996 (уредник) (аутор додатног текста)
Збирка ǂБиблиотека ǂБаштина ; 31
ISBN 86-07-00347-X (картон)
Напомене На оба спојна листа илустр.
Тираж 5.000
Стр. [5]-8: Уз овај избор / Петар Џаџић
Јован Цвијић и балкански психички типови: стр. 191-261.
Предметне одреднице Цвијић, Јован, 1865-1927
Петровић Његош, Петар, 1813-1851
Караџић, Вук Стефановић, 1787-1864
Кочић, Петар, 1877-1916
Вучковић, Гаврило, 1826-1876
Срби -- Етнопсихологија
Јужни Словени -- Карактерологија

BAŠTINA/ Jovan CVIJIĆ: Psihičke osobine Južnih Slovena / Ivo ANDRIĆ: Zakoni za raju (Kanun-i-raja), Kulturni heroji, tragičari i borci (Vuk, Njegoš, Kočić), Prokletstvo Homo balcanicusa, "Vi kažete da smo pritvorni i podmukli"... Pogovor Petar Džadžić, Ćirilica, Šiven povez,

Jovan Cvijić bio je jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih, a slobodno se može reći, i balkanskih geografa. Pešice ili na konju, tokom punih 38 godina prešao je na hiljad? kilometara širom Balkanskog poluostrva, a teme njegovih istraživanja bile su stanovništvo i naselja, psihološki tipovi pojedinih krajeva Balkana kao i migracije na prostoru naše zemlje i Balkanskog poluostrva. Bio je to prvi naučnoistraživački pokret evropskih i svetskih razmera. Rezultati tih istraživanja su objavljeni u više desetina tomova „Naselja“ u izdanju SANU, a ova knjiga u izdanju naše kuće najbolji je pokazatelj da su njegova dela iz antropogeografije i danas aktuelna.

Jovan Cvijić
Jovan-Cvijic
1865. - Rođen je srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Srpskog geografskog društva, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Srpske kraljevske akademije, počasni doktor pariske Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Veoma su značajni njegovi radovi o migracijama jugoslovenskih naroda, o morfologiji i hidrografiji Dinarskog krša i drugih kraških predela, tektonici i glacijaciji planina Balkanskog poluostrva, studije o Jadranskom primorju, balkanskim kotlinama i poljima, Šumadiji i Panonskom basenu. Odigrao je izuzetnu ulogu kao savetnik srpskih državnika na mirovnim pregovorima u Parizu posle Prvog svetskog rata. Dela: "Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije" (tri toma), "Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva", "Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje", "Geomorfologija" (dva toma), "Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja", "Geografska karta Jugoslavije", "Govori i članci" (četiri toma).