Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Наслов Zaštita uzbunjivača / priređivači Marijana Milosavljević i Dragana Matović
Врста грађе приручник
Језик српски
Година 2011
Издавање и производња Beograd : ǂUdruženje ǂEutopija, 2011 (Beograd : Standard)
Физички опис 38 str. : ilustr. ; 21 cm
Други аутори - особа Milosavljević, Marijana
Matović, Dragana
Збирка ǂEdicija ǂPištaljka
ISBN 978-86-88941-00-6 (broš.)
Напомене Tiraž 500.
Предметне одреднице Uzbunjivači – Pravna zaštita – Srbija
Korupcija – Suzbijanje – Srbija
УДК 343.85:343.352(497.11)

Dragana Matović za PRAVNIK U PRAVOSUĐU
Paragraf intervju - AVGUST 2017

Početkom juna meseca doneta je prva pravnosnažna presuda po Zakonu o zaštiti uzbunjivača, a pre nekoliko dana i prva pravnosnažna presuda u korist lica povezanog sa uzbunjivačem. Koliki je po vašoj oceni značaj ovih presuda za naš pravosudni sistem ali i za dalje afirmisanje prava uzbunjivača kod nas?

Ove dve presude u korist uzbunjivača iz novosadske inspekcije Marije Beretke i Zorana Pandurova, lica povezanog sa uzbunjivačem, bez sumnje, imaju istorijski značaj. Sa ponosom možemo da kažemo da je Pištaljka značajno doprinela ovom uspehu svojim novinarskim radom i pravnom pomoći. Značaj ovih presuda je, ne samo u tome što pokazuje da Zakon o zaštiti uzbunjivača funkcioniše u praksi uprkos brojnim teškoćama, već pre svega u tome što ovakve presude ohrabruju uzbunjivače, što mi najbolje znamo jer se posle svakog ovakvog uspeha broj uzbunjivača koji se javlja našem portalu za pomoć, povećava. Takođe, poruka koju pravosuđe šalje onima koji proganjaju uzbunjivače ovim presudama je nedvosmislena. I na kraju, i ne manje značajno, ovakve presude ohrabruju i same sudije da se ne plaše da se uhvate u koštac sa korupcijom u državnim organima.

Udruženje Pištaljka osnovano je 2010. godine. Da li možete da nam kažete nešto o Udruženju, kako je nastala ideja njegovog osnivanja, na koji način pružate pomoć građanima?

Pištaljku je osmislio i osnovao njen glavni i odgovorni urednik Vladimir Radomirović. On je oko ove ideje okupio grupu novinara Politike koji su, zajedno sa njim, proterani iz ove redakcije zbog političke nepodobnosti i neposlušnosti i ukazivanja na cenzuru. Sam Radomirović je uzbunjivač. On je sa još par kolega obelodanio da se bivši premijer Mirko Cvetković nalazi u sukobu interesa jer je njegova privatna firma radila sa državnim kompanijama i imala monopolski položaj.

Pištaljka je osmišljena kao platforma koja objedinjuje novinarstvo i pravo, i po tome je jedinstvena u svetu. Zbog načina na koji je povezala ove dve oblasti i načina na koji ih koristi za pomoć uzbunjivačima i istraživanje korupcije Pištaljka je u svetu prepoznata kao inovacija koja daje izuzetne rezultate u istraživačkom novinarstvu i u zaštiti uzbunjivača.

Pištaljka ima zaštićen kanal preko koga ljudi mogu da šalju, potpuno anonimno, prijave ili dokumenta koja, potom, novinari istražuju i na osnovu kojih objavljuju priče koje su potpuno dokumentovane. Novinari Pištaljke na osnovu tih inicijalnih informacija istražuju na način kako bi to trebalo da rade tužioci, prikupljaju dokumentaciju i tek onda objavljuju priče. Svaki od oko 600 članaka koje je Pištaljka za ovih sedam godina objavila može da bude gotov optužni predlog koji je dostupan našem tužilaštvu sa kompletnom dokumnetacijom na našem sajtu. Pištaljkine priče prenose drugi mediji i na osnovu njih su se desile i neke promene u društvu, političke smene, započeti neki sudski procesi. Po svom načinu rada novinarski portal Pištaljke je apsolutno jedinstven u Srbiji i platforma je na koju se oslanja i na kojoj počiva pravni deo portala Pištaljka.

Prve presude u korist uzbunjivača su plod rada tog savetovališta. Pištaljkino pravno Savetovalište poseduje i najprecizniju bazu podataka o sudskoj praksi vezanoj za uzbunjivanje na koju se oslanjaju čak i pravosudni organi. Od svog osnivanja pravni tim Pištaljkinog savetovališta pomogao je stotinama uzbunjivača i potencijalnih uzbunjivača.

Pištaljka je bila jedan od glavnih inicijatora za donošenje Zakona o zaštiti uzbunjivača i učestvovala je u njegovom stvaranju. Glavni urednik Pištaljke i dvoje uzbunjivača, sudija Biljana Mraović iz Šapca i policijski inspektor Slobodan Marinković iz Beograda, kojima je Pištaljka pomogla u svojoj borbi, bili su članovi radne grupe za donošenje ovog zakona. Uzbunjivači su ušli u radnu grupu i učestvovali u stvaranju zakona na zahtev Pištaljke što je jedini takav slučaj u svetu.

Pištaljka, u saradnji sa Pravodsudnom akademijom i uz podršku Evropske unije, zajedno sa nekim od najuglednijih sudija u Srbiji koji su i sami učestvovali u stvaranju Zakona, kao što je Snežana Andrejević, zamenik predsednika Vrhovnog kasacionog suda, organizuje i naprednu obuku sudija i advokata za primenu Zakona o zaštiti uzbunjivača, na način na koji se to do sada nije radilo u našoj zemlji. Praksa, podaci i iskustvo Pištaljke, ujedinjeni sa znanjem i iskustvom sudija koje vode ove procese kroz ovu obuku daće novi kvalitet zaštiti uzbunjivača u Srbiji. Ova saradnja civilnog sektora i pravosudnih organa je potpuno inovativna u evropskim okvirima zbog čega je Srbija prepoznata kao jedna od najnaprednijih u svetu, kada je u pitanju zaštita uzbunjivača. To je svakako izuzetan uspeh za našu državu koja inače nije često navođena kao pozitivan primer za bilo šta u svetu, i Pištaljka je ponosna što značajan deo zasluga za taj uspeh pripadaju njoj.

Zadatak Pištaljke je istraživanje korupcije i drugih zloupotreba u organima vlasti, javnom i privatnom sektoru i drugim institucijama i zaštita prava uzbunjivača. U kojoj meri je za ovih sedam godina, koliko je prošlo od osnivanja Pištaljke ispunjen zadatak, odnosno cilj zbog kojeg je osnovana?

Pištaljka može biti i više nego zadovoljna rezultatima koje je do sada postigla, i na novinarskom planu, a pogotovo na planu zaštite uzbunjivača. Pištaljka je svojim radom izborila pravo da bude sinonim za uzbunjivanje i zaštitu uzbunjivača, ne samo u Srbiji. Osim što svakodnevno otkrivamo brojne slučajeve korupcije i pružamo državnim organima dokaze na osnovu kojih mogu da gone počinioce, postigli smo, što je najvažnije, da nam građani Srbije veruju i da nas prepoznaju kao svoje. Pištaljkini tekstovi doveli su do brojnih promena na političkom planu, ali i u sociološkom smislu. Osim što građanima Srbije omogućava da se njihov glas čuje, Pištaljka obavlja i vrlo važnu edukativnu ulogu, jer obrazuje građane kako da dođu do svojih prava i da nateraju sistem da funkcioniše. Nikada to nije lako, ni brzo, ali je svakako jedini način da sistem i institucije države funkcionišu na dobrobit svih nas.

Do sada su mnogi pokušavali da državu grade prečicom i tako smo uludo potrošili dragocene, sada već, decenije.

Primena Zakona o zaštiti uzbunjivača počela je 5.6.2015. godine. Imajući u vidu da su prošle pune dve godine od početka primene, da li mislite da ga treba menjati kako bi se poboljšala njegova primena u praksi?

Srpski Zakon o zaštiti uzbunjivača već je proglašen zlatnim standardom u svetskim okvirima. Pojedine odredbe ovog našeg zakona u svoje zakone ugrađuju neke od najrazvijenijih zemalja u svetu, kao što je Kanada, na primer, čiji stručnjaci su kontaktirali Pištaljku za savet kako da poboljšaju svoj zakon po ugledu na srpski. Naravno, dobro napisan zakon ne garantuje kvalitetnu zaštitu. Zaštitu daje samo dobra primena. Ona nikada nije bez problema, pogotovo kod “mladih” zakona kao što je ovaj. Sam zakon će se sigurno menjati kroz praksu, jer je to jedini način da se “usaglasi” sa životom. Zakon koji ne podržava život ne služi ničemu. Kao što sudije koje primenjuju pravo bez ambicije da dostignu pravdu, ne služe ničemu i nikome. Ovaj zakon je izuzetan po tome što brani jedinstvenu grupu ljudi, onih koji ne mare da žrtvuju svoj lični komfor da bi zaštitili javni interes. To sudije moraju da prepoznaju i priznaju. Sve buduće promene će morati da idu u tom smeru uvažavajući ovu činjenicu.

Pištaljka je još na početku primene zakona tražila izmenu definicije tajnih podataka, sužavanje tog pojma, jer je to deo zakona koji daje veliki prostor za manipulaciju. Nedostatak političke volje je doveo do toga da ovaj naš predlog poslanička većina u Skupštini odbije. Oslanjajući se na podatke koje dobijamo iz prakse može se reći da se definiše još nekoliko stvari koje bi trebalo da se unaprede u zakonu, kao što je ukidanje sudskih taksi za uzbunjivače, uvođenje kazni za progon uzbunjivača, ali i neka poboljšanja u vođenju postupaka. Neke od ovih nedoumica i problema biće teme diskusije tokom napredne obuke sudija koju organizuje Pištaljka.

Imajući u vidu podneblje na kojem živimo i razmere korupcije i zloupotreba o kojima svakodnevno čitamo u štampi, stiče se utisak da je borba protiv korupcije, borba “protiv vetrenjača”. Koliko su ljudi spremni da krenu u borbu protiv zloupotreba na svom radnom mestu i da li postoji tendencija rasta prijave ovakvih slučajeva?

Ne postoji zemlja u svetu u kojoj nema korupcije i u kojoj borba protiv korupcije ne liči na borbu protiv vetrenjača. Srbija tu svakako nije ni izuzetak, niti je najgora, kako to naši ljudi često misle. Ali, isto tako svuda u svetu, pa i u Srbiji, ima poštenih ljudi, koji ne trpe nepravdu, koji ne mogu mirno da gledaju krađu i koji su spremni da se žrtvuju da bi svima bilo bolje. Uzbunjivanje nikada ne prolazi bezbolno, nekome to može uništiti egzistenciju, zdravlje, porodicu, čitav život. Ne plate svi uzbunjivač najtežu cenu, ali svi je plate.

Ima jako puno takvih ljudi, iznenadili biste se. Čak i ljudi na dobro plaćenim pozicijama, na kojima bi mnogi ćutke gledali zloupotrebe.

Prema izveštaju o predmetima u vezi sa zaštitom uzbunjivača za period od 1.1.2016. do 31.1.2016. godine sudovi su u toku 2016. godine primili 300 predmeta. Imajući u vidu da su do ovog trenutka donete samo dve pravnosnažne presude, da li mislite da bi broj ovih presuda do sada trebalo da bude veći?

Prvo, broj od 300 predmeta ne daje tačnu sliku, zbog načina na koji sudovi vode evidenciju o ovim procesima, j