Detalji predmeta

• Stanje Polovno

DEMENCIJE Neurološki i psihološki vodič
Prof. dr Dragan M. Pavlović

AKCIJA RASPRODAJA POPUST

Kaligraf Beograd, 2008. godine, 248 strana, udžbenički format.
Knjiga, koliko može da se vidi, nije čitana, zadnja korica na sredini zacepljena.

Demencija je sindrom koji se sastoji iz kognitivnog propadanja i izmena ponašanja koji remeti svakodnevnu aktivnost neke osobe.
Faktori rizika za nastanak demencija su: traume glave, pušenje, starenje, ženski pol, porodična pojava demencije, povišen krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, šećerna bolest, veći unos kalorija, prekomerno konzumiranje alkoholnih pića, depresija, niži nivo obrazovanja. Faktori koji modifikuju i smanjuju rizik od nastanka kognitivnih poremećaja i njihove progresije u demenciju su: ishrana sa povećanim unosom povrća, voća, ribe, mahunarki, žitarica, nezasićenih masnih kiselina, umerenim unosom mlečnih proizvoda i smanjenim unosom mesa i zasičenih masti ,fizička aktivnost, viši nivo obrazovanja, mentalno stimulišuće aktivnosti u slobodno vreme kao što su učenje stranog jezika, čitanje, bavljenje muzikom, igranje društvenih igara.

Kliničku sliku demencije čine sledeće grupe simptoma:

1.Kognitivne smetnje:oštećenje sposobnosti sticanja i upamćivanja novih informacija,oštećenje rezonovanja i rukovanja kompleksnim zadacima,teškoće u razumevanju govora,teškoće u nalaženju reči,oštećenje čitanja i pisanja,gubitak opštih znanja,dezorjentacija u vremenu i prostoru;
2.Psihijatrijski simptomi:apatija,depresija,anksioznost,nesanica,strahovi,sumanute ideje i halucinacije;
3.Promene ličnosti:gubitak interesovanja,povlačenje iz društva,zaravljenost emocija,nasilno ponašanje;
4.Promene ponašanja:lutanje,agitacija,svadljivost;
5.Promene u svakodnevnom funkcionisanju:zanemarivanje lične higijene,neizvršavanje kućnih obaveza,teškoće u snalaženju sa novcem i u kupovini;
U demenciji je prisutna smanjena funkcionalnost u odnosu na predhodni nivo uz narušavanje aktivnosti svakodnevnog života.

Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije.Bolest zahvata delove mozga koji kontrolišu pamćenje,govor,rasuđivanje,mišljenje i ostale kognitivne funkcije.
Početak bolesti je postepen i simptomi bolesti mogu biti blagi tako da se na njih i ne obrati pažnja,ali u daljem toku dolazi do jasnih promena u kognitivnom funkcionisanju sa izmenama ličnosti i poremećajima u ponašanju.
Opšti principi lečenja Alchajmerove bolesti podrazumevaju nefarmakološke i farmakološke intervencije.
Lečenje započinje postavljanjem dijagnoze i dobijanjem što više informacija o toku bolesti,simptomima i očekivanjima od terapije.
Nefarmakološke mere podrazumevaju postavljanje satova i kalendara kako bi se popravila orjentacija u vremenu,oznake na vratima radi lakše orjentacije u prostoru,porodične fotografije sa imenima i brojevima telefona radi boljeg prisećanja i prepoznavanja,puštanje porodičnih video zapisa,razne vrste podsetnika.Takodje podrazumevaju razne bihejvioralne intervencije koje se primenjuju u zavisnosti od simptoma(ako je kod obolelog prisutna apatija savetuju se stimulišuće aktivnosti kao rekreacija,muzika,ples,art terapija,ako je prisutna anksioznost i agitacija savetuje se smirivanje i preusmeravanje pažnje).
Farmakološko lečenje je nažalost,samo simptomatsko,a ne i etiopatogenetsko.
U terapiji se koriste anksiolitici,antidepresivi,antipsihotici i antidementni lekovi koji dovode do stabilizacije bihejvioralnog i kognitivnog stanja obolelog.

Opis sa interneta.

# 10