Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - особа Anđelić, Tatomir, 1903-1993 = Анђелић, Татомир, 1903-1993
Наслов Elementarna geometrija / Tatomir P. Anđelić
Врста грађе књига
Језик српски
Година 1956
Издавање и производња Beograd : Tehnička knjiga, 1956 (Beograd : Beogradski grafički zavod)
Физички опис 228 str. : graf. prikazi ; 18 cm
Збирка ǂBiblioteka ǂTehničke knjige
ISBN (Broš.)
Предметне одреднице Елементарна геометрија
УДК 514.11
Od 1922. do 1927. godine studirao je matematiku, fiziku i astronomiju na univerzitetu u
Hajdelbergu. Profesor Anđelić je celog života sačuvao uspomene na svoje profesore sa studija i o
sebi za vreme studija na Univerzitetu u Hajdelbergu.
Poseban uticaj na formiranje i životni put naučnika Tatomira Anđelića imali su, veličanstven i
široke opšte kulture profesor i izuzetan matematičar Mihajlo Petrović (1868 - 1943), znameniti i
višestruko talentovan i kreativan Milutin Milanković (1879 - 1958) i "pedantan i večito budan"
Anton Bilimović (1879 - 1970).
O kolegi Mihajlu Petroviću profesor Anđelić je izjavio: "Mihajlo Petrović je bio koliko radan čovek
toliko i društven, blizak sa nama mlađima. Prvi svoj rad, Matematičari i račun, napisao sam na
njegov izričit zahtev"...Niko od nas mlađih nikad nije mogao da oseti da ga neko od tih velikih
autoriteta bilo čim omalovažava, naprotiv."
Ispit za profesora srednje škole položio je 1932. godine, a doktorski ispit februara 1946. godine.
Od oktobra 1928. do septembra 1945. bio je profesor matematike srednje škole, uglavnom u
drugoj beogradskoj gimnaziji - Drugoj muškoj realnoj gimnaziji.
Godine 1948. izabran je za docenta pri Katedri za mehaniku i astronomiju, a od 1. jula 1951. je
vanredni profesor za predmete mehanike. Od 1. maja 1957. je redovni profesor Prirodnomatematičkog fakulteta.
Prelaskom na stalan rad na Filozofski fakultet, Anđelićeva potreba da pedagoški deluje i kroz
knjigu je dobila zamaha. U to vreme, napisao je udžbenik Teorija vektora, posvećen isključivo
vektorskom računu. Taj udžbenik je doživeo tri izdanja. Zatim je napisao univerzitetski
udžbenik Osnovi mehanike neprekidnih sredina. Onda sledi udžbenik Matrice, prvi koji je kod
nas posvećen isključivo matričnom računu i koji doživljava takođe tri izdanja. Rezultat vraćanja
svojoj mladalačkoj ljubavi, geometriji, je prevod Ajzenhartove Diferencijalne geometrije, a napisao
je i udžbenik Elementarna geometrija.

Sa pedagoškog stanovišta neobično je značajan i važan njegov udžbenik Tenzorski račun koji je
doživeo pet izdanja, a kojim se u univerzitetsku nastavu u Jugoslaviji prvi put uvodi tenzorski
račun, koji je ovde u to vreme bio sasvim nepoznat. Sve je to bilo zasnovano na entuzijazmu
profesora Anđelića i snažnom pedagoškom uticaju i sposobnosti da podstakne slušaoce.
Zahvaljujući profesoru Anđeliću i tom početnom fakultativnom kursu koji je uspešno održao i
inspirativno ga preneo na svoje slušaoce, tenzorski račun je zauzeo svoje mesto i prodro u sve
oblasti mehanike i jedan je od obaveznih predmeta na mnogim studijama matematike i
mehanike, kao i na postdiplomskim studijama tehničkih nauka. M. Leko to ocenjuje: "Mislim da
je ovo jedan od najlepših primera spoja naučne radoznalosti i pedagoškog zauzimanja, uopšte, a
posebno profesora Anđelića".
Profesor Anđelić je napisao doktorsku disertaciju iz neholonomne mehanike tečnosti pod
nazivom Diferencijalne jednačine kretanja neholonomnih sistema u inkompresibilnoj tečnosti.
Doktorsku tezu sa rezultatima, prihvatio je profesor Milutin Milanković sa komisijom za
odbranu doktorske disertacije koja je bila u sastavu: dr Milutin Milanković, dr Nikola Saltikov i
dr Radivoj Kašanin. Svojom doktorskom disertacijom originalno je ušao u oblast neholonomne
mehanike i udario temelje beogradske škole neholonomne mehanike.
Novembra 1949. godine na Prvom kongresu matematičara i fizičara FNRJ, na Bledu, saopštio je
zapaženi rad Generalisani Hamiltonov princip za neholonomne sisteme, a kasnije 1969. godine
rad Neke primedbe u vezi sa neholonomnim vezama drugog reda u Srpskoj akademiji nauka.
Rezultati Anđelića iz oblasti neholonomnih sistema zabeleženi su u sovjetskoj literaturi (na
primer N.A. Fufaev i J.I. Neimark u 1967. godini i G.N. Savin u 1964. godini, i dr.).
Kao profesor Prirodno-matematičkog fakulteta rukovodio je radom na više magistarskih i
doktorskih disertacija i napisao osam univerzitetskih udžbenika

LITERATURA
1. Institucionalni razvoj nastave i nauke mehanike u Beogradu (1945-1982), Vujičić, V. A,
(1989), Istorijski spisi iz matematike i mehanike, Istorija matematičkih i mehaničkih
nauka, knjiga 2, Matematički institut, Beograd, 1989, str. 85-106.
2. Leko, M, (1997), Akademik prof. dr Tatomir P. Anđelić (1903-1993), Prilog istoriji razvoja
mehanike u Jugoslaviji, Okrugli sto Prilozi za istoriju mehanike na tlu Jugoslavije, XXII
Jugoslovenski kongres teorijske i primenjene mehanike, Vrnjačka Banja '97, str. 30-38.
3. Saopštenja naučnih rezultata u Matematičkom institutu 1946-1961, Matematika i
Mehanika, priredio Milan P. Čavčić, Matematički institut SANU, Beograd, 1990.
4. Istorijski spisi iz matematike i mehanike, Istorija matematičkih i mehaničkih nauka, knjiga
2, Matematički institut, Beograd, 1989.
5. Spomenica posvećena prof. dr Tatomiru P. Anđeliću, redovnom članu SANU, Beograd
1991.
6. Dvadeset pet godina studijske grupe za mehaniku 1952-1977, glavni i odgovorni urednik
T. P. Anđelić, urednik publikacije D. Trifunović, Univerzitet u Beogradu, Prirodnomatematički fakultet, Beograd 1977.
7. Hedrih (Stevanović) K, Tatomir P. Anđelić, Bibibliografija, SANU. TV emisija, snimak pod
brojem 1133/84 iz 1984. godine RTS.