Detalji predmeta

• Stanje Polovno

"Poezija koja se gleda" – pesme u formi slike
U vremenu tehnoloških dostignuća literatura za decu i mlade, da bi bila čitana, mora da prati interesovanja današnjih generacija, smatra pesnik Pop Dušan Đurđev. Taj osobeni stvaralac, zagovornik novih formi i pevanja, nedavno je osmislio i složio knjigu "Poezija koja se gleda".

"Slikarstvo je poezija koja je vidljiva i ne da se čuti, a poezija je slikarstvo koje se sluša i nevidljivo je", jednostavno je objasnio još Leonardo da Vinči, podseća Pop Dušan Đurđev koji se više od tri decenije igra – kombinujući slike i reči.

Pripremila Gordana Glavinić
Još osamdesetih godina prošlog veka počeo je da stvara poeziju u formi stripa, rebusa, koristeći logotipe kao poseban jezik, kako kaže, svojevrstan novogovor potrošačkog društva, esperanto potrošačkog društva, da bi stigao do pesme bez reči – pesme u formi slike.

"One imaju samo naslov, naslov koji usmerava budućeg čitaoca u nekom pravcu, a onda on tu pesmu dograđuje, dopisuje u sebi i ona može biti onoliko duga koliko je on kreativan. Ali, pošto kažu Kinezi da jedna slika govori više od hiljadu reči, onda je na svakoj strani praktično po jedna mala poema", objašnjava pesnik.

Poezija je bliska generacijama čije su poglede na svet oblikovali digitalni mediji.

Učenik drugog razreda srednje škole "Artimedija" Tadija Čaluković kaže da ova knjiga objedinjuje veliki broj umetnosti – film, književnost, pozorište i muziku, čak i arhitekturu, ali i da nam daje uvid u nauku i biologiju.

"Ona ne samo da daje drugačiji pogled na okolinu, na društvo, već nam prikazuje jednu suštinu, a suština je najvažnija stvar kada su umetnost i život u pitanju", objašnjava Čaluković.

Sam pesnik dodaje da iz slike može mnogo toga da se izvuče.

"U svakom slučaju, to je otvorena pesma koja čeka svog autora", ističe Đurđev.

Ukratko – drugačija forma, drugačije čitanje, drugačiji čitaoci.