Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Pesme i običaji ukupnog naroda srpskog Tom 1 Obredne pesme
Izdavač: Ganeša klub


Knjiga Pesme i običaji ukupnog naroda srbskog - OBREDNE PESME izdata je prvi put 1869. godine i prva je u nizu od tri toma (drugi tom 1870., treći 1875. godine). U trenutku objavljivanja ova zbirka pesama predstavljala je najraniju i najobimniju zbirku narodnih pesama koju je naš narod imao.

“Sve što na tlu Srbije živi i rodi, namenjeno je slobodi. Tako i ove pesme. Snagom, saznajnošću, etikom, estetikom, one kao da dodiruju samo nebo. Tekstovi pesama povezani su idejom koja pripada duhu narodne tradicije. Zrače, imaju sve ono što podrazumeva načelo lepog i tipičnog u tradicionalnom vrednovanju: saznajno, lepo, plemenito, melodično, dirljivo, uverljivo, slikovito. One su posled

nji zapisi sa terena u kome danas nema srbskog naroda ili je njegovo prisustvo simbolično, i u tome je njihova posebna vrednost. U većini mesta iz kojih potiče pesničko-etnografska građa, a koja neosporno dokazuje srbsku tradiciju i prisustvo, Srpstvo je danas opustošeno. Obredne i koledarske pesme koje zbirka sadrži jedna su od najstarijih vrsta obredne lirike koje su zabeležene na srpskom demografskom etničko istorijskom prostoru, izuzetno važne za razumevanje obreda u celini i stihova koji su deo tog obreda. Pesme su motivski raznovrsne, pesme varičke, savičke, tucindanske, pesme Badnjeg dana i božićne, nove godine, bogojavljanske, kako ih je delio Milojević. Zabeležene su sa imenima kazivača i naznakama zapisivača. Mnoge od ovih pesama su kasnije hristijanizovane. U različitim krajevima gde su prikupljane primećuje se drugačija etnokulturna leksika. Rzlike u etnogenezi samih obreda mogu biti uslovljene istorijskim događajima, migracijom stanovništva i drugim.
Ove pesme-blago, poput kockica mozaika spajaju sve aspekte našeg postojanja i kulture, omogućavaju sagledavanje naše tradicije i običajnosti, otvaraju vrata mogućoj sintezi našeg predhrišćanskog i hrišćanskog bića. Istraživanjem i razumevanjem slojevitosti ovih pesama, obrednog sloja, običajnog, istorijskog, socijalnog, bliži smo zapisniku našeg pravremena. Kao što je jezik zapisnik pravremena, tako su i ove pesme, životvorne i sinkretične, trajni zapisnik našeg trajanja, inspirativan za dalja istraživanja i nove ideje. Pesme sublimiraju sve aspekte našeg kulturološkog bića…”
iz predgovora Dragoslave Koprivice.



Pesme i običaji ukupnog naroda srpskog Tom 2 Svatovske pesme
Izdavač: Ganeša klub


“U knjizi „Svatovske pesme i običaji“ Miloš S. Milojević objavio je 385 pesama i podelio prema prilikama kada se pevaju. Na samom početku autor daje detaljne opise elemenata srpskih svatovskih običaja. Milojević se trudio da sa što više detalja opiše ovaj običaj prelaza. Tako se pesme, prema sadržaju datom na početku knjige, dele na osnovu vremena i prilike kada su pevane ili izvođene: prosidbe devojke, spremanje devojačke spreme, pesme pevane u okviru dogovora dve porodice o pripremi svadbe, potom spremanje za svadbu kod mladoženjine, odnosno momkove kuće, dovođenje mlade, svadbeno veselje, i u završnom činu sklapanja braka, svođenje mladenaca. Koliko detaljno pristupa

ovoj temi pokazuje i činjenica da se svadba, odnosno sklapanje braka, od slanja prvodadžije u prosidbu do svođenja mladenaca, pesme dele na oko dvadeset različitih susreta dve porodice, odnosno događaja i aktivnosti. Daleko od romatičarskog viđenja ulepšane stvarnosti, Milojević daje primere pesama i kada je brak nevoljan za jednu od strana, ili opise vezane za drugi brak, za brak sa udovcem ili udovicom, za tabuisane radnje (sprečavanje rodoskrnavljenja, kada dve neveste ne treba da se vide, pa dolazi do sukoba dve svatovske povorke, i sl.), kako se izražavalo nezadovoljstvo snajom, zetom ili porodicom sa kojom su se orodili...
Milojević u opisima daje idealni model, uz mnoštvo nabrajanja lokalizama i izuzetaka. Njegovo poznavanje narodnog života i običaja svakako je veliko i zadivljujuće. Idealni model svadbenih običaja u ovoj zbirci pokazuje znatan broj radnji koje su vremenom uporšćene i redukovane, a prežitke starog običaja možemo pronaći i u kasnije zapisanim, pa i savremenim običajnim praksama.
Delo Miloša S. Milojevića može da pomogne u rasvetljavanju određenih pitanja kojima se bave antropologija, istorija, lingvistika, sociologija i politikologija, i stoga je neophodno da se sagleda njegov celokupan rad. Potrebno je pronaći kritičnu tačku slaganja ili neslaganja sa njim, i uporednim kritičkim naučnim aparatom dati ovom autoru (bio on filolog, etnograf, istoričar ili književnik!) mesto koje mu pripada u istoriji srpske i balkanske istorije.”
iz predgovora Marije Šćekić Marković


*22