Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Аутор - корпоративно тело Međunarodni naučni skup Dositej Obradović u srpskoj istoriji i kulturi (2011 ; Beograd, Manastir Krušedol, Novi Sad)
Наслов Зборник радова / Међународни научни скуп Доситеј Обрадовић у српској историји и култури, [одржан ... у Београду, у манастиру Крушедолу и у Матици српској у Новом Саду], 13-15. октобар 2011. ; [организатори] Задужбина "Доситеј Обрадовић", Матица српска и САНУ ; уредник Душан Иванић
Остали наслови Доситеј Обрадовић у српској историји и култури
Врста грађе зборник радова на конференцији
Језик српски
Година 2013
Издавање и производња Београд : Задужбина "Доситеј Обрадовић", 2013 (Београд : Чигоја штампа)
Физички опис 866 стр. : илустр. ; 24 cm
Други аутори - особа Иванић, Душан, 1946- (уредник) (аутор додатног текста) (рецензент)
Ivanić, Dušan, 1946- (уредник) (аутор додатног текста) (рецензент)
Dragaš, Mirjana (аутор додатног текста)
Јелић, Војислав, 1952- (рецензент)
Jelić, Vojislav, 1952- (рецензент)
Симеуновић, Драган, 1953- (рецензент)
Simeunović, Dragan, 1953- (рецензент)
Стојановић, Миодраг, 1934-2020 (рецензент)
Stojanović, Miodrag, 1934-2020 (рецензент)
Други аутори - корпорација Zadužbina "Dositej Obradović" (Beograd)
Matica srpska (Novi Sad)
Srpska akademija nauka i umetnosti (Beograd)
Збирка ǂБиблиотека ǂЗборници / Задужбина "Доситеј Обрадовић" ; 3
ISBN 978-86-87583-12-2 (брош.)
Напомене Тираж 300
Стр. 9-11: Уводна реч / Душан Иванић
Стр. 841-844: О Задужбини "Доситеј Обрадовић" / Мирјана Драгаш
Напомене и библиографске референце уз текст
Библиографија уз већину радова
Резимеи на нем. или енгл. језику уз сваки рад
Регистар.
Предметне одреднице Obradović, Dositej, oko 1739-1811 -- Zbornici
Kulturna istorija -- Srbija -- 18v-19v -- Zbornici
УДК 37:929 Obradović D.(082)
821.163.41.09 Obradović D.(082)
930.85(497.11)"17/18"(082)
COBISS.SR-ID 198457100
`Jedno od aktuelnijih pitanja društvenog života u današnjoj Srbiji moglo bi da glasi: kako biti i Srbin i Evropejac? Mogući odgovori vode nas do Dositeja Obradovića, ličnosti iz najvišeg reda srpske istorije`...

U Matici srpskoj pre dve večeri predstavljen je reprezentativni zbornik radova “Dositej u srpskoj istoriji i kulturi”, koji su saopšteni na istoimenom međunarodnom naučnom skupu povodom dva veka Dositejeve smrti. Govorili su predsednik MS Dragan Stanić, upravnica Zadužbine Dositej Obradović Mirjana Dragaš, Slavko Gordić, Dušan Ivanić i Marko Nedić.

Sve što se događalo ubogom Dimitriju, a potonjem kaluđeru Dositeju, od nesigurne godine rođenja, 1739/42/44, pa sve do smrti 1811. moglo bi da stane u nekoliko ljudskih života. Ko ne veruje, neka čita njegove knjige (“Život i priključenije”, “Basne”, “Pismo Haralampiju”...) koje se stalno doštampavaju. Dositej je bio, i danas je, pouzdan most između srpskog patrijarhalnog, vizantijskog i evropskog duha, čulo se u MS.

Matica srpska je uvek negovala dositejevski duh i oslanjala se na žive ideje velikog prosvetitelja, prvog srpskog ministra prosvete, osnivača univerziteta, književnika, filozofa, nacionalnog ideologa i kosmopolite. Još 1929. godine pokretač Letopisa MS Georgije Magarašević objavio je Dositejeva pisma. A stihovi Dositejeve himne “Vostani Serbije/ davno si zaspala”, i danas su u osnovi srpske nacionalne ideje.

Govornici nisu zaboravili da pomenu prethodnog predsednika MS Čedomira Popova, koji je mnogo doprineo organizaciji naučnog skupa i objavljivanju Zbornika. U svom saopštenju, akademik Popov je istakao modernost univerzalnih humanističkih poruka i pouka Dositejevog dela. Najvažnijih pet su: verska tolerancija, briga o narodnom jeziku, čitanje i pisanje knjiga, negovanje nauke i prosvete i prosvećivanje žena.

Pomenuto je i saopštenje nedavno preminulog teologa Radovana Bigovića, koji je u dositejevskom maniru poručio da su novoj Evropi (pa i Srbiji) neophodni pomirenje i harmionija između vere i znanja. Jer, čovek je i biće duha i biće raz/uma. A nauci nije suprotstavljena vera, već neznanje i praznoverje.

Govorilo se i o Vladeti Jerotiću, prvom laureatu nagrade “Dositej Obradović” i o njegovom “dositejevskom hodu kroz narod”. Uz još jedno podsećanje da je Skerlić Dositeja Obradovića stavio u ravan Svetog Save.
Уводна реч 9
Габријела Шуберт, Доситеј Обрадовић као посредник западних
идеја – из перспективе немачких аутора 20. века 13
Пасхалис М. Китромилидис, Доситеј Обрадовић и грчко
просветитељство 25
Хилмар Валтер, Доситеј Обрадовић и Јохан Кристоф Аделунг –
два представника европског просветитељства 33
Димитрије Калезић, Доситеј Обрадовић у контексту европске
просвећености XVIII вијека и српске културе и духовности 45
Владимир Фишер, Ка новом читању Доситеја Обрадовића 71
Мирослав Тимотијевић, Значај Доситејеве „Христоитије“ у
прихватању манира као културног капитала српског
нововековног грађанства 87
Роберт Ходел, Доситејева басна „Курјак и јагње“
(у контексту његовог доба) 107
Душан Иванић, Доситеј или претпоставке српске културне
реформе/револуције 131
Бојан Јовановић, Доситеј и формирање српског
културног обрасца 145
Розана Морабито, Питање језика у Доситеја Обрадовића:
између реторике и филозофије 153
Весна Матовић, Доситеј и „доситејевски“ дух у Српском
књижевном гласнику (1901–1914) 163
Љиљана Стошић, Доситеј и амблематика 1
Марија Рита Лето, „Ja намеравам моја к љубезником мојим
писма штампати“: Доситејева писма као продужење
„Живота и прикљученија“ 199
Сава Дамјанов, Како би Доситеј читао Вука? 213
Драгана Вукићевић, Пречестњејши, љубимејши и дражајши
Доситејеви читаоци: прилог једној типологији читалаца 221
Драгана Грбић, Важност Доситејевог боравка у Халеу и Лајпцигу
за манифест српске просвећености „Писмо Харалампију“ 237
Слободан Владушић, Слика Беча у Доситејевом „Животу и
прикљученијима“ 251
Ненад Николић, Доситејев излазак из Вукове сенке:
Књижевноисторијска концепција Јована Скерлића 263
Немања Радуловић, Још једном о Доситеју
и слободном зидарству 275
Ђорђе Перић, Популарност стихова Доситеја Обрадовића у
грађанству и код песника предромантизма 289
Ненад Урић, Доситеј Обрадовић и реформа српских школа у
Угарској 70-их и 80-их година XVIII века 311
Александра Новаков, Утицај дела Доситеја Обрадовића на
формирање српског националног идентитета у Скопљу
почетком двадесетог века 331
Ненад Ристовић, Корени Доситејевог просветитељства:
Традиција хришћанског класичног хуманизма
и школовање у Грчкој 345
Владимир Бошковић, „За собеседовати сь Мусами и Грацïами“:
О Доситејевим везама с новим хеленством и раној рецепцији
његовог дела код Грка 359
Стеван Бугарски, Доситејеве књиге на румунском и у Румунији
Ненад Крстић, Француски моралисти у Доситејевом „Мезимцу“ 407
Персида Лазаревић ди Ђакомо, „Common sense“ модел
просвештенија: Доситеј Обрадовић и шкотско
просветитељство 423
Моника Фин, Петар Велики као претеча просвећеног
владара у Доситејевом делу 479
Алојз Ујес, Доситејев допринос изграђивању културног система
за српску државу у српској револуцији 1804–1813 493
Доситеј у српској историји и култури, зборник радова – међународни научни скуп 
Драган Симеуновић, Политичка мисао Доситеја Обрадовића 537
Слободанка Пртија, Доситејеве просвјетитељске идеје у
епистоларној форми 549
Ивана Дамњановић, Политичко у „Баснама“
Доситеја Обрадовића 562
Марија Ђорић, Етика Доситеја Обрадовића 573
Предраг Мутавџић, Доситеј као педагог 593
Олена Дзјуба Погребњак, Олена Чмир, Константин Радченко
као истраживач стваралаштва Доситеја Обрадовића 603
Зоран С. Мирковић, Иван Југовић и Доситеј Обрадовић 617
Мирко Магарашевић, Околности и разлози Карађорђеве одлуке
да се Доситеј Обрадовић 1811. постави за првог министра
просвете у Србији 637
Љубодраг Поповић, Доситеј каквог не познајемо 649
Зоран Јовановић, Др Бранко Гавела о Доситејевој
стогодишњици 657
Бранислава Јордановић, Доситејеве двери за науку 665
Миодраг Стојановић, Доситеј и црквени оци – велики учитељи
хришћанске цркве 671
Радован Биговић , Појам „здравог разума“ у делима
Доситеја Обрадовића 683
Владимир Вукашиновић, Доситеј Обрадовић и просветни
извори српске теологије у XVIII веку 697
Предраг Пузовић, Богословско образовање Срба 721
Драгомир Сандо, Просветно предање цркве
и Доситеј Обрадовић 751
Ђорђе Ј. Јанић, Рецепција Доситеја у црквеним часописима 763
Љубивоје Стојановић, Свети Сава и Доситеј Обрадовић 807
Игњатије Марковић, Прва средња школа устаничке Србије
– Доситејева и Викентијева богословија 1810–1813. 823
Мирјана Драгаш, О Задужбини „Доситеј Обрадовић“ 841
Индекс имена