Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Posveta na prvom listu.

Аутор - особа Тодоровић, Мирослав, 1946- = Todorović, Miroslav, 1946-
Ненадић, Добрило, 1940-2019 = Nenadić, Dobrilo, 1940-2019
Наслов Добрило Ненадић, неопозиво : разговори, 1999-2013 --- : (Ариље, Вигоште, Решњевица, Ариље ---) / Мирослав Тодоровић
Остали наслови Добрило Ненадић неопозиво
Врста грађе књига
Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Језик српски
Година 2020
Издање Изд. 1
Издавање и производња Ариље : Библиотека "Ариље", 2020 (Пожега : Графос)
Физички опис 232 стр. : илустр. ; 21 cm
Други аутори - особа Деспотовић, Милијан, 1952- (аутор додатног текста)
Despotović, Milijan, 1952- (аутор додатног текста)
ISBN 978-86-84075-17-0 (картон)
Напомене Тираж 500
Стр. 209-214: Догодио се Добрило / Милијан Деспотовић
О Добрилу Ненадићу : биографско библиографска белешка: стр. 215-217
О Мирославу Тодоровићу : биографско библиографска белешка: стр. 219-220
Регистар.
Предметне одреднице Ненадић, Добрило, 1940-2019
Тодоровић, Мирослав, 1946-
Српска књижевност
УДК 821.163.41:929 Ненадић Д.

Dobrilo Nenadić (Vigošte, 23. oktobar 1940 — Vigošte, 15. avgust 2019) bio je srpski književnik.

Život
Diplomirao je na Voćarsko-vinogradarskom odseku Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i radio kao agronom.[2]

Po njegovom scenariju snimljen je film Dorotej 1981. godine. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.

Preminuo je 15. avgusta 2019. u Vigoštu kod Arilja[3] Njegov legat nalazi se u udruženju Adligat.[4]

Nagrade
Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine:
za roman Dorotej, 1978.
za roman Despot i žrtva, 1999.
Nagrada „Meša Selimović”, za roman Despot i žrtva, 1998.
Prosvetina nagrada, za roman Despot i žrtva, 1998.
Nagrada „Zlatni bestseler”:
za roman Despot i žrtva, 1998.
za roman Brajan, 2000.
Nagrada „Račanska povelja”, za romane sa istorijskom temom, povodom romana Brajan.[5]
Književna nagrada „Biblios”, za ukupno stvaralaštvo, za 2000. i 2001.
Nagrada „Svetozar Ćorović”, za roman Pobednici, 2005.
Nagrada „Borisav Stanković”, za roman Mrzovolja kneza Bizmarka, 2006.
Orden rada sa srebrnim vencem.
Plaketa kongresa voćara (kao agronom).[2]
Dela
Objavio je romane:

„Dorotej“ (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Rad, BIGZ, Narodna knjiga. 1977. ISBN 978-86-331-0074-8.,
„Kiša“,
„Vreva“,
„Poplava“,
„Statist“,
„Divlje zvezde“,
„Roman o Obiliću“,
„Polarna svetlost“,
Istorijski roman „Despot i žrtva“ (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Prosveta. 1998. ISBN 978-86-331-1695-4.,
„Uragan“,
„Brajan“,
„Sablja grofa Vronskog“, prvi deo trilogije o Srpsko-turskim ratovima (1876-1878),
„Pobednici“, drugi deo trilogije o Srpsko-turskim ratovima (1876-1878)[6],
„Mrzovolja kneza Bizmarka“, završni deo trilogije o Srpsko-turskim ratovima (1876-1878)
„Gvozdeno doba“[7],
Istorijski roman „Hermelin“ (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Narodna knjiga, Politika. 2006. ISBN 978-86-507-0052-5.,
U senci crne smrti
Vreme kokoški
dramu „Magla“,
knjigu novela „Ahilije“.
Reference
„Preminuo pisac Dobrilo Nenadić”.
Ko je ko u Srbiji 1991. Beograd. 1991. str. 319.
„Za dopisne članove SANU predloženo 18 književnika”. Radio-televizija Republike Srpske. 30. 3. 2012. Pristupljeno 31. 3. 2012.
ČOVEK KOJI JE SRBIJI PODARIO "DOROTEJA" I - MALINE: Legat Dobrila Nenadića u "Adligatu" („Večernje novosti”, 27. oktobar 2021)
Blic Online | Stara arhiva, Pristupljeno 2. 4. 2013.
Blic Online | Stara arhiva, Pristupljeno 2. 4. 2013.
RTS :: "Gvozdeno doba" Dobrila Nenadića, Pristupljeno 2. 4. 2013.
Literatura
Ko je ko u Srbiji 1991. Beograd. 1991. str. 319.
Miroslav Todorović, "Dobrilo Nenadić neopozivo", Biblioteka Arilje, 2020.