Detalji predmeta

• Stanje Nekorišćeno

Наслов Дело Срете Танасића у научној критици : [значај научног дела једног аутора] / [приредила Марина Спасојевић]
Врста грађе зборник
Језик српски
Година 2024
Издање 1. изд.
Издавање и производња Нови Сад : Прометеј, 2024 (Ваљево : Топаловић)
Физички опис 357 стр. : илустр. ; 25 cm
Други аутори - особа Спасојевић, Марина, 1980- (уредник) (аутор додатног текста)
Spasojević, Marina, 1980- (уредник) (аутор додатног текста)
Танасић, Срето, 1949- (особа или установа којој је књига (рукопис) посвећена)
Tanasić, Sreto, 1949- (особа или установа којој је књига (рукопис) посвећена)
Ђорђевић, Весна, 1984- (аутор додатног текста)
Đorđević, Vesna, 1984- (аутор додатног текста)
Збирка Посебна издања. Лингвистика
ISBN 978-86-515-2393-2 (картон)
Напомене Слика С. Танасића
Тираж 300
Стр. 9-11: Предговор / Марина Спасојевић
Стр. 349-357: Уместо поговора / Марина Љ. Спасојевић
На корицама белешка о делу
Напомене и библиографске референце уз текст
Библиографија уз поједине радове
Стр. 323-347: Библиографија проф. др Срете Танасића / сачинила Весна Ђорђевић.
Предметне одреднице Танасић, Срето, 1949- -- Зборници
УДК 811.163.41:929 Tanasić S.(082)

Књига у којој је сабрана већина критика
које су написане о књигама Срете Танасића


Овом књигом скренута је пажњу на један неоправдано занемариван аспект сложеног процеса рецепције научних дела савремених емблематичних аутора! Види се да су на издавању књиге сарадници радили веома марљиво и с великим поштовањем, прикупљајући и систематизујући приказе појединих дела Танасићевог изузетно опсежног научног опуса који задивљује богатством проблематике, иновативношћу методолошких приступа и аргументованошћу потпуно оригиналних резултата.
Поред осталих текстова, мени је било посебно задовољство прочитати приказе књиге „Огледи о језику српских писаца“.
Приказана ретроспектива Танасићевих радова наговештава отварање нових научних видика.

Најда Иванова,
професор Универзитета у Софији

О књигама Срете Танасића писали су језикословци различитих генерација, а о његовим синтаксичким радовима свој суд су дала три наша истакнута академика синтаксичара који су у једном периоду Танасићевог стварања били његови савременици: Ирена Грицкат, Предраг Пипер и Милка Ивић, која спада не само међу највећње српске већ и међу највеће светске лингвисте краја 20. и почетка 21. века. И сви они су врко повољно говорили о резултатима његових истраживања у области српске синтаксе. Тешко да има још један наш синтаксичар у последњих педесетак година о коме су писала три академика, и то тако похвално. То само по себи говори, а у тим написима је и експлицитно истакнуто, да Срето Танасић спада међу најистакнутије наше синтаксичаре овог времена. Такође, о његовим књигама врло повољно писали су и други најистакнутији наши синтаксичари, као и млађи, они који стасавају. Дело Срете Танасића прати се и уважава и изван оквира српске језичке науке, у ширим славистичким оквирима. Вредна је помена чињеница да је о његовој књизи из синтаксе пасива, једне од најтежих области српске и словенске синтаксе, објављен обиман, и са доста повољних оцена, приказ у Москви, у часопису Вопросы языкознания, водећем научном гласилу у свету славистике. О другој његовој књизи публикован је такође врло повољан приказ у другом значајном славистичком центру – у Софији. Они ће сад бити доступни и читаоцима у Србији.

Академик Слободан Реметић

Sreto Tanasić (Podnovlje, kod Doboja, 27. juna 1949) srpski i jugoslovenski je lingvista, filolog i univerzitetski profesor. Tanasić je predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika,[1] dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (ANURS), redovni profesor Filozofskog fakulteta u Nišu, naučni savetnik Instituta za srpski jezik SANU i njegov direktor od 2006. do 2016. godine.[2]

Biografija
Završio je Filozofski fakultet u Sarajevu, Grupu za srpskohrvatski jezik i istorija jugoslovenskih književnosti. Na istom fakultetu odbranio je magistarski rad sintakse savremenog srpskog jezika. Jednu školsku godinu predavao je srpskohrvatski jezik u svojstvu lektora na Univerzitetu „Lomonosov” u Moskvi. Nakon izbijanja građanskog rata u Bosni i Hercegovini, sa porodicom je 1992. prešao u Beograd. U Institutu za srpski jezik SANU radio je od 1994. do 2016. Na Filozofskom fakultetu u Nišu od 1993. godine radio je kao honorarni nastavnik do 1. oktobra 2016. Od 1996. petnaest godina bio je gostujući profesor za savremeni srpski jezik na Filozofskom / Filološkom fakultetu u Banjoj Luci. Oktobra 2008. godine i novembra 2013. držao je po pozivu predavanja savremenog srpskog jezika na Univerzitetu „Lomonosov” u Moskvi. Na Univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Banjoj Luci i Istočnom Sarajevu bio je član u pedesetak komisija za odbranu magistarskih i doktorskih disertacija.

Učestvovao je s referatom na velikom broju domaćih i međunarodnih naučnih konferencija, između ostalog na 15. međunarodnom kongresu slavista u Minsku 2013. i na 16. međunarodnom kongresu slavista u Beogradu 2018. Bio član i/ili predsjednik organizacionih odbora velikog broja domaćih i međunarodnih naučnih skupova, između ostalog i član Programskog odbora 16. međunarodnog kongresa slavista u Beogradu 2018.[3]

Oblast interesovanja i istraživanja
Tanasićeva osnovna područja zanimanja su: sintaksa savremenoga srpskog jezika, savremeni srpski standardni jezik i jezička kultura, pitanja funkcionisanja srpskog standardnog jezika, te sintaksa i leksika srpskih ijekavskih govora. Više od deset godina bio je rukovodilac projekta „Opis i standardizacija savremenog srpskog jezika” u Institutu za srpski jezik SANU.[4] Radovi su mu, pored u Srbiji, objavljivani i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Bugarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Rusiji.

Članstvo i uredništvo
Tanasić je član redakcija časopisâ Južnoslovenski filolog, Slavistika i Zadužbina, iz Beograda, časopisa Godišnjak za jezik i književnost, koji izdaje Filozofski fakultet u Nišu, član redakcije časopisa Ishodišta, koji izdaju Zapadni univerzitet u Temišvaru i Filozofski fakultet u Nišu, te član redakcije časopisa Hrišćanska misao iz Beograda. Član je redakcije i glavni urednik časopisa za savremeni srpski jezik i jezičku kulturu Naš jezik, koji izdaje Institut za srpski jezik SANU. Uredio je više knjiga i zbornika iz oblasti jezika.

Članstvo u stručnim telima
Saradnik je Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske (ANURS) na izradi Srpskog dijalektološkog atlasa. Član je Odbora za jezik ANURS, član Komisije za jezik i književnost ANURS za izradu Enciklopedije Republike Srpske, potpredsjednik Slavističkog društva Srbije. Stalni je član Matice srpske u Novom Sadu i njenog Odbora za književnost i jezik, kao i član njene Komisije za dodelu nagrade za doprinos srpskoj jezičkoj kulturi. U dva mandata bio član Matičnog naučnog odbora za jezik i književnost Ministarstva za nauku Republike Srbije. Član je Odbora za nagradu „Pavle i Milka Ivić”, član Upravnog odbora Zadužbine Ive Andrića, član Vukove zadužbine u Beogradu. Član je Saveta za srpski jezik pri Vladi Republike Srbije.

Tanasić je član i predsjednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika i član njegove Komisije za sintaksu, koji su 1997. osnovale tri akademije nauka i umetnosti: SANU, CANU i ANURS, Institut za srpski jezik SANU, Matica srpska, Srpska književna zadruga i svi fakulteti iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore na kojim se studira srpski jezik radi jezičkog planiranja koje bi vodilo adekvatnoj jezičkoj politici, obezbeđivanju statusa srpskog jezika i planiranja proučavanja srpskog jezika kao osnove za osavremenjavanje njegove standardnojezičke norme.

Posebna izdanja
Tanasić, Sreto: Prezent u savremenom srpskom jeziku, Beograd: Biblioteka Južnoslovenskog filologa, Nova serija, knj. 12, 1996, 192 str.[8]
Tanasić, Sreto: Sintaksičke teme, Beograd: Beogradska knjiga, 2005, 229 str.[9]
Predrag Piper, Ivana Antonić, Vladislava Ružić, Sreto Tanasić, Ljudmila Popović, Branko Tošović, Sintaksa savremenoga srpskog jezika. Prosta rečenica(u redakciji Milke Ivić), Beograd: Institut za srpski jezik SANU, Beogradska knjiga – Novi Sad: Matica srpska, 2005, 345–476. [Prilozi gramatici srpskog jezika]
Tanasić, Sreto: Sintaksičke teme, drugo izdanje – izmenjeno i prošireno, Beograd: Beogradska knjiga,2009, 251 str.
Tanasić, Sreto: Iz sintakse srpske rečenice, Beograd: Beogradska knjiga, Institut za srpski jezik SANU, 2012, 221 str.
Tanasić, Sreto: Sintaksa pasiva u savremenom srpskom jeziku, Beograd: Beogradska knjiga, Institut za srpski jezik SANU, 2014, 259 str.
Razumevanje jezika: Razgovori sa Sretom Tanasićem/ [razgovore vodio] Miloš Jevtić, Beograd: NM libris, 2017, 253. str. [Kolekcija Odgovori, 212]
Predrag Piper, Milivoj Alanović, Slobodan Pavlović, Ivana Antonić, Marina Nikolić, Dojčil Vojvodić, Ljudmila Popović, Sreto Tanasić, Biljana Marić, Sintaksa složene rečenice u savremenom srpskom jeziku (u redakciji Predraga Pipera), Beograd: Institut za srpski jezik SANU – Novi Sad: Matica srpska, 2018, 597–633.[10]
U službi nauke. Razgovori u redakciji časopisa Istok sa Slobodanom Remetićem i Sretom Tanasićem (povodom XVI međunarodnog kongresa slavista u Beogradu 2018), Istok, Knjaževac, 2018, 73 str.
Tanasić, Sreto Z.: Iz sintakse i semantike srpskog jezika, Novi Sad: Prometej, 2019, 245 str.[11]
Tanasić, Sreto Z.: Tako sam govorio zarad sutra: intervjui, Čigoja štampa, 2020, str. 234, 21 cm;
Tanasić, Sreto Z.: Prilozi sintaksi srpskog jezika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Sarajevo, 225 str, 24 cm;
Tanasić, Sreto Z.: Ogledi o jeziku srpskih pisaca. Slavističko društvo Srbije, Beograd, 225 str, 24 cm;
Tanasić, Sreto Z.: Srpski jezik i ćirilica danas: ogledalo srpsko, Prometej, Novi Sad, 2023, str. 193, 21 cm;
Prevodi sa ruskog jezika:
G. V. Florovski, Putevi ruskog bogoslovlja,Podgorica: CID, 1997, 656 str.
Jurij Loščic, Union. Srpska priča ruska bajka, Beograd: Ravera pres, 1997, 293 str.
Lav P. Karsavin, O ličnosti, Podgorica: CID,2004, 319 str.
Jurij M. Loščic, Srpska prič