Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Odlično očuvano, sa posvetom
Аутор - особа Тутњевић, Станиша, 1942- = Tutnjević, Staniša, 1942-
Наслов Aндрићева слика Босне на размеђу поетике и идеологије / Станиша Тутњевић
Врста грађе научна моног.
Језик српски
Година 2019
Издање 1. изд.
Издавање и производња Источно Ново Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства, 2019 (Бања Лука : ДНН)
Физички опис 533 стр. ; 22 cm
ISBN 978-99955-1-456-3 (картон)
Напомене Тираж 500
О писцу: стр. 531-532
Подаци о текстовима: стр. 513-514
Напомене и библиографске референце уз текст
Индекс имена: стр. 515-520.
Предметне одреднице Андрић, Иво, 1892-1975 -- Мотиви -- Босна
УДК 821.163.41.09 Andrić I. istorija bosne

Станиша Тутњевић рођен је 20. новембра 1942. године у Доњем
Детлаку код Дервенте. Основну школу (1951–1955) завршио је у
родном селу, осмогодишњу (1955–1958) у Дервенти, средњу економску (1958–1962) у Босанском Броду, Филозофски факултет – група Историја југословенских књижевности и српскохрватски језик
(1962–1966) у Сарајеву. По одслужењу војног рока (1966–1967) радио је као стручни сарадник у Републичком секретаријату за образовање, науку, културу и физичку културу (1967–1973) и Републичкој заједници културе БиХ (1973-1975), а потом у Институту за језик
и књижевност у Сарајеву. Након реорганизације ове установе у два
мандата био je директор Института за књижевност. Докторирао је
1980. године, а у звање научног саветника изабран 1989. године. По
избијању рата 1992. године прешао је у Институт за књижевност и
уметност у Београду, гдје је радио до пензионисања 2009. године.
Као гостујући професор од 1995. до 2010. године предавао је предмет Компаративно проучавање јужнословенских књижевности на
Филозофском факултету у Бањој Луци. За дописног члана АНУРС
изабран 2012, а за редовног 2018. године.
Између осталог објавио сљедеће књиге:
• Ради свога разговора. Огледи о приповједачима Босне, Сарајево,
1972, стр. 282;
• Отворене границе, Сарајево, 1977, стр. 347;
• Социјална проза у Босни и Херцеговини између два рата, Сарајево, 1982, стр. 473;
• Под истим углом. Студије о босанскохерцеговачкој књижевној
прошлости, Сарајево, 1984, стр. 254;
532
Станиша Тутњевић
• Књижевне кривице и освете. Осврт на књигу Књижевни живот Босне и Херцеговине између два рата М. Ризвића, Сарајево, 1989, стр. 570;
• Поезија између два рата. Прилози са историју књижевности
Босне и Херцеговине, Сарајево, 1991–1992, стр. 332;
• Часопис као књижевни облик, Београд, 1997, стр. 210;
• Динамика српског књижевног простора, Бања Лука, 2000, стр. 333;
• Мостарски књижевни круг, Београд, 2001, стр. 444;
• Тачка ослонца, Српско Сарајево, 2004, стр. 269;
• Нато на Авали, Бања Лука – Београд, 2001, стр. 142;
• Национална свијест и књижевност Муслимана, Београд, 2004,
стр. 172;
• Поетичка и поетолошка истраживања, Београд, 2007, стр. 366;
• Први српски алтернативни часопис. Мостарска Мала Библитека и Пријеглед Мале Библиотеке, Београд 2008, стр. 126;
• Размеђа књижевних токова на Словенском југу, Београд 2011,
стр. 630.
• Босански књижевни лонац. Развој и континуитет књижевности Босне и Херцеговине, Матица српска – Друштво чланова
Матице српске у Републици Српској, Бања Лука, 2013, стр. 209;
• Српски културни наратив. Нацрт за садржај српског културног
обрасца у свјетлу косовског насљеђа, Свет књиге, Београд 2016,
стр. 159;
• Претварање Петра Кочића, ЈП „Завод за уџбенике и наставна
средства”, а.д., Источно Српско Сарајево 2017, стр. 267.
533
САДРЖАЈ
Поетика и идеологија ................................................................................... 5
Схватање стварности као кључно начело миметичког
карактера умјетности................................................................................. 17
Социјална локација Андрићевог дјела у свјетлу
књижевне критике ...................................................................................... 41
Андрићева „свијетла” слика Босне ......................................................... 63
Представа о Босни као тамном вилајету као основа
„поетике” Групе сарајевских књижевника и „кривица”
муслиманског народа за посљедице турске власти у Босни .............103
Иво Андрић и Група сарајевских књижевника...................................193
Политички статус Иве Андрића у свјетлу једног новог извора.....217
Национални аспект рецепције дјела Иве Андрића...........................237
Андрићевска слика свијета и муслиманска/бошњачка
књижевност ................................................................................................289
Андрић и Муслимани – о једном виду рецепције дјела
Иве Андрића...............................................................................................301
„Приповједно обешчовјечивање босанских муслимана”................319
Генеза једног аспекта рецепције дјела Иве Андрића.........................335
Затворени круг негативистичке муслиманске/бошњачке
рецепције Андрића ...................................................................................357
Андрићевска слика Босне као окосница романа Вазнесење
Војислава Лубарде.....................................................................................417
Андрићевска слика Босне – свијест о другом на размеђу
поетике и идеологије, или поетика „турског свијета” .....................483
Кућа на осами Иве Андрића ...................................................................505
Подаци о текстовима................................................................................513
Индекс имена .............................................................................................515
Уз ову књигу................................................................................................521
О писцу........................................................................................................531

ОПИС
У обимном и разноврсном књижњвнокритичком опусу Станише Тутњевића проблем поетике Андрићеве прозе и њене критичке рецепције заузима посебно мјесто, и то у толикој мјери да се може сматрати његовом најважнијом стваралачком преокупацијом. (Ранко Поповић)

Иако су текстови о Иви Андрићу у овој књизи настали у великом временском размаку и у разним приликама и поводима, тек сада када их читамо овако обједињене на једном мјесту, јасно се уочава да је њихов аутор у дугом периоду готово од пола вијека, овог писца увијек сагледавао из исте или сличне перспективе. Та перспектива почињала је од општих теоријских питања која се тичу мјеста и „статуса“ свакодневне људске и историјске стварности у Андрићевом дјелу и постепено се сужавала према слици Босне у том дјелу са значењима која је та слика стварно имала или накнадно добијала у његовој критичкој рецепцији. (Бранко Летић)