Detalji predmeta

• Stanje Polovno

Zograf je srpski naučni časopis za srednjovekovnu umetnost osnovan 1966. godine koji objavljuje Institut za istoriju umetnosti (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu).

O časopisu
Zograf predstavlja srpsku periodičnu publikaciju posvećenu proučavanju srednjovekovne umetnosti, to jest razmatranju starog srpskog slikarstva, arhitekture, skulpture i primenjene umetnosti. Ujedno, jedan je od najznačajnijih medievističkih časopisa iz oblasti istorije umetnosti u svetu.

Istorijat
Prva sveska časopisa izašla je 1966. godine u izdanju Galerije fresaka u Beogradu. Časopis Zograf bio je zamišljen najpre kao povremena, a potom periodična publikacija posvećena prvenstveno starom srpskom slikarstvu u kojoj neće biti zapostavljeno ni razmatranje srednjovekovne arhitekture, skulpture i primenjene umetnosti.[1] Nakon što je 1972. godine Galerija fresaka udružila publikovanje časopisa sa Institutom za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, naredne, 1973. izdavanje Zografa prepušteno je pomenutom Institutu u čijem se izdanju časopis objavljuje od petog broja (1974) do danas. Od 1974. godine u časopisu počinju da se objavljuju radovi na stranim jezicima, te uvećava broj domaćih i stranih saradnika, kao i broj objavljivanih članaka u pojedinim sveskama. Zograf postaje najugledniji srpski naučni časopis iz oblasti istorije umetnosti.[2] Od dvadeset osme sveske časopisa (2000—2001) u njegovu redakciju uključuju se i eminentni strani naučnici. Zograf danas pripada grupi međunarodnih časopisa i uključen je u Web of Science, u Arts and Humanities Citation Index, kao prvi srpski časopis iz oblasti humanističkih nauka.[2]

Periodičnost izlaženja
Časopis se publikuje sa jednim brojem godišnje.[3]

Urednici
Svetislav Mandić (1966-1969)
Anika Skovran i Milan Ivanović (1972)
Vojislav J. Đurić (1974-1995)
Branislav Todić (1996)
Vojislav Korać (1997)
Marica Šuput (1998—1999)
Ivan M. Đorđević (2000—2005)
Gojko Subotić (2006—2007)
Miodrag Marković (2008—2014)
Miodrag Marković i Dragan Vojvodić (2015)
Dragan Vojvodić (2016-)
Autori priloga
U časopisu radove objavljuju ugledni srpski i strani medievisti.

Teme
Istorija umetnosti
Istorija
Arheologija
Etnologija
Elektronski oblik časopisa
Časopis se publikuje u štampanom i elektronskom obliku. Elektronski oblik časopisa je u otvorenom pristupu.[4]

Indeksiranje u bazama podataka
Web of Science, Arts and Humanities Citation Index
Scopus
DOI Serbia[4]
DOAJ[5]
Reference
„Uz prvi broj Zografa”. Zograf. 1: 3. 1966.
„Pola stoleća Zografa”. Zograf. 40: V—VI. 2016.
Zograf : časopis za srednjovekovnu umetnost / glavni urednik Vojislav J. Đurić. - God.1.(1966)- . - Beograd : Institut za istoriju umetnosti, 1966- . - 34 cm. - Godišnje.COBISS.SR 16175106

Зограф

Часопис за средњовековну уметност
Број 29, 2002-2003


Изд ај е

Институт за историју уметности
Филозофски факултет
Београд, Чика Љубина 18-20

Ред акциј а

Војислав Кораћ, Гојко Суботић, Марица Шупут, Иван М. Ђорђевић, Valentino Расе, Sophia Kalopissi-Ver
Даница Поповић, Јанко Магловски, Смиљка Габелић, Иван Стевовић, Миодраг Марковић

Секретар
Драган Војводић

Одговорни уредник
Иван М. Ђорђевић



Зограф. Часопис за средњовековну уметност, број 29, Београд 2002-2003

UDK 7 (091) “04-17”, YUISSN 0350-1361

САДРЖАЈ

СТУДИЈЕ

5

Irina Oretskaia, А Stylistic Tendency in Ninth-Century Art of the Byzantine World

21

Јован Нешковић, Портали цркве Светог Николе у Барију

35

Donka Bardžieva-Trajkovska, New Elements of the Painted Program m the Narthex at Nerezi

47

Миодраг Марковић, Прво путовање светог Саве у Палестину

93

Милан Радујко, Камено сапрестоље и фриз фреско-икона у олтару жичке цркве Вазнесења Христовог

119

Joseph Polzer, Conceming the Chronology ofCimabue’s Oeuvre and the Origin of Pictorial Depth

in Italian Painting of the Later Midđle Ages

143

Драган Војводић, Српски владарски портрети у манастиру Дуљеву

161

Иван М. Ђорђевић иДраган Војводић, Зидно сликарство спољашње припрате

Ђурђевих ступова у Будимљи код Берана

181

Елизабета Димитрова, Ктиторска композиција и ново датовање живописа

у цркви Свете Богородице у Матеичу

191

Смиљка Габелић, Представе Петозарних мученика у цркви Светог Стефана у Кончи

201

Иван М. Ђорђевић, Новооткривени фрагменти фресака у цркви Свете Ане изнад Пераста (Бока Которска)

207

Nikos Dionysopoulos, The Expression of the Imperial Idea of a Romanian Ruler

in the Katholikon of the Great Lavra Monastery

ПРИКАЗИ

219

Војислав Кораћ, Марица Шупут, Архитектура византијског сеета (Милка Чанак-Медић)

221

Goiko Subotić, Terra Sacra. L ’Arte del Cossovo (Бојан Миљковић)

222

i Бранислав Тодић, Српско сликарствоу доба краља Милутина (Светлана Пејић)

/ 224

Iconostasis, ed. Alexei М. Lidov (Ida Sinkević)

226

Војислав Кораћ, Мартинићи (Марко Поповић)

229

Ida Sinkević, The Church of St. Panteleimon at Nerezi (Иван Дрпић)

232

Елизабета Димитрова, Манастир Матејче (Милан Радујко)

235

Светлана Пејић, Манастир Пустиња (Зоран Ракић)

238

Glenn Peers, Subtle Bodies (John R. Elsner)

239


А Stylistic Tendency in Ninth-Century
Art of the Byzantine World